Povodom velikog jubileja, u Manastiru Vatoped služena je praznična arhijerejska liturgija, kojom je načalstvovao episkop amatundski Nikolaj.
Na Nedelju Mironosnica u Manastiru Vatoped na Svetoj gori obeleženo je 35 godina od obnove opštežiteljskog ustrojstva i ustoličenja igumana Jefrema.
Posle pet vekova idioritmijskog načina života, u Vatopedu je 1990. ponovo uspostavljeno kinovijski način monaškog života, čime je započeta nova epoha duhovnog preporoda ove drevne svetinje. Tada je, po izboru bratstva, za prvog igumana obnovljene zajednice postavljen mladi jeromonah, danas visokoprepodobni arhimandrit Jefrem.
Povodom velikog jubileja, u manastiru je služena praznična arhijerejska liturgija kojom je načalstvovao episkop amatundski Nikolaj.
Gosti su tada zamolili patrijarha Porfirija za blagoslov i ustupanje dela svetih moštiju Prepodobnog Justina Ćelijskog i Svetog Nikolaja Žičkog, sa kojima su duhovno i istorijski povezani.
Tipovi uređenja manastirskog života
Postoje dva tipa (načina) života u manastiru: opštežiteljski/kinovijski i idioritmijski.
Opštežiteljski/kinovijski
Shutterstock
U kinovisjkom načinu monaškog tj. manastirskog života, koje je uređeno Monaškim pravilima Svetog Vasilija, sve se odvija u strogom poštovanju zajednice i monaškog tipika. Glavni smisao ovakvog uređenja je život u monaškoj zajednici sa ostalom braćom u duhu novozavetnog: “Nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov” Gal. 6:2.
U ovakvom opštežiću, sve se odvija zajednički: rad i obedovanje, molitva i odevanje. Duhovna potraga je povezana sa savlađivanjem materijalnosti svakodnevice. Sve se odvija sa dozvolom i odgovornošću igumana koji u ovom zvanju ostaje doživotno.
Idioritmijski način
U idioritmijskom načinu monaškog života, svaki monah zadržava mogućnost da se povuče na individualni podvig uz relativnu slobodu kretanja i nije vezan za striktno pridržavanje određenom manastirskom tipiku. Manastirsko bratstvo se ipak periodično (nedeljom) okuplja radi zajedničkog učestvovanja u liturgiji. Monasi mogu posedovati predmete i vrednosti u onoj meri u kojoj to ne ometa njegov monaški podvig. U okviru idioritmijskog načina uređenja, monasi žive pojedinačno ili u manjim grupama sa jednim od njih kao glavnim.
Prema povelji koja je na snazi od 1924. godine, idioritmijski manastir može postati kinovijski ako tako odluči njegovo bratsvo, ali obrnut postupak nije dozvoljen. 1976. godine, 13 svetogorskih manastira je sledilo kinovijski, a sedam idioritmijski način monaškog života.
Danas svi svetogorski manastiri praktikuju kinovijski način (od 1990. godine).
Na sastanku u Beogradu razgovarano je o izazovima pravoslavlja u savremenom svetu, produbljivanju veza srpskog i grčkog naroda i ustupanju svetih moštiju Prepodobnog Justina Ćelijskog i Svetog Nikolaja Žičkog.
Na mestu gde je pre tačno osam decenija Sveti Joanikije Lipovac služio svoju poslednju liturgiju pre mučeničke smrti, podignuta je svetinja u selu Razboj kod Srpca, a srpski narod je, uz arhijereje i sveštenstvo, obnovio pamćenje kroz suze, pesmu i liturgiju – u ime vere koja ne umire.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Časna glava jednog od najvećih otaca Crkve doneta je iz manastira Vatopedi u Bukurešt, a vernici će narednih dana moći da joj se poklone zajedno sa moštima zaštitnika rumunske prestonice, Svetog Dimitrija Basarabovskog.
Pod svetlošću kandila i uz drevne psalame, monasi uzdižu molitve povodom Blagovesti Presvete Bogorodice – jednog od najvećih hrišćanskih praznika koji vekovima okuplja vernike u tišini i sabranosti.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
