Hrišćansko predanje prepoznaje i snove kao potencijalna duhovna upozorenja ili poruke, ističe sveštenik.
Sve veći broj ljudi žali se da ih noću prate ružni i uznemirujući snovi, zbog kojih se bude iscrpljeni, uplašeni i duhovno uzdrmani. Noćne more, koje nekada ostaju samo nelagodan trag u mislima, sve češće se doživljavaju kao ozbiljan teret koji utiče na svakodnevni život.
Među onima koje muči ovaj problem, našla se i jedna žena, koja je svojevremeno preko sajta Svetosavlje.org, zatražila i pomoć i od sveštenika, ističući da ne samo da sanja strašne snove, već tvrdi da se oni, na njeno zaprepašćenje, i obistinjuju.
Odgovor sada već upokojenog oca Dušana privukao je pažnju šire javnosti, jer je na jednostavan način objasnio složen odnos između sna, psihe i duhovnosti.
- To što kažeš da snivaš snove koji se obistinjavaju, moglo bi se podvesti pod onu narodnu poslovicu: "Što je babi milo, to se babi snilo", odnosno da često sanjamo ono o čemu kao budni razmišljamo - piše sveštenik i dodaje: - Snovi često budu nastavak razmišljanja ili događanja u toku dana.
On dodaje da nije strašno kada se lepi snovi ponekad ostvare, posebno ako su povezani s onim što čovek u stvarnosti priželjkuje. Međutim, hrišćansko predanje prepoznaje i snove kao potencijalna duhovna upozorenja ili poruke.
- Nije bez Božje volje i bez Božjeg dara da se ponekad u snu predskažu neki događaji ili da snovi predstavljaju upozorenje na neku nevolju koja će se dogoditi, ili radost koja će nas obradovati.
Sveštenik podseća i na biblijske primere, među kojima je i Josif koji je, prema Jevanđelju, u snu dobio zapovest da beži sa Isusom i Marijom u Egipat, ali i uputstvo kada da se vrati. Takođe, navodi i citat iz Dela apostolskih:
- Sveti apostol Petar citira, na dan Svete Pedesetnice, proroka Joilja, koji kaže: "I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha mojega na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće viđenja i starci vaši sanjaće snove".
Ipak, sveštenik upozorava da snovima ne treba slepo verovati.
- Žitija Svetih puna su slučajeva da se u snovima dobijaju razne poruke i upozorenja. Ali, sa snovima treba biti vrlo obazriv, jer ako anđeli Božji, čuvari naši, mogu da nam u snu saopšte ono što je za nas dobro, mogu i demoni da nas kroz snove navedu na neko zlo - pisao je sveštenik.
Što se tiče košmara, objašnjava da oni često imaju koren u svakodnevnim nemirima i duhovnim borbama.
- Košmarni snovi, na koje se žališ, svakako su posledica dnevnih duhovnih sukoba u tebi, nekog straha od štetnih posledica nekog nepromišljenog poduhvata, sukoba sa okolinom, pogotovo sa najbližim. I onda se ti nemiri prenose na vreme odmora – san nije više dubok i miran, pa podsvesno dolazi do izražaja. Sve ono što se preko dana skupljalo u tebi, opteretilo te je u snu i ti se budiš umorna, rastrešena, pa i uplašena.
Na kraju, sveštenik nudi i praktičan savet onima koji se bore sa sličnim iskustvima:
- Nastoj da se uveče pomoliš Bogu za miran san, a sve dok ne zaspiš, ponavljaj u sebi Isusovu molitvu.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
I tu želju roditelja i kumova, da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena, treba shvatiti kao pomodarstvo, koje sa pravilima Srpske pravoslavne crkve nema veze, govorio je sveštenik.
Prijateljstvo nije što i kumstvo, rekao je otac Dušan pa objasnio i zašto.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
