Hrišćansko predanje prepoznaje i snove kao potencijalna duhovna upozorenja ili poruke, ističe sveštenik.
Sve veći broj ljudi žali se da ih noću prate ružni i uznemirujući snovi, zbog kojih se bude iscrpljeni, uplašeni i duhovno uzdrmani. Noćne more, koje nekada ostaju samo nelagodan trag u mislima, sve češće se doživljavaju kao ozbiljan teret koji utiče na svakodnevni život.
Među onima koje muči ovaj problem, našla se i jedna žena, koja je svojevremeno preko sajta Svetosavlje.org, zatražila i pomoć i od sveštenika, ističući da ne samo da sanja strašne snove, već tvrdi da se oni, na njeno zaprepašćenje, i obistinjuju.
Odgovor sada već upokojenog oca Dušana privukao je pažnju šire javnosti, jer je na jednostavan način objasnio složen odnos između sna, psihe i duhovnosti.
- To što kažeš da snivaš snove koji se obistinjavaju, moglo bi se podvesti pod onu narodnu poslovicu: "Što je babi milo, to se babi snilo", odnosno da često sanjamo ono o čemu kao budni razmišljamo - piše sveštenik i dodaje: - Snovi često budu nastavak razmišljanja ili događanja u toku dana.
On dodaje da nije strašno kada se lepi snovi ponekad ostvare, posebno ako su povezani s onim što čovek u stvarnosti priželjkuje. Međutim, hrišćansko predanje prepoznaje i snove kao potencijalna duhovna upozorenja ili poruke.
- Nije bez Božje volje i bez Božjeg dara da se ponekad u snu predskažu neki događaji ili da snovi predstavljaju upozorenje na neku nevolju koja će se dogoditi, ili radost koja će nas obradovati.
Sveštenik podseća i na biblijske primere, među kojima je i Josif koji je, prema Jevanđelju, u snu dobio zapovest da beži sa Isusom i Marijom u Egipat, ali i uputstvo kada da se vrati. Takođe, navodi i citat iz Dela apostolskih:
- Sveti apostol Petar citira, na dan Svete Pedesetnice, proroka Joilja, koji kaže: "I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha mojega na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće viđenja i starci vaši sanjaće snove".
Ipak, sveštenik upozorava da snovima ne treba slepo verovati.
- Žitija Svetih puna su slučajeva da se u snovima dobijaju razne poruke i upozorenja. Ali, sa snovima treba biti vrlo obazriv, jer ako anđeli Božji, čuvari naši, mogu da nam u snu saopšte ono što je za nas dobro, mogu i demoni da nas kroz snove navedu na neko zlo - pisao je sveštenik.
Što se tiče košmara, objašnjava da oni često imaju koren u svakodnevnim nemirima i duhovnim borbama.
- Košmarni snovi, na koje se žališ, svakako su posledica dnevnih duhovnih sukoba u tebi, nekog straha od štetnih posledica nekog nepromišljenog poduhvata, sukoba sa okolinom, pogotovo sa najbližim. I onda se ti nemiri prenose na vreme odmora – san nije više dubok i miran, pa podsvesno dolazi do izražaja. Sve ono što se preko dana skupljalo u tebi, opteretilo te je u snu i ti se budiš umorna, rastrešena, pa i uplašena.
Na kraju, sveštenik nudi i praktičan savet onima koji se bore sa sličnim iskustvima:
- Nastoj da se uveče pomoliš Bogu za miran san, a sve dok ne zaspiš, ponavljaj u sebi Isusovu molitvu.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
I tu želju roditelja i kumova, da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena, treba shvatiti kao pomodarstvo, koje sa pravilima Srpske pravoslavne crkve nema veze, govorio je sveštenik.
Prijateljstvo nije što i kumstvo, rekao je otac Dušan pa objasnio i zašto.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
