O čudesnom događaju ga je obavestila njegova dobra prijateljica i majka mladog jeromonaha Evstatija, očevica.
Severoistočno od grada Aleksinca, na platou kod izvora Svetostefanske reke u selu Lipovac nalazi se manastir posvećen Preobraženju Gospodnjem, zadužbina Svetoga despota Stefana Lazarevića u kom se desila neobična priča u čije pojedinosti nas je uputio Dragan Čapkunović (67), penzionisani železnički radnik i slobodni umetnik.
Kako na početku razgovora ističe, o ovom čudesnom događaju ga je obavestila njegova dobra prijateljica i majka mladog jeromonaha Evstatija, očevica.
- Jeromonah i moj sin su išli zajedno u školu i sa njegovom porodicom smo porodični prijatelji. Njegova majka mi je opisala neobičnu situaciju, koja se zbila u manastiru Lipovac... Naime, roditelji su doveli devojku koja ne priča i zamolili jeromonaha da joj očita molitvu i pričesti je - započinje priču sagovornik.
Međutim, devojka je počela da vrišti tako glasno da je zvuk tog krika odzvanjao portom.
- Nije želela da se pričesti, a Jevstatije je nastavio da čita molitvu. Nakon toga, bez ikakve najave, devojka je počela da peva pesmu Svetom Savi, od prve do poslednje strofe, što je sve prisutne ostavilo u stanju šoka. Nakon što je otpevala himnu svetitelju, jeromonah ju je upitao - da li želi da se pričesti, a njen odgovor je bio "Hoću" - prepričava scenu Čapkunović, koji je i sam ostao zapanjen.
Kaže da je vera istinski spas i da ljudi treba da se duhovno uzdignu iznad problema.
U pravoslavlju je i sam pronalazio inspiraciju i utočište, a o tome svedoči film "Vrata Srbije, Mojsinjska Gora", koji se bavi srednjovekovnom i modernom Srbijom, a čiji je idejni tvorac upravo on.
Doprinos ovom filmu su svojim glumačkim talentom dali: Vojin Ćetković, Rada Đuričin, Nebojša Dugalić, Nebojša Milovanović, Marko Živić i drugi...
Iako ga je priča prijateljice iznenadila u nju ne sumnja, jer kako i sam kaže ovaj Stalaćanin, svedočio je jednom neobičnom događaju pre 17 godina, kada je u njegovo dvorište došao prijatelj iz Rume vodeći sa sobom svoje poznanike. O dolasku ga je prethodno obavestio kratkim pozivom, opisujući razlog posete.
Čapkunović je bio skeptičan kada je tog jutra video svog prijatelja na kapiji, koji je došao sa romskom porodicom (otac, sin i snaja) s namerom da ih odvede u crkvu Svete Petke. Došli su po želji oca mladića iz grupe, koji već duže vreme bezuspešno pokušava da zasnuje porodicu. Kako mu je tada pojasnio čovek koji je bio sa prijateljem, on je sanjao crkvu u kojoj su se nalazila dva eksera na zidu, o koje treba da okači slavske ikone koje je poneo sa sobom.
- Otac mladića je sanjao crkvu, koja se nalazi nekoliko kilometara i sa leve strane u brdu. Rekao je da se nalazi kod ulaza u Pojate. Iako sumnjičav, predvodio sam tu turu. Polako smo išli uz Moravu, a ja sam i dalje preispitivao motiv njihovog dolaska. Međutim želja da im pomognem je bila jača, pa im svoju sumnju nisam pomenuo.
Kada su došli do tunela, nedaleko od puta koji vodi ka crkvi desilo se nešto čudo.
- Rekao sam ocu mladića da krene prvi, a nas troje smo sporo išli za njim. Najednom nas je prenuo vrisak čoveka, koji je uzviknuo "Ja sam već bio ovde". Tada sam shvatio da je on zaista ovo mesto video u snu. Pretpostavka da ćemo i u crkvi zateći dva prazna eksera me je užasavala. Rekao sam sebi - ako je tako skočiću u Moravu, i zaista kada smo ušli u crkvu na zidu su bila zakucana dva eksera, na koje je otac momka stavio dve ikone, koje je poneo sa sobom.
Potom se ova grupa upitala u crkvu Svetih Arhangela Mihajla i Gavrila, iznad kuće našeg sagovornika. Tu su obedovali i pozdravili se.
- Otišli su natrag za Rumu, a nakon 14 meseci sam dobio poziv od oca mladića da dođem u Rumu na krštenje deteta.
Kako za kraj kaže naš sagovornik, ovo je dokaz da veru ne treba izgubiti bez obzira na okolnosti
- Čak i nevernik postaje vernik kada izgubi svaku nadu, čuda se događaju i u snu i ako je čovek uporan i krene putem vere ostvaruju se. Ja želim da svako nađe lek za svoju muku i uvek ću pomoći onome ko me za pomoć upita - zaključuje ovaj živopisan stanovnik Stalaća.
Posle teškog oblika ishemije mozga i borbe za život, čudo iz manastira Tumane donelo je povratak u stvarnost i veru u život.
Na liturgiji u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona, blaženopočivši patrijarh srpski je podsetio da molitva za upokojene nije samo tuga, već i izraz ljubavi, nade i duhovnog zajedništva koje traje kroz vekove.
Kada su lekari nemoćno širili ruke, iskrena vera i molitve su suze vapaja pretvorile u suze radosnice.
Iskustvo Svetog Osijasa Nifona, episkopa Kostantinjanisa, podseća nas na nevidljivu moć vere i božanske blagodati, koja se manifestuje kroz čudotvorno ulje iz kandila Presvete Bogorodice.
Poslušanje se ne doživljava kao gubitak lične slobode, već kao sredstvo za oslobađanje od svojih grešnih težnji i strasti.
Iako se činilo da mu se stanje stabilizovalo, Sveti Otac je ponovo doživeo ozbiljne komplikacije i vraćen je na mehaničku ventilaciju. Vatikan objavljuje nove informacije, dok milioni vernika sa strepnjom iščekuju vesti iz bolnice Gemelli.
O tome koliko malo vredi ovozemaljsko bogatstvo potvrđuje Popovićev odgovor novinarki, koja ga je za njegovog života intervjuisala na izložbi luksuznih automobila.
U svetinji posvećenoj Arhangelu Gavrilu služena je molitva koja poziva na duhovno uzrastanje, praštanje i ljubav prema bližnjemu, dok je mitropolit Atanasije podsetio vernike na pravi put kroz post i zajedništvo.
Osnovnu školu je završio u Kotoru, a Bogosloviju Svetog Petra Cetinjskog u Cetinju završava 2003. godine.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Italijanka Đizel Kardija koristila je verske simbole kako bi privukla mase i prikupila donacije, ali sada se suočava sa ozbiljnim optužbama nakon što je DNK test otkrio šokantne činjenice.
Doktor iz Makedonije nije verovao u čuda, ali kada se pred svetinjom odvojio od tla, shvatio je moć vere.
Gotovo dva dana nakon što je poglavar Kiparske pravoslavne crkve završio svoj ovozemaljski put, njegovo telo zadržalo je vitalnost, prirodnu boju i temperaturu, a videozapis ovog neobičnog fenomena širi se svetom kao znak Božje prisutnosti.
Poslušanje se ne doživljava kao gubitak lične slobode, već kao sredstvo za oslobađanje od svojih grešnih težnji i strasti.
O tome koliko malo vredi ovozemaljsko bogatstvo potvrđuje Popovićev odgovor novinarki, koja ga je za njegovog života intervjuisala na izložbi luksuznih automobila.
Misao, osećaj i volju ubijamo prejedanje, opijanjem i životnim brigama i time otpadamo od Istočnika života...
Zanimljivo je da ono, za čim većina ljudi juri u ovozemaljskom životu - novac, karijera, bogatstvo – pred smrt postaju nebitni i ostaju daleko u senci stvari koji se najčešće zanemaruju u životu.
Pitanje o tome gde se novac tačno stavlja i zašto, često izaziva diskusiju među vernicima.
Uz eksplozivnu napravu i lažne pasoše ukrajinski agenti pokušali da ubiju duhovnog vođu Krima - mitropolita Tihona. Otkrivene zastrašujuće pretnje i špijunske mreže koje sežu do Kijeva.
U vreme kada su Srbi bili izloženi brojnim napadima svojih komšija Albanaca, Mati Ilarija se hrabro suprotstavljala svim izazovima kako bi sačuvala duhovnu baštinu manastira.
Kada su lekari nemoćno širili ruke, iskrena vera i molitve su suze vapaja pretvorile u suze radosnice.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Zanimljivo je da ono, za čim većina ljudi juri u ovozemaljskom životu - novac, karijera, bogatstvo – pred smrt postaju nebitni i ostaju daleko u senci stvari koji se najčešće zanemaruju u životu.
U hramovima širom zemlje odjekivaće reči drevne pokajničke himne, dok verni narod, kroz molitvu i metanisanje, započinje Veliki post u smirenju i skrušenosti pred Bogom.
