U svetu gde su se pravila odevanja izmenila, malo ko zna da Biblija strogo zabranjuje nošenje odeće suprotnog pola. Arhimandrit Sava upozorava na značaj ove zapovesti i objašnjava zašto njeno zanemarivanje može imati ozbiljne duhovne posledice.
U vremenu kada se duhovnost sve češće posmatra kroz prizmu lične interpretacije, događa se da i oni najrevnosniji vernici nesvesno krše Božije zapovesti. Jedna od njih, o kojoj se retko govori, tiče se odevanja, a njeno zanemarivanje može imati ozbiljne posledice po duhovni život vernika.
Na to upozorava arhimandrit Sava (Agioreitis), podsećajući na reči Starog zaveta:
- Danas je postalo moderno da se krši Božija zapovest koja kaže da muškarci ne treba da nose žensku odeću, niti žene mušku. Znate li da postoji takva zapovest? Ponekad se ponašamo kao da je ne znamo. Postoji. I to još od Starog zaveta. Već u Ponovljenom zakonu stoji Božiji zakon koji zabranjuje muškarcima da nose žensku odeću i ženama mušku.
Uprkos jasnom biblijskom upozorenju, savremene društvene norme donele su promene koje su dovele do toga da se ova zapovest gotovo zaboravi. Mnogi vernici, naročito žene, svakodnevno je prekrše, nesvesni da time mogu udaljiti sebe od Božije milosti.
- One devojke i žene koje, recimo, iz stida i straha od podrugljivih komentara na univerzitetima ili na poslu nose pantalone, iako u srcu veruju u Boga i žele da ispunjavaju Njegovu volju – ali se ipak prikazuju kao da nisu verujuće – neka ne misle da ta zapovest nije važna - istakao je arhimandrit Sava.
U današnje vreme, kada se granice između muškog i ženskog odevanja sve više brišu, lako je prevideti značaj ove zapovesti. Ali, prema rečima arhimandrita Save, kršenje makar i jedne Božije zapovesti nosi sa sobom ozbiljnu odgovornost.
- Kršenje čak i jedne zapovesti čini čoveka Božijim neprijateljem. Pazite, čak i jedna zapovest može vas učiniti Božijim protivnikom ako je ne poštujete. Zato, gde god uočimo licemerje, treba da se protiv njega borimo i pre svega da ga pronađemo u sebi.
Ovo upozorenje nije usmereno samo na pojedince koji krše zapovest, već i na one koji olako osuđuju druge, zaboravljajući sopstvenu odgovornost pred Bogom.
- A onima koji vole da osuđuju druge i govore: "Zar si ti hrišćanin, a ovako se ponašaš?" – njima treba reći: nije važno šta oni pričaju. Važno je da sam preispitaš svoje postupke i vidiš da li su u skladu sa Božijom voljom. Jer mnoge stvari koje ljudi danas nazivaju hrišćanskim, zapravo to nisu. A ipak žele da ih i ti, kao hrišćanin, prihvatiš - zaključuje arhimandrit Sava.
Njegove reči podsticaj su na dublje razmišljanje o svakodnevnim postupcima i njihovom usklađivanju sa Božijom voljom. Dokle god postoji neznanje, postoji i opasnost od duhovnog stranputice. Zato je na svakom verniku da preispita svoje postupke i, u svetlu svetopisamskih učenja, pronađe put koji vodi ka spasenju.
Sedam smrtnih grehova predstavlja jednu od najvažnijih okosnica hrišćanskog učenja i hrišćanske teologije.
Nastojatelj hrama posvećenog svetom Nikolaju u Kuznjecu objašnjava zašto nije svaki duhovnik istovremeno i duhovni otac i govori o razlici koja određuje put spasenja, kao i o suštini odnosa između pastira i njegovog duhovnog čeda.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za utorak druge sedmice Velikog posta piše o nepopravljivosti sagrešenja, unutrašnjoj borbi savesti i neizmernoj Božijoj milosti koja čeka na iskreno kajanje.
Otac Venijamin iguman je manastira Preobraženje već 51 godinu i bez ustezanja govori o duhovnoj lenjosti, ispravnom putu ka Bogu i odgovornosti onih koji vode narod ka spasenju.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Kako prihvatiti nepravdu, izbeći osvetu i pronaći unutrašnju snagu - saznajte kroz pouke jednog od najvećih učitelja Crkve.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu šeste sedmice po Duhovima otkriva surovu realnost o iskupljenju koje se ne može kupiti ni zlatom ni srebrom, već samo Hristovom krvlju.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
