Povodom velikog jubileja, u Manastiru Vatoped služena je praznična arhijerejska liturgija, kojom je načalstvovao episkop amatundski Nikolaj.
Na Nedelju Mironosnica u Manastiru Vatoped na Svetoj gori obeleženo je 35 godina od obnove opštežiteljskog ustrojstva i ustoličenja igumana Jefrema.
Posle pet vekova idioritmijskog načina života, u Vatopedu je 1990. ponovo uspostavljeno kinovijski način monaškog života, čime je započeta nova epoha duhovnog preporoda ove drevne svetinje. Tada je, po izboru bratstva, za prvog igumana obnovljene zajednice postavljen mladi jeromonah, danas visokoprepodobni arhimandrit Jefrem.
Povodom velikog jubileja, u manastiru je služena praznična arhijerejska liturgija kojom je načalstvovao episkop amatundski Nikolaj.
Gosti su tada zamolili patrijarha Porfirija za blagoslov i ustupanje dela svetih moštiju Prepodobnog Justina Ćelijskog i Svetog Nikolaja Žičkog, sa kojima su duhovno i istorijski povezani.
Tipovi uređenja manastirskog života
Postoje dva tipa (načina) života u manastiru: opštežiteljski/kinovijski i idioritmijski.
Opštežiteljski/kinovijski
Shutterstock
U kinovisjkom načinu monaškog tj. manastirskog života, koje je uređeno Monaškim pravilima Svetog Vasilija, sve se odvija u strogom poštovanju zajednice i monaškog tipika. Glavni smisao ovakvog uređenja je život u monaškoj zajednici sa ostalom braćom u duhu novozavetnog: “Nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov” Gal. 6:2.
U ovakvom opštežiću, sve se odvija zajednički: rad i obedovanje, molitva i odevanje. Duhovna potraga je povezana sa savlađivanjem materijalnosti svakodnevice. Sve se odvija sa dozvolom i odgovornošću igumana koji u ovom zvanju ostaje doživotno.
Idioritmijski način
U idioritmijskom načinu monaškog života, svaki monah zadržava mogućnost da se povuče na individualni podvig uz relativnu slobodu kretanja i nije vezan za striktno pridržavanje određenom manastirskom tipiku. Manastirsko bratstvo se ipak periodično (nedeljom) okuplja radi zajedničkog učestvovanja u liturgiji. Monasi mogu posedovati predmete i vrednosti u onoj meri u kojoj to ne ometa njegov monaški podvig. U okviru idioritmijskog načina uređenja, monasi žive pojedinačno ili u manjim grupama sa jednim od njih kao glavnim.
Prema povelji koja je na snazi od 1924. godine, idioritmijski manastir može postati kinovijski ako tako odluči njegovo bratsvo, ali obrnut postupak nije dozvoljen. 1976. godine, 13 svetogorskih manastira je sledilo kinovijski, a sedam idioritmijski način monaškog života.
Danas svi svetogorski manastiri praktikuju kinovijski način (od 1990. godine).
Na sastanku u Beogradu razgovarano je o izazovima pravoslavlja u savremenom svetu, produbljivanju veza srpskog i grčkog naroda i ustupanju svetih moštiju Prepodobnog Justina Ćelijskog i Svetog Nikolaja Žičkog.
Na mestu gde je pre tačno osam decenija Sveti Joanikije Lipovac služio svoju poslednju liturgiju pre mučeničke smrti, podignuta je svetinja u selu Razboj kod Srpca, a srpski narod je, uz arhijereje i sveštenstvo, obnovio pamćenje kroz suze, pesmu i liturgiju – u ime vere koja ne umire.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
U okviru manastira Vatoped biće podignuta ustanova vredna 3,4 miliona evra, koja će unaprediti zdravstvenu zaštitu na Atonu i nastaviti dugu tradiciju brige o bolesnima, čiji počeci vode do Hilandara i Svetog Save.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
