Dok psiholozi bes vide kao posledicu unutrašnje napetosti savremenog života, pravoslavlje ga prepoznaje kao duhovno stanje koje, ako se ne obuzda, nanosi štetu i okolini i duši.
U poslednje vreme, sve češće oko sebe viđamo ljude koji zbog sitnica iznenada planu, reaguju burno i impulsivno. Ipak, nije to nešto što se dešava samo drugima – sve više i sami uviđamo kako lako gubimo kontrolu nad naizgled uobičajenim stvarima i kako nas i same preplavi bes..
Znamo da nije dobro što reagujemo tako – ni po nas, ni po one oko nas – ali ne znamo odakle ta sila u nama, niti kako da je obuzdamo.
I dok psiholozi na bes gledaju kao manifestaciju unutrašnje napetosti koju stvara brz i neizvestan život, pun frustracija i neostvarenih očekivanja, u pravoslavlju se bes ne smatra samo emocijom, već duhovnim stanjem koje, ako se ne obuzda, može da nanese ozbiljnu štetu, ne samo okolini, već i čovekovoj duši.
Sveti Oci govore o besu kao o "strasti“ – jednom od oblika pomračenja duhovne ravnoteže. Bes, kada je nekontrolisan, vodi čoveka u osudu, netrpeljivost, mržnju i čak nasilje – sve ono što udaljava čoveka od Boga i bližnjeg.
Otac Rafailo Boljević je u jednoj od svojih beseda, bes ili gnev označio kao demonsku energiju i dao rešenje za njeno suzbijanje.
- Gnev ili bes su, po nekom definiciji i jako je važno da to znamo, demonske energije. Gnev ili bes su demoni. Čovek koji je u gnevu, on je u demonskom signalu - istakao je otac Rafailo.
On kaže da je gordost ono što im omogućava da prodru u nas.
- To je najčešće gordost, gordost življenja, koja ima svoje ideje, svoja viđenja, projekte i stavove, kako bi stvari trebalo da izledaju, da budu i da jesu. To je, kako svetogorci kažu vrlo sažeto, ideja o sebi, odnosno viđenje sebe u svetlosti obmane. I takav čovek ima želje: kako će prema njemu da se ophode, kako će da bude... Međutim, svet mu ne dopušta da to bude tako. I ne samo da ne pušta, nego mu udari jake i oštre kontre, i kad dolazi do tih sukoba, jedna od posledica je erupcija gneva, ali to je gnoj gordosti. Po rečima jednog od svetih otaca gnev je projava nezadovoljenih želja samoljubljivog srca. Dakle, treba se smirivati, ali to raditi pred krstom Hristovim - objasnio je otac Rafailo.
Osim fizičke štetnosti, pušenje se u duhovnom smislu posmatra kao strast, odnosno zavisnost koja zarobljava čoveka i udaljava ga od unutrašnje slobode, duhovne trezvenosti, a samim tim i od Boga. Dok hiljade mladih bezglavo jure za muzičkim senzacijama i spektaklima, iguman manastira Podmaine upozorava da iza tih globalnih manifestacija stoje otvorene demonske poruke. Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu. Upozorava da nije u pitanju tek stanje uma koje se može promeniti preko jedne noći.
Printscreen/Youtube/Манастир Подмаине - ПРОПОВЕДИ
Duhovna riznica
15:14 | 03.07.2025
"PUŠIŠ! U REDU, ALI...": Otac Rafailo objasnio šta treba uraditi posle svake popušene cigarete, kako bi vam to bilo na korist!
Duhovna riznica
21:59 | 21.07.2025
“NA FESTIVALU EXITU SU ČIST DEMONIZAM I SATANISTIČKI RITUALI”: Otac Rafilo otvoreno progovorio o "duhovnim makljažama" o kojima ostali ćute (VIDEO)
Duhovna riznica
14:00 | 24.07.2025
ZAŠTO LJUDI POSTAJU RAZDRAŽLJIVI: Sveti Jefrem Sirin otkriva skriveni uzrok gneva i način kako ga pobediti
Duhovna riznica
15:05 | 28.07.2025
ZAŠTO NISMO ISTRAJNI U ODLUCI KOJU SMO DONELI: Otac Rafailo upozorava, KLJUČ je u sledećoj stvari
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U snažnoj opomeni Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se gordost maskira u vrlinu i vodi pravo tamo gde se čovek nije nadao.
Pravoslavni vernici slave Svetog mučenika Julijana i Svetu mučenicu Vasilisu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru počasti idu Svetom Maksimu Grku. Katolici se sećaju Svete mučenice Agnije, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Obnovitelj i iguman brojnih srpskih manastira objašnjava kako mala svakodnevna dela mogu osloboditi čoveka od nevidljivih sila koje ga drže u haosu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Sveti Pajsije podseća na događaje iz Svetog pisma u kojima su Božiji ljudi pokazali opravdano negodovanje.
Bes zamagljuje rasuđivanje, umanjuje sposobnost za ljubav i praštanje, i često dovodi do reči i dela zbog kojih čovek kasnije duboko žali.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
U snažnoj opomeni Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se gordost maskira u vrlinu i vodi pravo tamo gde se čovek nije nadao.
Obnovitelj i iguman brojnih srpskih manastira objašnjava kako mala svakodnevna dela mogu osloboditi čoveka od nevidljivih sila koje ga drže u haosu.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
Sačuvano je njegovo žitije, koje govori o brojnim delima isceljenja, pa i vaskrsenja iz mrtvih.
Beda, glad i siromaštvo nisu samo društveni problemi, već i pokazatelji odnosa ljudi prema zapovesti ljubavi.
