Rođena je od Bogom izabranih roditelja, Joakima i Ane.
Rođenje Bogorodice, Djeve Marije, nije bilo uobičajeno. Ona je unapred prorečena, najpre od Boga: jer će "seme ženino satrti glavu zmije" (1 Moj 3,15), a onda i od starozavetnih proroka, u mnogim proroštvima. Rođena je od Bogom izabranih roditelja, Joakima i Ane (oni u početku braka nisu imali dece, pa su mnogo tugovali, jer se neplodnost kod Jevreja smatrala kao sramota), koji su se odlikovali čistim, svetim i pravednim životom, i koji su potekli iz dva, Bogom izdeljena roda jevrejskog naroda: carskog Davidovog i prvosvešteničkog Aronovog.
Bogorodica je rođena u Nazaretu, u Galileji (Lk 1,26-27), a njeno ime Marija, koje je nekad nosila i Aronova sestra, bilo je sasvim uobičajeno i brojno u vreme rođenja Gospoda Isusa Hrista.
Kada je Bogorodica navršila šest meseci, majka je postavila na zemlju (da vidi može li da stoji), a tom prilikom je Bogorodica napravila sedam koraka. Oduševljena Ana je rekla: "Živ Gospod Bog moj, ti nećeš hoditi po zemlji, dok ja ne prinesem tebe u hram Gospodnji", a kada je napunila tri godine, došlo je vreme da malu Mariju prinesu Bogu na dar, kao trogodišnje čisto jagnje. I došao je dan svečanog ulaska u Jerusalimski hram (Vavedenje).
Pred svečanim hodom išle su mlade čiste devojke, a za njima sveta kćer pravednih roditelja. Kod vrata Jerusalimskog hrama, u susret majci velikog prvosveštenika izašli su mnogi sveštenici, na čelu sa prvosveštenikom Zaharijem. Prema Predanju, ovde se dogodilo čudo: "Oko hrama bilo je 15 stepenica, na svakoj od njih pevali su jedan psalm sveštenici i leviti, uzlazeći na služenje. Na prvi stepenik od ovih, postavili su roditelji mladu Mariju. Djeva Gospodnja sama, ne podržavana i ne olakšavana ničijom rukom, uzišla je po svim stepenicima tako, kao da je u punom uzrastu."
Kada joj je bilo 7 godina, roditelji su je odveli u hram gde je živela u atmosferi bogosluženja, a vreme je provodila u molitvi, ručnom radu i čitanju Svetog Pisma. Tu je ostala do navršenih 12 godina, kada je došlo vreme (po tadašnjem običaju) da, shodno drugim devojkama, stupi u brak.
Međutim, uvažavajući njenu želju, zaručili su je radi čuvanja devičanstva sa starcem Josifom, koji je bio Bogom označen da je čuva i da bude hranitelj Gospoda Isusa Hrista, sve do potpune pojave Bogočovečanstva. Pravoslavno učenje ο Bogorodici posebno naglašava činjenicu njenog devičanstva
Neporočna Djeva Marija je neizrecivo rodila Boga Logosa, pri čemu je ostala devičanstvom sačuvana, a na Saboru u Efesu (431) njeno bogomaterinstvo bilo je priznato zajedno sa njenom devstvenošću. Sa 15 godina je primila blagu vest od Arhanđela Gavrila, da će roditi Sina.
Uspenje Presvete Bogorodice
Posle čudesnog rođenja Hristovog u vitlejemskoj pećini, odlazi sa Josifom u Egipat, sklanjajući se od Iroda, gde borave pet godina. Po povratku, nastanjuju se u Nazaretu, gde provodi vremenski period od oko 30 godina koje opisuju Jevanđelja. Posle Hristovog Vaznesenja Sveti Jovan je odvodi u kuću na Sionu koju je kupio. Lečila je bolesne i opsednute zlim duhom, udeljivala sirotinji i udovicama. Po Vaznesenju Gospodnjem, prožive još 24 godine, kada se i prestavi sa 72 godine.
Kada je položena u grob, svima koji su je posmatrali, postala je nevidljiva.
Na ikoni Hrista Pantokratora, Hristos je prikazan u poprsju, frontalno. On levom rukom drži zatvoreni, ukoričen sa biserima i dragim kamenjem jevanđelistar i blagoslovi desnom rukom.
Jedna od najpoštovanijih pravoslavnih ikona, koja se slavi 7. februara, vekovima svedoči o milosti Majke Božje, a priče o njenoj čudotvornoj moći ne prestaju da inspirišu verne.
Krst, lik Hrista, Bogorodice i manastir Ostrog – šta Crkva zaista misli o tetovažama sa hrišćanskim motivima i gde je granica između vere i sujete?
Ovakav čovek sam sebe podvrgava prokletstvu. S ovakvim čovekom ne smemo da jedemo i pijemo, pričao je Starac Sava pskovo-pečerski o psovačima.
Uz miris tamjana, liturgijsko pojanje bogoslova i svečanu litiju, proslavljena je slava jedne od najsvetijih svetinja Prizrena, podsetivši vernike na snagu zaveta koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda na Kosmetu.
Na Atosu, gde se tišina pretvara u prisustvo, poklonici svedoče o nevidljivoj, ali delatnoj sili molitve, o unutrašnjim preobražajima i živom nasleđu svetog Josifa Isihaste, koje menja srca i duše i danas.
Nakon prvog dana konklave i prvog glasanja, kardinali još nisu doneli odluku o nasledniku svetog Petra. Umesto belog dima koji označava izbor, večeras se nad Vatikanom pojavio tamni oblak koji znači — čekanje se nastavlja.
Na svakoj punoj sesiji konklave održavaju se po dve glasanja prepodne i dve poslepodne, a nakon drugog glasanja u svakom paru iz dimnjaka se uzdiže dim: crni, ukoliko izbor još nije postignut, ili beli, ako su kardinali postigli saglasnost.
U svetoj tišini Sikstinske kapele počela je konklava za izbor novog poglavara Rimokatoličke crkve, a kardinal Ladislav Nemet, rođen u Odžacima, nosi svedočanstvo da ni Srbija nije zaboravljena u Božjem promislu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U ovom Jevanđelju se pripoveda o tome kako Isus pita ljude, hoće li kada se na zemlju vrati pronaći veru među ljudima.
Marija je unapred prorečena, najpre od Boga (u razgovoru sa zmijom), a potom i kroz prorokovanja Isaija, Jezekinja, Danila, Avakuma, cara Davida...
Crkva je bila ispunjena pobožnim narodom i svi su bili duboko utonuli u molitvu. Pri dnu crkve nalazili su se Sveti Andrej Jurodivi i njegov učenik Epifanije, a onda se dogodilo čudo.
"Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje".
Na Atosu, gde se tišina pretvara u prisustvo, poklonici svedoče o nevidljivoj, ali delatnoj sili molitve, o unutrašnjim preobražajima i živom nasleđu svetog Josifa Isihaste, koje menja srca i duše i danas.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Godine 2012, u pravoslavnom hramu u Kolumbiji, Rodrigo je primio krštenje i dobio duhovno ime Teofilo – što na grčkom znači "bogljubivi".
Povodom velikog jubileja, u Manastiru Vatoped služena je praznična arhijerejska liturgija, kojom je načalstvovao episkop amatundski Nikolaj.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Savremeno doba je prepuno izazova , a pušenje cigareta je svakako jedan od njih.
Andrea Forca i Đorđe Trajković iz Beograda prošli su kroz pakao bolesti i gubitka nade. Onda je, vođena neobičnim znakom, otišla sa partnerom u manastir Tumane, pomolili su se — i godinu dana kasnije vratili da zablagodare na potomstvu.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Između molitve i prirode nastaje jednostavno jelo sa sremušem koje osvežava telo, jača imunitet i simbolično najavljuje novi život — savršen spoj ukusa i tihe duhovnosti.
Andrea Forca i Đorđe Trajković iz Beograda prošli su kroz pakao bolesti i gubitka nade. Onda je, vođena neobičnim znakom, otišla sa partnerom u manastir Tumane, pomolili su se — i godinu dana kasnije vratili da zablagodare na potomstvu.
Rimski vojskovođa gotskog porekla, svojim mučeništvom i verom pomerio je granice ljudske izdržljivosti i postao simbol nepokolebljivosti u vremenu progona.
