Odgovori Isus i reče joj: "Kad bi ti znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi tražila od njega i dao bi ti vodu živu."
Jevanđelje Jovan, začalo 63 (20,1-10) 1. A u prvi dan sedmice dođe Marija Magdalina na grob rano, dok još beše mrak, i vide da je kamen dignut sa groba. 2. Onda otrča i dođe Simonu Petru i drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gde ga položiše. 3. Tada iziđe Petar i drugi učenik, i pođoše ka grobu.
4. Trčahu pak oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra i stiže prvi na grob. 5. I nadvirivši se, vide pokrove gde leže; ali ne uđe. 6. Tada stiže Simon Petar za njim i uđe u grob i vide pokrove gde leže. 7. I ubrus koji beše na glavi njegovoj, da ne leži sa pokrovima, nego posebno savijen na jednom mestu. 8. Tada, dakle, uđe i drugi učenik, koji prvi dođe na grob, i vide i verova; 9. jer još ne znađahu Pismo da On treba da vaskrsne iz mrtvih. 10. Onda se učenici opet vratiše doma.
Jevanđelje Jovan, začalo 12 (4,5-42) 5. Tako dođe u grad samarijski zvani Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svojemu. 6. A onde beše izvor Jakovljev. Isus pak umoran od puta seđaše tako na izvoru; beše oko šestoga časa. 7. Dođe žena iz Samarije da zahvati vode. Reče joj Isus: Daj mi da pijem. 8. Jer učenici njegovi behu otišli u grad da kupe hrane. 9. Reče mu žena Samarjanka: Kako ti, koji si Judejac, tražiš od mene žene Samarjanke da piješ? Jer se Judejci ne druže sa Samarjanima.
10. Odgovori Isus i reče joj: Kad bi ti znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi tražila od njega i dao bi ti vodu živu. 11. Reče mu žena: Gospode, ni vedra nemaš, a studenac je dubok; odakle ti onda voda živa? 12. E da li si ti veći od oca našega Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova? 13. Odgovori Isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti; 14. A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka, nego voda koju ću mu dati postaće u njemu izvor vode koja teče u život večni.
15. Reče mu žena: Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam. 16. Reče joj Isus: Idi, zovi muža svoga, i dođi ovamo. 17. Odgovori žena i reče: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro kaza: nemam muža; 18. Jer si pet muževa imala, i sada koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala. 19. Reče mu žena: Gospode, vidim da si ti prorok. 20. Oci naši klanjahu se Bogu na gori ovoj, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba klanjati. 21. Reče joj Isus: Ženo, veruj mi da dolazi čas kada se nećete klanjati Ocu ni na gori ovoj ni u Jerusalimu.
22. Vi se klanjate onome što ne znate; a mi se klanjamo onome što znamo; jer je spasenje od Judejaca. 23. Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci klanjati Ocu u duhu i istini, jer Otac traži da takvi budu oni koji mu se klanjaju. 24. Bog je duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju. 25. Reče mu žena: Znam da dolazi Mesija zvani Hristos; kad on dođe, objaviće nam sve. 26. Reče joj Isus: Ja sam - koji govorim s tobom.
27. I utom dođoše učenici njegovi, i začudiše se što sa ženom razgovara, ali nijedan ne reče: šta tražiš, ili što govoriš sa njom? 28. A žena ostavi svoj krčag i otide u grad i reče ljudima: 29. Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila. Da nije on Hristos? 30. Iziđoše, dakle, iz grada i pođoše njemu. 31. A u međuvremenu moljahu ga učenici njegovi govoreći: Ravi, jedi! 32. A on im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate. 33. Tada učenici govorahu među sobom: Da mu neko ne donese da jede? 34. Isus im reče: Jelo je moje da vršim volju Onoga koji me je poslao, i izvršim njegovo delo.
35. Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će nastati žetva? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako se već žute za žetvu. 36. I koji žanje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduje zajedno i koji sije i koji žanje. 37. Jer u tome je istinita reč, da je drugi koji sije, a drugi koji žanje. 38. Ja vas poslah da žanjete gde se vi niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste u trud njihov ušli. 39. A iz grada onoga mnogi od Samarjana poverovaše u njega za reč žene koja je svedočila: Kaza mi sve što učinih. 40. Kada, dakle, dođoše k njemu Samarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i ostade onde dva dana. 41. I mnogo ih više verova za reč njegovu, 42. Te ženi govorahu: Sad ne verujemo više zbog tvoga kazivanja, jer sami smo čuli i znamo da je ovo zaista Spasitelj sveta, Hristos.
"I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine".
Kada pak nasta veče, siđoše učenici njegovi na more i ušavši u lađu pođoše preko mora u Kapernaum.
A Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane
"Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje".
Devedeset i jedna godina nakon atentata u Marseju, verni narod, potomci kraljevske porodice i učenici iz Topole okupili su se pod svodovima svetinje da se pomole za pokoj duše kralja Aleksandra
Natpisi "4. korpus" i "1981", ispisani na zidu uz sedište Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, Generalni konzulat Srbije i kulturne institucije, izazvali su talas zabrinutosti i pozive da se počinioci što pre pronađu.
U temišvarskoj Sabornoj crkvi, uz molitve hiljada vernika i prisustvo arhijereja iz Srbije i Rumunije, svečano je proslavljen novi svetitelj čiji je kult godinama živeo u narodu — a sada je zauzeo mesto među svetima Crkve.
Na današnji dan, 911. godine, za vreme cara Lava Mudrog, Bogorodica se tokom službe javila okupljenom narodu na molitvi u Bogorodičinoj crkvi u Carigradu.
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
"A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi".
"A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini."
"Nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg novčića."
"Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene."
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Crkva uči da duša postoji od samog začeća i da dete, iako još nerođeno, nosi u sebi lik Božiji.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Crkva uči da duša postoji od samog začeća i da dete, iako još nerođeno, nosi u sebi lik Božiji.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
