Pravoslavlje nas podseća da briga o prirodi nije samo ekologija, to je molitva i služenje Bogu, jer stvoreni svet je Njegovo sveto blago i naša duhovna baština.
U svetu koji se suočava sa ekološkom krizom, pravoslavna crkva postaje sve važniji glas u zaštiti prirode. Vaseljenski patrijarh Vartolomej, poznat kao „Zeleni patrijarh“, dugi niz decenija zagovara duhovnu dimenziju očuvanja prirode. Njegova posvećenost nije samo politički akt, ona je duboko ukorenjena u pravoslavnoj veri, koja prirodu vidi kao dar i odraz Božjeg stvaranja.
Njegova Svetost patrijarh Vartolomej, ovih dana je odlikovan prestižnom Templeton nagradom za svoj dugogodišnji doprinos očuvanju prirode i duhovnoj posvećenosti zaštiti stvaranja.
Osim što je govorio na svetskim forumima, patrijarh je sarađivao sa uglednim ekolozima, poput dr Džejn Gudal, i uticao na političke lidere, uključujući premijere i predsednike. – Briga o prirodi nije samo zagrljaj stabala, već čin veličanja Boga koji je postao čovek i proslavio svet kroz svoju prisutnost u njemu. –
Još od svog izbora 1991. godine, patrijarh Vartolomej je pokrenuo brojne inicijative koje povezuju nauku i veru u službi očuvanja sveta oko nas. On je prvi patrijarh koji je jasno proglasio uništavanje prirode kao greh, to je poruka koja je duboko uticala na pravoslavnu etiku i crkvene dokumente širom sveta. Ova izjava u Santa Barbari 1997. godine bila je prekretnica, jer je ekologiju učinila sastavnim delom hrišćanskog života i odgovornosti.
Pravoslavlje uči da Bog nije daleki tvorac koji je stvorio svet i ostavio ga samog sebi. Naprotiv, „Bog koji je udahnuo život zvezdama i ljudima, isto tako saoseća i sa svakim izgubljenim vrapcem,svakom životinjom, biljkom i svakim duhom koji žudi za čistim vazduhom. Briga o prirodi stoga nije samo pitanje ekologije, već izraz ljubavi i poštovanja prema Božjem delu.
U vreme kada mnogi vernici osećaju distancu između vere i nauke, patrijarh Vartolomej naglašava da te dve oblasti nisu suprotstavljene, već komplementarne. Vjera i nauka zajedno mogu pronaći odgovore i rešenja za očuvanje prirode, dok ignorisanje ove saradnje vodi ka duhovnoj i moralnoj krizi.
STAV SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE O EKOLOGIJI
Pravoslavna crkva Srbije takođe prepoznaje važnost očuvanja prirode, uključujući podršku ekološkim inicijativama i podizanje svesti vernika o odgovornom odnosu prema prirodi. Srpska pravoslavna crkva sve više ističe da je briga o prirodi deo naše duhovne odgovornosti. Patrijarh Porfirije i mnogi episkopi poručuju vernicima da očuvanje Božjeg sveta nije samo ekološki već i moralni i duhovni zadatak.
Pogledi Srpske pravoslavne crkve i Ekumenskog patrijarha ukazuju na to da očuvanje prirode nije samo zadatak ekologije, već duboka duhovna obaveza svakog vernika, način da služimo Bogu i poštujemo život koji nam je poveren.
ZAŠTO JE OVA PORUKA DANAS VAŽNA
Naši potomci suočavaju se sa ekološkim izazovima koji direktno utiču i na njihov duhovni i fizički život. Patrijarh upozorava da gubitak prirode vodi ka gubitku nade i radosti, osnovnih darova Božjih koje treba negovati. Kada mladi gube veru u budućnost, to je znak moralnog i duhovnog propadanja, a crkva treba da bude njihov glas nade i delovanja.
Verovanje u Boga kao Stvoritelja ne može biti odvojeno od brige o svetu koji je On stvorio — zato je ekologija duboko povezana sa pravoslavnom duhovnošću i moralom.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
