Povodom velikog jubileja, u Manastiru Vatoped služena je praznična arhijerejska liturgija, kojom je načalstvovao episkop amatundski Nikolaj.
Na Nedelju Mironosnica u Manastiru Vatoped na Svetoj gori obeleženo je 35 godina od obnove opštežiteljskog ustrojstva i ustoličenja igumana Jefrema.
Posle pet vekova idioritmijskog načina života, u Vatopedu je 1990. ponovo uspostavljeno kinovijski način monaškog života, čime je započeta nova epoha duhovnog preporoda ove drevne svetinje. Tada je, po izboru bratstva, za prvog igumana obnovljene zajednice postavljen mladi jeromonah, danas visokoprepodobni arhimandrit Jefrem.
Povodom velikog jubileja, u manastiru je služena praznična arhijerejska liturgija kojom je načalstvovao episkop amatundski Nikolaj.
Gosti su tada zamolili patrijarha Porfirija za blagoslov i ustupanje dela svetih moštiju Prepodobnog Justina Ćelijskog i Svetog Nikolaja Žičkog, sa kojima su duhovno i istorijski povezani.
Tipovi uređenja manastirskog života
Postoje dva tipa (načina) života u manastiru: opštežiteljski/kinovijski i idioritmijski.
Opštežiteljski/kinovijski
Shutterstock
U kinovisjkom načinu monaškog tj. manastirskog života, koje je uređeno Monaškim pravilima Svetog Vasilija, sve se odvija u strogom poštovanju zajednice i monaškog tipika. Glavni smisao ovakvog uređenja je život u monaškoj zajednici sa ostalom braćom u duhu novozavetnog: “Nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov” Gal. 6:2.
U ovakvom opštežiću, sve se odvija zajednički: rad i obedovanje, molitva i odevanje. Duhovna potraga je povezana sa savlađivanjem materijalnosti svakodnevice. Sve se odvija sa dozvolom i odgovornošću igumana koji u ovom zvanju ostaje doživotno.
Idioritmijski način
U idioritmijskom načinu monaškog života, svaki monah zadržava mogućnost da se povuče na individualni podvig uz relativnu slobodu kretanja i nije vezan za striktno pridržavanje određenom manastirskom tipiku. Manastirsko bratstvo se ipak periodično (nedeljom) okuplja radi zajedničkog učestvovanja u liturgiji. Monasi mogu posedovati predmete i vrednosti u onoj meri u kojoj to ne ometa njegov monaški podvig. U okviru idioritmijskog načina uređenja, monasi žive pojedinačno ili u manjim grupama sa jednim od njih kao glavnim.
Prema povelji koja je na snazi od 1924. godine, idioritmijski manastir može postati kinovijski ako tako odluči njegovo bratsvo, ali obrnut postupak nije dozvoljen. 1976. godine, 13 svetogorskih manastira je sledilo kinovijski, a sedam idioritmijski način monaškog života.
Danas svi svetogorski manastiri praktikuju kinovijski način (od 1990. godine).
Na sastanku u Beogradu razgovarano je o izazovima pravoslavlja u savremenom svetu, produbljivanju veza srpskog i grčkog naroda i ustupanju svetih moštiju Prepodobnog Justina Ćelijskog i Svetog Nikolaja Žičkog.
Na mestu gde je pre tačno osam decenija Sveti Joanikije Lipovac služio svoju poslednju liturgiju pre mučeničke smrti, podignuta je svetinja u selu Razboj kod Srpca, a srpski narod je, uz arhijereje i sveštenstvo, obnovio pamćenje kroz suze, pesmu i liturgiju – u ime vere koja ne umire.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Časna glava jednog od najvećih otaca Crkve doneta je iz manastira Vatopedi u Bukurešt, a vernici će narednih dana moći da joj se poklone zajedno sa moštima zaštitnika rumunske prestonice, Svetog Dimitrija Basarabovskog.
Pod svetlošću kandila i uz drevne psalame, monasi uzdižu molitve povodom Blagovesti Presvete Bogorodice – jednog od najvećih hrišćanskih praznika koji vekovima okuplja vernike u tišini i sabranosti.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
