Hrišćansko predanje prepoznaje i snove kao potencijalna duhovna upozorenja ili poruke, ističe sveštenik.
Sve veći broj ljudi žali se da ih noću prate ružni i uznemirujući snovi, zbog kojih se bude iscrpljeni, uplašeni i duhovno uzdrmani. Noćne more, koje nekada ostaju samo nelagodan trag u mislima, sve češće se doživljavaju kao ozbiljan teret koji utiče na svakodnevni život.
Među onima koje muči ovaj problem, našla se i jedna žena, koja je svojevremeno preko sajta Svetosavlje.org, zatražila i pomoć i od sveštenika, ističući da ne samo da sanja strašne snove, već tvrdi da se oni, na njeno zaprepašćenje, i obistinjuju.
Odgovor sada već upokojenog oca Dušana privukao je pažnju šire javnosti, jer je na jednostavan način objasnio složen odnos između sna, psihe i duhovnosti.
- To što kažeš da snivaš snove koji se obistinjavaju, moglo bi se podvesti pod onu narodnu poslovicu: "Što je babi milo, to se babi snilo", odnosno da često sanjamo ono o čemu kao budni razmišljamo - piše sveštenik i dodaje: - Snovi često budu nastavak razmišljanja ili događanja u toku dana.
On dodaje da nije strašno kada se lepi snovi ponekad ostvare, posebno ako su povezani s onim što čovek u stvarnosti priželjkuje. Međutim, hrišćansko predanje prepoznaje i snove kao potencijalna duhovna upozorenja ili poruke.
- Nije bez Božje volje i bez Božjeg dara da se ponekad u snu predskažu neki događaji ili da snovi predstavljaju upozorenje na neku nevolju koja će se dogoditi, ili radost koja će nas obradovati.
Sveštenik podseća i na biblijske primere, među kojima je i Josif koji je, prema Jevanđelju, u snu dobio zapovest da beži sa Isusom i Marijom u Egipat, ali i uputstvo kada da se vrati. Takođe, navodi i citat iz Dela apostolskih:
- Sveti apostol Petar citira, na dan Svete Pedesetnice, proroka Joilja, koji kaže: "I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha mojega na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće viđenja i starci vaši sanjaće snove".
Ipak, sveštenik upozorava da snovima ne treba slepo verovati.
- Žitija Svetih puna su slučajeva da se u snovima dobijaju razne poruke i upozorenja. Ali, sa snovima treba biti vrlo obazriv, jer ako anđeli Božji, čuvari naši, mogu da nam u snu saopšte ono što je za nas dobro, mogu i demoni da nas kroz snove navedu na neko zlo - pisao je sveštenik.
Što se tiče košmara, objašnjava da oni često imaju koren u svakodnevnim nemirima i duhovnim borbama.
- Košmarni snovi, na koje se žališ, svakako su posledica dnevnih duhovnih sukoba u tebi, nekog straha od štetnih posledica nekog nepromišljenog poduhvata, sukoba sa okolinom, pogotovo sa najbližim. I onda se ti nemiri prenose na vreme odmora – san nije više dubok i miran, pa podsvesno dolazi do izražaja. Sve ono što se preko dana skupljalo u tebi, opteretilo te je u snu i ti se budiš umorna, rastrešena, pa i uplašena.
Na kraju, sveštenik nudi i praktičan savet onima koji se bore sa sličnim iskustvima:
- Nastoj da se uveče pomoliš Bogu za miran san, a sve dok ne zaspiš, ponavljaj u sebi Isusovu molitvu.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
I tu želju roditelja i kumova, da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena, treba shvatiti kao pomodarstvo, koje sa pravilima Srpske pravoslavne crkve nema veze, govorio je sveštenik.
Prijateljstvo nije što i kumstvo, rekao je otac Dušan pa objasnio i zašto.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
