U svojim ,,Memoarima” patrijarh Gavrilo Dožić zabeležio je detalje organizacije i sprovođenja vojnog puča kojim je zbačena dotadašnja kraljevska vlada Cvetković–Maček (27. marta 1941. godine) i odbačen Trojni pakt.
Radio Beograd u svom Arhivu čuva izuzetno vredne zvučne zapise koji predstavljaju dragocene tragove srpske istorije i kulture. Među njima je i zapis u kome se čuje govor velikodostojnika SPC, patrijarha Gavrila Dožića, u kome se on izričito protivi sklapanju saveza između Jugoslavije i nacističke Nemačke.
U svojim ,,Memoarima” patrijarh Gavrilo Dožić zabeležio je detalje organizacije i sprovođenja vojnog puča kojim je zbačena dotadašnja kraljevska vlada Cvetković–Maček (27. marta 1941. godine) i odbačen Trojni pakt.
Tim povodom patrijarh Gavrilo održao je govor 27. marta 1941. godine preko Radio Beograda, Zagreba i Ljubljane. U tom govoru kazao je:
- Pomozi vam Bog braćo i deco svetosavska. Pred našu naciju u ove dane sudba je ponovo postavila pitanje kome ćemo se privoleti carstvu? Jutros u zoru na to pitanje je dat odgovor. Privoleli smo se Carstvu nebeskom tj. carstvu Božijem, istine i pravde narodne sloge i slobode. Bog pravde koji nas je do sada čuvao od propasti čuo je glas i molitve naše i ponovo nas je spasao od stramputica i skretanja sa našeg nepromenljivog istorijskog puta. Ako je Bog sa nama, šta nam mogu ljudi? Ako je živeti da živimo u svetinji i slobodi , ako li je mreti da umremo za svetinju i slobodu kao i mnogo miliona pravoslavnih predaka naših.
Vidovdan 1389. godine, Vidovdan 1914. godine i 27. mart 1941. godine isti su po suštini i motivima. Srpski narod manifestovao je svoju potpunu volju da ide do kraja protiv Hitlerove tiranije da bi tako zaštitio svoje nacionalne i državne interese.
Snimak možete čuti OVDE.
Jednom prilikom ovaj srpski velikan se prisetio svog susreta sa Svetim Justinom Popovićem. Meštani sela Jovac kažu kako je jedan od njih, Dragoljub Krstić, sanjao da napravi crkvu u stablu drveta. Odlukom državnih vlasti posle 1945. godine ova arhivska građa crkvene provenijencije data je „na staranje“ Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Poziv na rušenje saborne crkve u Prištini izazvao je duboku zabrinutost među Srbima i svim onima koji veruju u očuvanje kulturnog nasleđa, dok Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje ovaj ekstremistički čin.
Wikipedia
Duhovna riznica
15:20 | 14.03.2025
SVETI JUSTIN BEĆKOVIĆU OTKRIO ZAŠTO SRPSKI NAROD PROLAZI KROZ PATNJU: Akademik se prisetio susreta, evo šta mu je poručio svetitelj
Crkve i manastiri
08:22 | 21.03.2025
NAIZGLED STARI HRAST, A AKO BOLJE POGLEDATE PRAVO ČUDO: Srpska svetinja nikla na neočekivanom mestu nakon čudnog sna
Aktuelno iz SPC
16:36 | 20.03.2025
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA PONOVO U VLASNIŠTVU VAŽNIH DOKUMENATA: Velika promena stupila na snagu
Aktuelno iz SPC
13:20 | 21.03.2025
NAJGORI NAPAD NA SRPSKE SVETINJE NA KOSOVU I METOHIJI DO SADA: Ekstremni glasovi zahtevaju uništenje pravoslavnog hrama Hrista Spasitelja u Prištini
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Visokopreosvećeni mitropolit Justin je besedio vernima o značaju Svetih apostola Petra i Pavla, njihovim životima i suštini pečata apostolstva u Gospodu.
Bujanovački paroh Mićo Zelenović rekao je pre par godina da srpsko stanovništvo napušta ovaj deo Srbije.
Pravoslavna misija u Ugandi rođena je iz duboke potrebe naroda koji je, razočaran plodovima delovanja nekadašnjih kolonijalnih misionara, počeo da traga za izvornim i nepromenjenim hrišćanskim predanjem.
Na Fejsbuk stranici ovog hrama podelili su zanimljivu vest.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
