Jevanđelskom rečenicom: „Ja sam svetlost svetu, govori Gospod; ko ide za mnom neće hodati u tami, nego će imati svetlost života“, Sveti Teofan Zatvornik započinje svoju duboku poruku za četvrtak četvrte sedmice po Vaskrsu. U vremenu sve češće duhovne zabune, kada se istina zamagljuje ljudskim mudrovanjem, ovaj ugodnik Božji nas podseća da je Hristos jedini pravi izvor svetlosti – i da su svi oni koji nas odvlače od Njega istinski mračnjaci. Njegove reči nisu grube, već opominjuće – kao zvono koje nas budi iz sna i poziva da raspoznajemo svetlost od tame, istinu od laži, spasenje od zablude.
„Ja sam svetlost svetu, govori Gospod; ko ide za mnom neće hodati u tami, nego će imati svetlost života“ (Jn. 8,12). Prema tome, ko odvodi od Gospoda – odvodi od svetlosti i vodi u tamu. Zbog toga je on pravi opskurant [mračnjak].
Tebi je poznato šta zahteva Hristovo učenje. Stoga se ne boj nazvati mračnjakom onoga ko predlaže misli koje su mu protivne – to je njegovo pravo ime. Gospod uči da je Bog jedan po prirodi, a Trojičan po Licima – to je zrak natprirodne svetlosti istine. Ko propoveda suprotno tome, vodi od svetlosti u tamu i jeste mračnjak. Gospod uči da Trojični Bog promišlja o svetu koji je stvorio rečju svojom – to je božanstvena svetlost istine. Ko drugačije propoveda, odvodi u bezutešnu tamu i jeste mračnjak.
Gospod uči da je Bog čoveka stvorio po svom obrazu i podobiju, odredivši mu da živi u raju. Kada je, pak, sagrešio, čovek je pravedno izgnan iz raja da živi na ovoj zemlji punoj žalosti i teškoća. Ipak, Bog se nije do kraja prognevio na njega, nego je blagovoleo da mu ustroji spasenje kroz krsnu smrt, koja prosvetljuje mrak naravi što leži na našoj duši. Ko propoveda drugačije – vodi u tamu i jeste mračnjak.
Gospod uči: veruj i, primivši silu blagodati kroz Božanstvene Tajne, živi po zapovestima – i spašćeš se. To je jedinstveni način da svetlost Božija uđe u nas i načini nas prosvećenima. Ko uči protivno – hoće da nas zadrži u pomračenosti i zbog toga je mračnjak. Gospod uči: uđite na uska vrata strogog, samoodrečnog života – to je jedinstveni put ka svetlosti. Ko, pak, vodi na široki put samougađanja – odvodi u tamu i jeste mračnjak.
Gospod uči: sećaj se kraja – smrti, Suda, ada, raja – to je svetlost koja osvetljava našu budućnost. Ko uči da je smrt kraj svemu – navlači tamu na naš udeo i zbog toga je mračnjak. Ljubitelji svetlosti, naučite se po ovome raspoznavati tamu i uklanjajte se od nje.“
U petak druge sedmice po Vaskrsu čitamo snažno svedočenje jednog od najmudrijih duhovnika 19. veka. Sveti Teofan Zatvornik piše o grehu Ananije i Sapfire, ali i o svakome od nas koji zaboravljamo da su Božje oči svetlije od sunca i da vide i najskrivenije pomisli srca.
U svom delu Misli za svaki dan u godini, veliki duhovnik iz 19. veka otkriva dubinu preobražaja Svetog Pavla i poziva svakog vernika da prepozna sopstveni Damask – tačku kada revnost mora da ustupi mesto poslušnosti volji Božijoj.
U svom razmatranju o neophodnosti vere u Božje čudo, ruski svetitelj ukazuje na opasnosti koje donosi odbacivanje tajne spasenja.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", u pouci za utorak četvrte sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj piše o tome zašto svet ustaje protiv onih koji istinski pripadaju Hristu i kako se verujući mogu odupreti sili tame koja deluje kroz svet.
