Česticu artosa, koju su dobili u Crkvi, vernici sa strahopoštovanjem čuvaju kao duhovni lek od bolesti i nemoći.
Sastavni deo liturgijskog života Crkve čine prosfora, nafora i artos.
Na sajtu Krasnojarske eparhije Ruske Pravoslavne Crkve objašnjeno je šta su, zapravo prosfora, nafora i artos, čemu služe, odakle vuku poreklo, kako se koriste, kako se čuvaju i šta sa njima uraditi kada se pokvare.
Prosfora potiče još iz drevnih vremena. Njen praobraz su bili hlebovi predloženja u Mojsijevoj skiniji. U prvim vekovima hrišćanstva vernici su sami donosili sa sobom hleb, vino, jelej (to jest maslinovo ulje), vosak za sveće – sve što je bilo potrebno za služenje Bogosluženja.
Taj prinos (grčki prosfora) ili prilog su primali đakoni; imena onih koji su doneli prosfore su unosili u poseban spisak, koji su uz molitvu pominjali za vreme osvećenja darova. Rođaci i bližnji upokojenih su, takođe, davali priloge za njihova imena, i imena upokojenih su, opet, pominjana na molitvi. Od tih dobrovoljnih priloga (prosfora) se odvajao deo hleba i vina koji su pretvarani u Hristovo Telo i Krv, od voska su se pravile sveće, a slični darovi nad kojima su se takodje čitale molitve su razdavani vernicima.
Potom su prosfore počeli da nazivaju samo hleb, koji se upotrebljava za služenje Liturgije. Vremenom su počeli umesto uobičajenog hleba specijalno da peku prosfore u Crkvi, koje su se primale kao prilog pored običnih darova i novca.
Prosfora, koja je napravljena od brašna iz zrna velikog broja klasova, označava i ljudsku prirodu, koja se sastoji iz velikog broja prirodnih elemenata, kao i čovečanstvo u celini koga čine veliki broj ljudi. Pri tom donji deo prosfore odgovara zemaljskom (plotskom) sastavu čoveka i čovečanstva, u kome je zapečaćen lik Božiji i u kome tajanstveno prisustvuje Duh Božiji.
Božije prisustvo i duhovno načelo prožimaju svu prirodu čoveka i čovečanstva, što se pri pravljenju prosfora simbolizuje dodavanjem svete vode i kvasca u vodu. Sveta voda pritom zamenjuje blagodat Božiju, a kvasac – životvornu silu Duha Svetog, koja daje život svakom stvorenju. To odgovara Spasiteljevim rečima o duhovnom životu, kojim se teži ka Cartsvu Nebeskom, koji On uporedjuje sa kvascem stavljenim u brašno, zahvaljujući čemu se postepeno nadima celo testo.
Pečat na gornjem delu prosfore označava na vidljiv način nevidljivi pečat Božijeg Lika, koji prožima celu čovečiju prirodu i predstavlja više načelo u njoj. Takvo ustrojstvo prosfore odgovara ustrojstvu čoveka pre grehovnog pada i prirodi Gospoda Isusa Hrista, Koji je obnovio to grehom narušeno ustrojstvo.
Prosfora se može dobiti posle Liturgije na mestu na kome se prodaju sveće, pošto smo pre početka Bogosluženja dali cedulju “za zdravlje” ili “za pokoj duša”. Imena koja su napisana na ceduljama se čitaju u oltaru, i za svako ime se iz prosfore vadi čestica, zbog čega se takva prosfora naziva još i “izvadjena”.
Na kraju Liturgije se ljudima koji su bili na službi deli nafora (antidor) – male čestice prosfore, iz koje je na Proskomidiji bio izvađen Sveti Agnec. Grčka reč antidor potiče od reči anti – umesto i di oron – dar, to jest tačan naziv te reči je – umesto dara.
Nafora ili antidor je, kaže sveti Simeon Solunski, osvećen hleb, koji je bio prinesen u predloženje i čija sredina je izvadjena I upotrebljena za sveštenodejstvo; taj hleb se deli umesto Strašnih Darova, to jest Tajni, onima koji se nisu pričestili”.
Antidor treba primati sa strahopoštovanjem, sklopivši dlanove krstoobrazno, desni preko levog, i celiuvajući ruku sveštenika koji nam daje dar. Prema crkvenim pravilima, antidor treba da se jede u hramu, na prazan želudac i sa strahopoštovanjem, jer je to sveti hleb, hleb sa Božijeg žrtvenika, deo od prinosa Hristovom oltaru, od koga on dobija nebesko osvećenje.
Reč artos (grčki kvasni hleb) predstavlja osvećeni hleb zajednički za sve članive Crkve i posebna je vrsta hleba ili prosfora koja se u pravoslavnoj crkvi sprema za Vaskrs. .
Artos se osvećuje posebnom molitvom, kropljenjem svetom vodom i kadjenjem prvog dana Svetog Vaskrsa na Liturgiji posle zaamvone molitve. Na soleju se nasuprot Carskim vratima na pripremljenom stolu stavlja artos. Posle kadjenja oko stola sa artosom sveštenik čita posebnu molitvu, posle čega triput kropi artos svetom vodom sa rečima “Blagosilja se i osvećuje ovaj artos kropljenjem ovom svetom vodom u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin”. Po njenoj molitvi, grom je udario u idola i razbio ga u komade. Pravoslavna duhovnost ne negira svet, već poziva da se ne vezujemo za njega. On se odmalena držao vere Hristove i život provođio u postu, molitvi i dobrim delima. Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije.
Artos se u toku cele Svetle Sedmice nalazi u hramu na najvidnijem mestu zajedno sa ikonom Vaskrsenja Gospodnjeg i razdaje se vernicima na kraju pashalnog slavlja.
Upotreba artosa počinje sa samim početkom hrišćanstva. Gospod naš Isus Hristos se četrdeseti dan posle Vaskrsenja uzneo na nebo. Hristovi učenici i sledbenici su nalazili utehu u molitvenim sećanjima na Gospoda – oni su se sećali svake Njegove reči, svakog koraka i svakog dela. Okupljajući se na zajedničku molitvu, oni su se sećali Tajne Večere i pričešćivali se Hristovim Telom i Krvlju. Spremajući uobičajenu trpezu, oni su prvo mesto za stolom ostavljali nevidljivo prisutnom Gospodu i stavljali su hleb na to mesto. Podražavajući apostolima, prvi crkveni pastiri su ustanovili da se na praznik Hristovog Vaskrsenja u hramu stavlja hleb kao vidljivi odraz toga da je postradali za nas Spasitelj postao za nas istinski hleb života.
Na artosu je predstavljeno Hristovo Vaskrsenje ili Krst, na kome se vidi samo trnov venac, ali nema Raspetog Hrista - kao znak Hristove pobede nad smrću.
shutterstock.com/Mike_shots
Osvećeni artos se stavlja na solej ispred Spasiteljeve ikone, gde stoji tokom cele Svete Sedmice. U sve dane Svetle Sedmice po završetku Liturgije s artosom se svečano ide u litiju oko Crkve. U subotu Svetle Sedmice sveštenik na kraju Liturgije izgovara posebnu molitvu, za vreme koje se artos seče, a pri celivanju Krsta se deli narodu kao svetinja.
Česticu artosa, koju su dobili u Crkvi, vernici sa strahopoštovanjem čuvaju kao duhovni lek od bolesti i nemoći. Artos se upotrebljava u posebnim slučajevima, kao naprimer, u bolesti, i uvek sa rečima “Hristos Vaskrse!”
Prosfora i artos se čuvaju u svetom kutku pored ikona. Pokvarenu prosforu i artos treba sagoreti (ili odneti u Crkvu radi istog) ili pustiti niz reku sa čistom vodom.
Praznici i sveci
00:01 | 26.05.2025
MIROM, KOJE JE POTEKLO IZ NJENIH MOŠTIJU, MNOGI SU IZLEČENI: Danas je Sveta mučenica Glikerija!
Duhovna riznica
14:00 | 26.05.2025
ČIM UPADNETE U OČAJANJE, URADITE OVU SITNU STVAR I NAVUĆI ĆETE BLAGODAT BOŽJU! Dobro poslušajte savet Prepodobnog Makarija Optinskog!
Praznici i sveci
00:01 | 27.05.2025
I SA ODSEČENIM JEZIKOM, USPEO JE DA PROGOVORI I ISPOVEDA VERU HRISTOVU: Danas je Sveti mučenik Isidor!
Duhovna riznica
13:12 | 27.05.2025
OVI LJUDI NIKADA NE BI SMELI DA SE PRIČESTE! Otac Dimitrije kaže da im tada to ne ide na spasenje, već na osudu!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evdokima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Ipolit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Poncijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
