Duhovni vođa Gruzije, koji je još 2020. godine u viziji najavio pandemiju, sada uzdrmava pravoslavni svet porukom o poslednjim vremenima.
Patrijarh gruzijski Ilija II, danas 92-godišnji duhovni vođa jedne od najstarijih hrišćanskih zajednica, još jednom potresa pravoslavni svet svojim rečima koje paraju savest i bude dušu. Njegovo novo proročansko upozorenje, izrečeno tokom nedeljne liturgije u Sabornoj crkvi Svete Trojice u Tbilisiju, odzvanja jednostavno i silovito: „Vreme ističe. Moramo biti spremni za Drugi dolazak Hristov.”
Patrijarh Ilija II, koji već decenijama predvodi Gruzijsku pravoslavnu crkvu, i ranije je bio prepoznat kao duhovni prorok našeg vremena. U martu 2020. godine – pre nego što je svet uopšte mogao naslutiti razmere pandemije – tokom besede u Sabornom hramu Svete Trojice u Tbilisiju izgovorio je viziju koja je tada delovala zagonetno, ali se ubrzo pokazala kao zastrašujuće tačna. Ispričao je kako je video „čoveka ognjene boje na konju kako prolazi iznad njegove glave”, a zatim i „dečaka koji je pljunuo na zemlju, načinio blato i nacrtao krst na svom čelu”. Patrijarh je tada rekao da mu je objavljeno:
- Uz pomoć Gospoda i krsta možemo pobediti bolest.
Mnogi su kasnije povezali ovu viziju s pandemijom koronavirusa, koja je ubrzo zatvorila ceo svet. Patrijarh je bio među retkima koji su pozvali iseljenike da se vrate u otadžbinu, govoreći da će „poželeti da pobegnu, ali da mnogi neće moći”. U to vreme, malo ko ga je ozbiljno shvatio – ali vreme je pokazalo koliko je njegovo viđenje bilo proročansko.
Gruzijska pravoslavna crkva, pod njegovim čvrstim vođstvom, tokom pandemije nije zatvarala crkve, nije prekidala bogosluženja, a ulice su bile osvećivane svetom vodom. Hramovi su ostali otvoreni, a liturgijski život nastavljen bez prekida – dok su mnoge druge zemlje bile zaključane i bez bogosluženja. Vernici u Gruziji zaista su osetili moć zaštite koju je Ilija II unapred najavio.
Patrijarh Ilija II poznat je ne samo po proročanstvima, već i po doslednosti svetootačkom predanju i odlučnoj borbi protiv sveprisutnog ekumenizma. Još 1997. godine učinio je jedan od najhrabrijih poteza među pravoslavnim poglavarima – izveo je Gruzijsku pravoslavnu crkvu iz Svetskog saveta crkava, organizacije u kojoj su, osim tradicionalnih hrišćanskih zajednica, okupljene i sekte, pa čak i grupacije koje su označene kao satanističke. Ovim činom pokazao je ne samo vernost čistoti pravoslavne vere, već i duhovnu pronicljivost koja ga i danas izdvaja.
Odbacio je i učešće Gruzijske pravoslavne crkve na Svepravoslavnom saboru na Kritu 2016. godine, ocenivši dokumenta Sabora kao neprihvatljiva, a Sabor sam kao lažni. Njegova nepokolebljiva vera, vera istog onog pravoslavlja koje su branili sveti oci i mučenici, učinila je da ga narod ne naziva samo patrijarhom – već i prorokom.
Danas, u vremenu kada se svet ponovo suočava s neizvesnošću, njegova nova poruka ne može se olako ignorisati.
- Naš život je poput merdevina – neki se penju, neki silaze. Moramo moliti Gospoda da bude s nama i da nas blagoslovi na tom putu... - rekao je patrijarh.Ilija, prenosi portal myrophoros.blogspot.com
- Vreme ističe. Moramo biti spremni za Drugi dolazak Hristov - ponovio je više puta, pozivajući narod da se okrene veri, pokajanju i molitvi, i da ne zaboravi da je zadatak sveštenstva – kako reče – „borba sa zlom i uzdizanje duhovnog života”.
Dok mnogi govore, on ostaje tih. Ali kada govori – njegove reči ostaju. I seju se u dušama onih koji još umeju da čuju.
Od ratova, zemljotresa i epidemija do duhovnog preporoda – proročke reči podvižnika sa Svete gore ukazuju na iskušenja poslednjih vremena, ali i na put ka spasenju. Iako se njena predviđanja i dalje šire internetom, istraživači tvrde da ne postoje dokazi da ih je ikada izrekla, dok Pravoslavna Crkva upozorava na opasnosti slepog verovanja u ovakve fenomene. Oni koji su bili nižeg rasta vaskrsnuće kao nešto viši, oni koji su bili višeg, kao niži, tako da ćemo po vaskrsenju svi biti iste visine i pošto ćemo moći da prolazimo kroz čvrstu materiju, moći ćemo da se prožimamo. Mudri svetitelj upozoravao je da će Antihrist doći sa prividnom dobrotom, obećanjima i sažaljenjem, ali će se njegovo pravo lice otkriti kada učvrsti svoju vlast. Da li ćemo prepoznati? U vremenu kada svetinje postaju meta relativizacije reči Svetog Pajsija odzvanjaju kao opomena: od umanjivanja svetitelja do opasnog puta ka zaboravu Boga kao Stvoritelja i Oca. U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
VANO SHLAMOV / AFP / Profimedia
Duhovna riznica
18:32 | 02.02.2025
„BRAĆO, JESTE LI SPREMNI? PRED NAMA SU TEŠKA VREMENA!“ Proročanstvo starca Jefrema upozorava, ali i ukazuje na rešenje koje donosi spasenje
Duhovna riznica
13:35 | 05.02.2025
MOŽEMO LI VEROVATI PROROČANSTVIMA BABA VANGE? Odgovor nauke i Crkve iznenadiće mnoge
Duhovna riznica
17:37 | 12.02.2025
NEĆEMO SVI POMRETI, ALI NEĆEMO VIŠE NI BITI ISTI! Vladika Danilo o životu posle Drugog Hristovog dolaska
Duhovna riznica
20:37 | 15.03.2025
„NAJVEĆA OPASNOST PRETI OD KOMPROMISA - OVAKO ĆE NAS OBMANUTI!”: Proročanstva Svetog Jovana Šangajskog otkrivaju znakove poslednjih vremena
Duhovna riznica
22:13 | 28.04.2025
PROROČKI VAPAJ SA SVETE GORE: Katolici pokušavaju da obezvrede svetitelje, a na kraju će reći da Isus nije Bog, već samo učitelj
Duhovna riznica
22:10 | 01.05.2025
“DOLAZI VREME KADA ĆE LJUDI LAŽ NAZIVATI ISTINOM, A GREH SLAVITI KAO SLOBODU I PRAVO”: Proročanstvo Svetog Jovana Kronštatskog o opasnostima koje su već počele
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
