Na inicijativu predsednika Republike Srpske - Milorada Dodika, priprema se projekat rekonstrukcije hilandarskog pirga kralja Milutina iz 14. veka.
Pirg kralja Milutina
Ovaj pirg se prvi put pominje sredinom XVI veka kao Kavalirov pirg. Tek od kraja XIX veka se počeo nazivati Milutinov pirg, što se održalo do danas. Ko je bio Kavalar(os), odnosno Kavalar ili kavolar, teško je reći, ima značenje reči "konjanik", pretpostavlja se da se naziv pirg odnosi na jednog pronijara koji je imao doživotni posed zbog službe caru Dušanu, a za koga se zna da je održavao veze sa svetogorskim manastirima. Po tome se može zaključiti, uz rezervu, da je Kavalirov pirg obnovljen i dograđenn oko 1350 godine pošto je postavljen na temeljima starije građevine, jer je temelj pirga datovan na početak 13.veka.
Pirg je pravougaone osnove kojeg sačinjavaju prizemlje i pet spratova koji su povezani spiralnim stepeništem. Na poslednjem spratu se nalazila crkvica u kojoj su se donedavno videli tragovi živopisa. Pirg je svetogorskog tipa sa pilastrima povezanim lukovima (izidanom opekom).Oko pirga je bio konak i kelija koji su nestali oko 1930 god. Ispred pirga se nalazi česma, Agiazma koja je izgrađena oko 1700 godine. Do danas se pirg sačuvao ceo, za razliku od kule u Hrusiji, piše hilandar.info.
Takođe, radi se i na dokumentarnom filmu sa radnim nazivom "Ćebence oca Mitrofana Hilandarca“.
Ko je bio monah Mitrofan - lik po kome će se snimiti dokumentarni film
Inače, monah Mitrofan je usnuo 1999. godine u Hilandaru i bio je jedan od najobrazovanijih monaha.
Posebno se posvećivao haritativnoj delatnosti i dobrotvornim poduhvatima Hilandara. Osmislio je poduhvat deljenja paketa za porodilje u prvim mesecima nakon porođaja. Veliki broj tih paketa je dospeo u Republiku Srpsku, a u paketima se nalazilo i ćebence, po kom će dokumentarni film poneti naziv.
Predsednik Komisije - Marko Romić je istakao da je cilj Komisije održavanje institucionalnih veza i kontakata sa Svetim manastirom Hilandarom, ali i očuvanje dragocenog kulturno - istorijskog nasleđa.
Printscreen/Youtube/Sveti manastir Hilandar
Hilandarski iguman Metodije
Hilandarski iguman Metodije je naveo da je riznica manastira Hilandara jedina srpska institucija sa osmovekovnim trajanjem, kao i da će se Komisija truditi da tu baštinu očuva i doprinese njenom prezentovanju.
Na praznik svetih Kirila i Metodija arhimandritu Metodiju uručen je Krst vožda Đorđa Stratimirovića, odlikovanje koje je povezalo Svetu goru, Sremske Karlovce i istorijsko sećanje na slavnog vojvodu iz Srpske Vojvodine.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
