Počelo je još 1645. godine, u jesen, kada su se preci sadašnjih Ilinčića i Đenadića doselili iz Hercegovine u Mačvu.
Ilinčići iz mačvanskog sela Uzveće venčavaju i krštavaju Đenadiće iz podrinskog mesta Klenje neprekidno od 1645. godine, kada su se obe porodice iz Hercegovine doselile u Mačvu. Dužu tradiciju kumstva Mačva ne pamti, a verovatno ni Srbija. Ilinčići u Uzveću venčavaju i krštavaju Đenadiće više od 370 godina.
Počelo je još 1645. godine, u jesen, kada su se preci sadašnjih Ilinčića i Đenadića doselili iz Hercegovine u Mačvu. Stari solunski ratnik Ivko Đenadić, rođen 1888. godine, pripovedao je za svog života svojim potomcima kako je u Mačvu stigao Marko Stopanja sa mlađom braćom Beljom, Lackom i Mijatom. Kad je Belja u današnjem ataru Klenja video ogromnu kladu koju je Drina nanela plavljenjem, odmah je odlučio da se odseli bliže planini Cer.
Potomci pričaju da je rekao da kako je ovu kladu Drina donela, tako će je i odneti, a to znači opet će doći i kuću plaviti. Otišao je u mačvansko selo Lipolist i sad tamo ima podosta kuća Beljića. U Klenju ostadoše Lacko, od koga su brojni Lackovići, a od Mijata po njegovim sinovima Iliji i Teodoru postaše Ilići i Teodorovići.
– Naš predak Marko se oženio ovde u Mačvi lepom i bogatom inđibulkom Đenadijom, tako se u to doba zvala udavača, koja je bila dika i ponos porodice. Sve potomke od nje su zvali Đenadijinim, a ne Markovim. Tako nam nasta prezime Đenadići. Danas nas, hvala Bogu, ima 30 kuća u selu – veli Ratomir Đenadić u 68. godini života.
Za Ilinčiće se tvrdi da je prezime pre nastalo od čukunbabe Ilinke nego od čukundede Ilije, koji je stigao sa Markom Stopanjom iz Hercegovine.
– Meni je pričao deda Brana, otac mog oca Janka, da su nas navek zvali Ilinkinim i da nam je prezime Ilinčić tako nastalo u vreme kad je knez Miloš uveo red u državi – kako ko mora navek da se preziva – ističe Dragorad Ilinčić, koji je venčao Dragana Ratomira Đenadića i krstio njegovog sina Filipa.
Kako su se Ilinčići i Đenadići prezivali u Hercegovini, niko ne pamti. Obe familije vele da su u turskom zulumu nekakvu osvetu učinili pa pobegli u Mačvu. Možda iz tih razloga su želeli da im se staro prezime zaboravi. Kako god, Marko i Ilija su se po dolasku u nov zavičaj okumili i uspostavili red kumsta koje i danas traje.
– Naše kumstvo se lako potvrđuje – navodi Dragorad Ilinčić. – Najstariji u našoj familiji venčava i krštava najstarijeg u Đenadićima. Moj stariji sin kumuje starijem sinu tog kuma, a mlađi mlađem kumuje. Eto, moj sin Janko je dete, kao i kuma Dragana sin Filip. Ali, kad porastu Janko će venčati Filipa i krstiti njegovu decu.
Kumovska poštovanja kakva su bila pre 370 godina nisu se izmenila. Svaka izgovorena reč kumova se uvažava sa najvećim poštovanjem.
– Tačno se zna protokol kad kum dolazi u kuću da li radi venčanja, krštenja, slave ili nekog drugog povoda – ističe Ratomir Đenadić.
– Kad kum kroči u kuću, svi ženski ukućani mu ljube ruku, bez obzira na njegovu starosnu dob. Dešavalo se da kum bude od 20 godina, a naša baba prevalila osamdesetu. Ona ljubi kumu ruku sa velikim naklonom i poštovanjem. Kad su muški u pitanju, uvek najstariji ukućanin dvori kuma stojeći pored njega dok on sedi u gornjem čelu. Tako se dogodilo da je moj deda Milutin u 97. godini (doživeo 102 godine) dvorio kuma od 22 godine. Prilikom izlaska iz sobe gde kum sedi, svaki naš ukućanin mora licem biti okrenut prema njemu. Leđa se ne smeju kumu okretati. O prepirkama ili ne daj Bože svađama sa kumom, to kod nas niko nikada nije spominjao. Pravila kumstva svi poštuju i oni sa osnovnom školom i sa doktoratom. A ima nas hvala Bogu takvih.
I Đenadići i Ilinčići isto zbore. Pred kumom se ne puši. S kumom se ne ide u kafanu i ne lumpuje. Zna se gde se sa kumom sedi, pije i jede, a to su venčanje, krštenje, slava ili kakvo prikladno veselje važno za familiju, gde je kum tu da značaj da tome, ali i sahrana, daća… što je neizbežno.
-S kumom se ne pozajmljuju novci ili trguje – kazuje Ratomir Đenadić.
Đenadići i Ilinčići žele da budu kumovi kako Bog zapoveda, i zato dugo traju da im se teško može naći ravna u Srbiji. Kako i Ilinčića ima skoro koliko i Đenadića, po svemu sudeći kumstvo će dočekati i pola milenijuma, prenosi "Mitrovica info":
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne... U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac tumači reči apostola Petra o tajni krštenja, objašnjavajući kako ono nije samo čin, već početak novog života u Gospodu, gde greh više ne vlada nad čovekom. U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini”, u sredu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik iznosi ključne misli o suštinskoj promeni koju krštenje donosi, podsećajući nas da je prava snaga u samoodricanju i povezivanju sa Hristom Ljubav, koja je spojila sa Srbinom, naterala je jednu Portorikanku da promeni veru i zavoli srpske običaje. Želja da se krsti u pravoslavnoj crkvi ostvarila joj se tokom novogodišnjih praznika.
shutterstock.com/Irina Borsuchenko
Duhovna riznica
09:58 | 28.03.2025
KOME SE OPRAŠTAJU GRESI I NA KOJ NAČIN CRKVA LEČI DUHOVNE RANE: Ovo su svete tajne čije značenje svi treba da znamo
Duhovna riznica
05:00 | 25.03.2025
KAKO SE RAĐA NOVI ČOVEK U HRISTU: Pouka Svetog Teofana Zatvornika o krštenju i smislu vere
Duhovna riznica
05:00 | 26.03.2025
„NA SUDU ĆE PEČAT KOJI NOSIŠ BITI U TVOJU KORIST ILI PROTIV TEBE”: Sveti Teofan Zatvornik objašnjava zašto krštenje nije samo pogružavanje, već i saraspinjanje
Duhovna riznica
15:47 | 27.03.2025
IZ PORTORIKA U PROKUPLJE - Tatjana prešla u pravoslavlje, pronašla sreću u Srbiji i otkrila: Ovo je presudilo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dalmat je zajedno sa sinom jedincem Faustom, otišao u manastir kod starca Isakija.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Verni narod se sabrao u Hramu Svete prepodobne Paraskeve, dok je mitropolit mileševski Atanasije pozivao vernike da u kriznim vremenima jačaju u veri i predaju Gospodu svoje misli i dela.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Jedno pitanje vernice pokrenulo je raspravu: da li sveta tajna krštenja vredi ako je tek u odraslom dobu shvatimo i prihvatimo srcem?
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Nikada više ljudi ne govori o potrebi za mirom, a paradoksalno, nikada više nismo bili okruženi sukobima, ratovima i nasiljem.
Pravoslavlje jasno pokazuje da je unutrašnji mir dar koji se zadobija ne spoljnim okolnostima, već unutrašnjim preobražajem.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Narod se sabrao u molitvi i sećanju, dok vikarni episkop patrijarha Porfirija podseća na Hristov zagrljaj i snagu vere koja nadjačava bol i nepravdu.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Nema ni mesec dana kako je Hram osveštan
Otkrijte kako obične namirnice u manastirskoj kuhinji po starom receptu postaju čudesno jelo koje greje i telo i dušu u dane posta.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
