Počelo je još 1645. godine, u jesen, kada su se preci sadašnjih Ilinčića i Đenadića doselili iz Hercegovine u Mačvu.
Ilinčići iz mačvanskog sela Uzveće venčavaju i krštavaju Đenadiće iz podrinskog mesta Klenje neprekidno od 1645. godine, kada su se obe porodice iz Hercegovine doselile u Mačvu. Dužu tradiciju kumstva Mačva ne pamti, a verovatno ni Srbija. Ilinčići u Uzveću venčavaju i krštavaju Đenadiće više od 370 godina.
Počelo je još 1645. godine, u jesen, kada su se preci sadašnjih Ilinčića i Đenadića doselili iz Hercegovine u Mačvu. Stari solunski ratnik Ivko Đenadić, rođen 1888. godine, pripovedao je za svog života svojim potomcima kako je u Mačvu stigao Marko Stopanja sa mlađom braćom Beljom, Lackom i Mijatom. Kad je Belja u današnjem ataru Klenja video ogromnu kladu koju je Drina nanela plavljenjem, odmah je odlučio da se odseli bliže planini Cer.
Potomci pričaju da je rekao da kako je ovu kladu Drina donela, tako će je i odneti, a to znači opet će doći i kuću plaviti. Otišao je u mačvansko selo Lipolist i sad tamo ima podosta kuća Beljića. U Klenju ostadoše Lacko, od koga su brojni Lackovići, a od Mijata po njegovim sinovima Iliji i Teodoru postaše Ilići i Teodorovići.
– Naš predak Marko se oženio ovde u Mačvi lepom i bogatom inđibulkom Đenadijom, tako se u to doba zvala udavača, koja je bila dika i ponos porodice. Sve potomke od nje su zvali Đenadijinim, a ne Markovim. Tako nam nasta prezime Đenadići. Danas nas, hvala Bogu, ima 30 kuća u selu – veli Ratomir Đenadić u 68. godini života.
Za Ilinčiće se tvrdi da je prezime pre nastalo od čukunbabe Ilinke nego od čukundede Ilije, koji je stigao sa Markom Stopanjom iz Hercegovine.
– Meni je pričao deda Brana, otac mog oca Janka, da su nas navek zvali Ilinkinim i da nam je prezime Ilinčić tako nastalo u vreme kad je knez Miloš uveo red u državi – kako ko mora navek da se preziva – ističe Dragorad Ilinčić, koji je venčao Dragana Ratomira Đenadića i krstio njegovog sina Filipa.
Kako su se Ilinčići i Đenadići prezivali u Hercegovini, niko ne pamti. Obe familije vele da su u turskom zulumu nekakvu osvetu učinili pa pobegli u Mačvu. Možda iz tih razloga su želeli da im se staro prezime zaboravi. Kako god, Marko i Ilija su se po dolasku u nov zavičaj okumili i uspostavili red kumsta koje i danas traje.
– Naše kumstvo se lako potvrđuje – navodi Dragorad Ilinčić. – Najstariji u našoj familiji venčava i krštava najstarijeg u Đenadićima. Moj stariji sin kumuje starijem sinu tog kuma, a mlađi mlađem kumuje. Eto, moj sin Janko je dete, kao i kuma Dragana sin Filip. Ali, kad porastu Janko će venčati Filipa i krstiti njegovu decu.
Kumovska poštovanja kakva su bila pre 370 godina nisu se izmenila. Svaka izgovorena reč kumova se uvažava sa najvećim poštovanjem.
– Tačno se zna protokol kad kum dolazi u kuću da li radi venčanja, krštenja, slave ili nekog drugog povoda – ističe Ratomir Đenadić.
– Kad kum kroči u kuću, svi ženski ukućani mu ljube ruku, bez obzira na njegovu starosnu dob. Dešavalo se da kum bude od 20 godina, a naša baba prevalila osamdesetu. Ona ljubi kumu ruku sa velikim naklonom i poštovanjem. Kad su muški u pitanju, uvek najstariji ukućanin dvori kuma stojeći pored njega dok on sedi u gornjem čelu. Tako se dogodilo da je moj deda Milutin u 97. godini (doživeo 102 godine) dvorio kuma od 22 godine. Prilikom izlaska iz sobe gde kum sedi, svaki naš ukućanin mora licem biti okrenut prema njemu. Leđa se ne smeju kumu okretati. O prepirkama ili ne daj Bože svađama sa kumom, to kod nas niko nikada nije spominjao. Pravila kumstva svi poštuju i oni sa osnovnom školom i sa doktoratom. A ima nas hvala Bogu takvih.
I Đenadići i Ilinčići isto zbore. Pred kumom se ne puši. S kumom se ne ide u kafanu i ne lumpuje. Zna se gde se sa kumom sedi, pije i jede, a to su venčanje, krštenje, slava ili kakvo prikladno veselje važno za familiju, gde je kum tu da značaj da tome, ali i sahrana, daća… što je neizbežno.
-S kumom se ne pozajmljuju novci ili trguje – kazuje Ratomir Đenadić.
Đenadići i Ilinčići žele da budu kumovi kako Bog zapoveda, i zato dugo traju da im se teško može naći ravna u Srbiji. Kako i Ilinčića ima skoro koliko i Đenadića, po svemu sudeći kumstvo će dočekati i pola milenijuma, prenosi "Mitrovica info":
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne... U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac tumači reči apostola Petra o tajni krštenja, objašnjavajući kako ono nije samo čin, već početak novog života u Gospodu, gde greh više ne vlada nad čovekom. U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini”, u sredu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik iznosi ključne misli o suštinskoj promeni koju krštenje donosi, podsećajući nas da je prava snaga u samoodricanju i povezivanju sa Hristom Ljubav, koja je spojila sa Srbinom, naterala je jednu Portorikanku da promeni veru i zavoli srpske običaje. Želja da se krsti u pravoslavnoj crkvi ostvarila joj se tokom novogodišnjih praznika.
shutterstock.com/Irina Borsuchenko
Duhovna riznica
09:58 | 28.03.2025
KOME SE OPRAŠTAJU GRESI I NA KOJ NAČIN CRKVA LEČI DUHOVNE RANE: Ovo su svete tajne čije značenje svi treba da znamo
Duhovna riznica
05:00 | 25.03.2025
KAKO SE RAĐA NOVI ČOVEK U HRISTU: Pouka Svetog Teofana Zatvornika o krštenju i smislu vere
Duhovna riznica
05:00 | 26.03.2025
„NA SUDU ĆE PEČAT KOJI NOSIŠ BITI U TVOJU KORIST ILI PROTIV TEBE”: Sveti Teofan Zatvornik objašnjava zašto krštenje nije samo pogružavanje, već i saraspinjanje
Duhovna riznica
15:47 | 27.03.2025
IZ PORTORIKA U PROKUPLJE - Tatjana prešla u pravoslavlje, pronašla sreću u Srbiji i otkrila: Ovo je presudilo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Princ Filip je naglasio da je dvor sagradio njegov pradeda, kralj Aleksandar I, koji je imao značajnu ulogu u ujedinjenju Srpskih pravoslavnih crkava.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
"Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda činim što je njemu ugodno."
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
Ako roditelji nisu venčani, oni čine prema hrišćanstvu greh, i tada je čak poželjno dete i krstiti jer se samim činom krštenja sa deteta spiraju i grehovi predaka.
Kum je svedok pred Bogom, posrednik između živih i mrtvih predaka i neko, kao posrednik između čoveka i Gospoda, treba da vodi računa o duhovnom uzdignuću onoga koga krsti.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
"Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda činim što je njemu ugodno."
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
Lekari su morali da operišu vladiku.
