Počelo je još 1645. godine, u jesen, kada su se preci sadašnjih Ilinčića i Đenadića doselili iz Hercegovine u Mačvu.
Ilinčići iz mačvanskog sela Uzveće venčavaju i krštavaju Đenadiće iz podrinskog mesta Klenje neprekidno od 1645. godine, kada su se obe porodice iz Hercegovine doselile u Mačvu. Dužu tradiciju kumstva Mačva ne pamti, a verovatno ni Srbija. Ilinčići u Uzveću venčavaju i krštavaju Đenadiće više od 370 godina.
Počelo je još 1645. godine, u jesen, kada su se preci sadašnjih Ilinčića i Đenadića doselili iz Hercegovine u Mačvu. Stari solunski ratnik Ivko Đenadić, rođen 1888. godine, pripovedao je za svog života svojim potomcima kako je u Mačvu stigao Marko Stopanja sa mlađom braćom Beljom, Lackom i Mijatom. Kad je Belja u današnjem ataru Klenja video ogromnu kladu koju je Drina nanela plavljenjem, odmah je odlučio da se odseli bliže planini Cer.
Potomci pričaju da je rekao da kako je ovu kladu Drina donela, tako će je i odneti, a to znači opet će doći i kuću plaviti. Otišao je u mačvansko selo Lipolist i sad tamo ima podosta kuća Beljića. U Klenju ostadoše Lacko, od koga su brojni Lackovići, a od Mijata po njegovim sinovima Iliji i Teodoru postaše Ilići i Teodorovići.
– Naš predak Marko se oženio ovde u Mačvi lepom i bogatom inđibulkom Đenadijom, tako se u to doba zvala udavača, koja je bila dika i ponos porodice. Sve potomke od nje su zvali Đenadijinim, a ne Markovim. Tako nam nasta prezime Đenadići. Danas nas, hvala Bogu, ima 30 kuća u selu – veli Ratomir Đenadić u 68. godini života.
Za Ilinčiće se tvrdi da je prezime pre nastalo od čukunbabe Ilinke nego od čukundede Ilije, koji je stigao sa Markom Stopanjom iz Hercegovine.
– Meni je pričao deda Brana, otac mog oca Janka, da su nas navek zvali Ilinkinim i da nam je prezime Ilinčić tako nastalo u vreme kad je knez Miloš uveo red u državi – kako ko mora navek da se preziva – ističe Dragorad Ilinčić, koji je venčao Dragana Ratomira Đenadića i krstio njegovog sina Filipa.
Kako su se Ilinčići i Đenadići prezivali u Hercegovini, niko ne pamti. Obe familije vele da su u turskom zulumu nekakvu osvetu učinili pa pobegli u Mačvu. Možda iz tih razloga su želeli da im se staro prezime zaboravi. Kako god, Marko i Ilija su se po dolasku u nov zavičaj okumili i uspostavili red kumsta koje i danas traje.
– Naše kumstvo se lako potvrđuje – navodi Dragorad Ilinčić. – Najstariji u našoj familiji venčava i krštava najstarijeg u Đenadićima. Moj stariji sin kumuje starijem sinu tog kuma, a mlađi mlađem kumuje. Eto, moj sin Janko je dete, kao i kuma Dragana sin Filip. Ali, kad porastu Janko će venčati Filipa i krstiti njegovu decu.
Kumovska poštovanja kakva su bila pre 370 godina nisu se izmenila. Svaka izgovorena reč kumova se uvažava sa najvećim poštovanjem.
– Tačno se zna protokol kad kum dolazi u kuću da li radi venčanja, krštenja, slave ili nekog drugog povoda – ističe Ratomir Đenadić.
– Kad kum kroči u kuću, svi ženski ukućani mu ljube ruku, bez obzira na njegovu starosnu dob. Dešavalo se da kum bude od 20 godina, a naša baba prevalila osamdesetu. Ona ljubi kumu ruku sa velikim naklonom i poštovanjem. Kad su muški u pitanju, uvek najstariji ukućanin dvori kuma stojeći pored njega dok on sedi u gornjem čelu. Tako se dogodilo da je moj deda Milutin u 97. godini (doživeo 102 godine) dvorio kuma od 22 godine. Prilikom izlaska iz sobe gde kum sedi, svaki naš ukućanin mora licem biti okrenut prema njemu. Leđa se ne smeju kumu okretati. O prepirkama ili ne daj Bože svađama sa kumom, to kod nas niko nikada nije spominjao. Pravila kumstva svi poštuju i oni sa osnovnom školom i sa doktoratom. A ima nas hvala Bogu takvih.
I Đenadići i Ilinčići isto zbore. Pred kumom se ne puši. S kumom se ne ide u kafanu i ne lumpuje. Zna se gde se sa kumom sedi, pije i jede, a to su venčanje, krštenje, slava ili kakvo prikladno veselje važno za familiju, gde je kum tu da značaj da tome, ali i sahrana, daća… što je neizbežno.
-S kumom se ne pozajmljuju novci ili trguje – kazuje Ratomir Đenadić.
Đenadići i Ilinčići žele da budu kumovi kako Bog zapoveda, i zato dugo traju da im se teško može naći ravna u Srbiji. Kako i Ilinčića ima skoro koliko i Đenadića, po svemu sudeći kumstvo će dočekati i pola milenijuma, prenosi "Mitrovica info":
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne... U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac tumači reči apostola Petra o tajni krštenja, objašnjavajući kako ono nije samo čin, već početak novog života u Gospodu, gde greh više ne vlada nad čovekom. U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini”, u sredu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik iznosi ključne misli o suštinskoj promeni koju krštenje donosi, podsećajući nas da je prava snaga u samoodricanju i povezivanju sa Hristom Ljubav, koja je spojila sa Srbinom, naterala je jednu Portorikanku da promeni veru i zavoli srpske običaje. Želja da se krsti u pravoslavnoj crkvi ostvarila joj se tokom novogodišnjih praznika.
shutterstock.com/Irina Borsuchenko
Duhovna riznica
09:58 | 28.03.2025
KOME SE OPRAŠTAJU GRESI I NA KOJ NAČIN CRKVA LEČI DUHOVNE RANE: Ovo su svete tajne čije značenje svi treba da znamo
Duhovna riznica
05:00 | 25.03.2025
KAKO SE RAĐA NOVI ČOVEK U HRISTU: Pouka Svetog Teofana Zatvornika o krštenju i smislu vere
Duhovna riznica
05:00 | 26.03.2025
„NA SUDU ĆE PEČAT KOJI NOSIŠ BITI U TVOJU KORIST ILI PROTIV TEBE”: Sveti Teofan Zatvornik objašnjava zašto krštenje nije samo pogružavanje, već i saraspinjanje
Duhovna riznica
15:47 | 27.03.2025
IZ PORTORIKA U PROKUPLJE - Tatjana prešla u pravoslavlje, pronašla sreću u Srbiji i otkrila: Ovo je presudilo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Poznati moskovski sveštenik govori zašto ljudi mešaju zaljubljenost i ljubav, zbog čega čednost nije prevaziđena vrednost i kako prepoznati osobu sa kojom možete osnovati porodicu zauvek.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
