Povodom velikog jubileja, u Manastiru Vatoped služena je praznična arhijerejska liturgija, kojom je načalstvovao episkop amatundski Nikolaj.
Na Nedelju Mironosnica u Manastiru Vatoped na Svetoj gori obeleženo je 35 godina od obnove opštežiteljskog ustrojstva i ustoličenja igumana Jefrema.
Posle pet vekova idioritmijskog načina života, u Vatopedu je 1990. ponovo uspostavljeno kinovijski način monaškog života, čime je započeta nova epoha duhovnog preporoda ove drevne svetinje. Tada je, po izboru bratstva, za prvog igumana obnovljene zajednice postavljen mladi jeromonah, danas visokoprepodobni arhimandrit Jefrem.
Povodom velikog jubileja, u manastiru je služena praznična arhijerejska liturgija kojom je načalstvovao episkop amatundski Nikolaj.
Gosti su tada zamolili patrijarha Porfirija za blagoslov i ustupanje dela svetih moštiju Prepodobnog Justina Ćelijskog i Svetog Nikolaja Žičkog, sa kojima su duhovno i istorijski povezani.
Tipovi uređenja manastirskog života
Postoje dva tipa (načina) života u manastiru: opštežiteljski/kinovijski i idioritmijski.
Opštežiteljski/kinovijski
Shutterstock
U kinovisjkom načinu monaškog tj. manastirskog života, koje je uređeno Monaškim pravilima Svetog Vasilija, sve se odvija u strogom poštovanju zajednice i monaškog tipika. Glavni smisao ovakvog uređenja je život u monaškoj zajednici sa ostalom braćom u duhu novozavetnog: “Nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov” Gal. 6:2.
U ovakvom opštežiću, sve se odvija zajednički: rad i obedovanje, molitva i odevanje. Duhovna potraga je povezana sa savlađivanjem materijalnosti svakodnevice. Sve se odvija sa dozvolom i odgovornošću igumana koji u ovom zvanju ostaje doživotno.
Idioritmijski način
U idioritmijskom načinu monaškog života, svaki monah zadržava mogućnost da se povuče na individualni podvig uz relativnu slobodu kretanja i nije vezan za striktno pridržavanje određenom manastirskom tipiku. Manastirsko bratstvo se ipak periodično (nedeljom) okuplja radi zajedničkog učestvovanja u liturgiji. Monasi mogu posedovati predmete i vrednosti u onoj meri u kojoj to ne ometa njegov monaški podvig. U okviru idioritmijskog načina uređenja, monasi žive pojedinačno ili u manjim grupama sa jednim od njih kao glavnim.
Prema povelji koja je na snazi od 1924. godine, idioritmijski manastir može postati kinovijski ako tako odluči njegovo bratsvo, ali obrnut postupak nije dozvoljen. 1976. godine, 13 svetogorskih manastira je sledilo kinovijski, a sedam idioritmijski način monaškog života.
Danas svi svetogorski manastiri praktikuju kinovijski način (od 1990. godine).
Na sastanku u Beogradu razgovarano je o izazovima pravoslavlja u savremenom svetu, produbljivanju veza srpskog i grčkog naroda i ustupanju svetih moštiju Prepodobnog Justina Ćelijskog i Svetog Nikolaja Žičkog.
Na mestu gde je pre tačno osam decenija Sveti Joanikije Lipovac služio svoju poslednju liturgiju pre mučeničke smrti, podignuta je svetinja u selu Razboj kod Srpca, a srpski narod je, uz arhijereje i sveštenstvo, obnovio pamćenje kroz suze, pesmu i liturgiju – u ime vere koja ne umire.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Jednostavno, a bogato jelo od ribe i krompira u domaćem paradajz-sosu, po receptu koji monasi ne menjaju vekovima, a koji sada možete pripremiti i u svom domu.
Na Nedelju svih svetih, u hramu Rođenja Hristovog služena je sveta liturgija, a zatim osveštani i temelji budućeg parohijskog doma – duhovnog centra koji će postati oslonac vernicima ovog kraja i mesto hrišćanskog sabranja.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Pod svetlošću kandila i uz drevne psalame, monasi uzdižu molitve povodom Blagovesti Presvete Bogorodice – jednog od najvećih hrišćanskih praznika koji vekovima okuplja vernike u tišini i sabranosti.
Putovanje netruležnog tela prvog Hristovog apostola kroz vekove i crkvene granice, od Patre do Rima, Amalfi do Vatikana, kao simbol težnje ka zajedništvu i poštovanja između istočne i zapadne crkve.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
