Pravoslavlje nas podseća da briga o prirodi nije samo ekologija, to je molitva i služenje Bogu, jer stvoreni svet je Njegovo sveto blago i naša duhovna baština.
U svetu koji se suočava sa ekološkom krizom, pravoslavna crkva postaje sve važniji glas u zaštiti prirode. Vaseljenski patrijarh Vartolomej, poznat kao „Zeleni patrijarh“, dugi niz decenija zagovara duhovnu dimenziju očuvanja prirode. Njegova posvećenost nije samo politički akt, ona je duboko ukorenjena u pravoslavnoj veri, koja prirodu vidi kao dar i odraz Božjeg stvaranja.
Njegova Svetost patrijarh Vartolomej, ovih dana je odlikovan prestižnom Templeton nagradom za svoj dugogodišnji doprinos očuvanju prirode i duhovnoj posvećenosti zaštiti stvaranja.
Osim što je govorio na svetskim forumima, patrijarh je sarađivao sa uglednim ekolozima, poput dr Džejn Gudal, i uticao na političke lidere, uključujući premijere i predsednike. – Briga o prirodi nije samo zagrljaj stabala, već čin veličanja Boga koji je postao čovek i proslavio svet kroz svoju prisutnost u njemu. –
Još od svog izbora 1991. godine, patrijarh Vartolomej je pokrenuo brojne inicijative koje povezuju nauku i veru u službi očuvanja sveta oko nas. On je prvi patrijarh koji je jasno proglasio uništavanje prirode kao greh, to je poruka koja je duboko uticala na pravoslavnu etiku i crkvene dokumente širom sveta. Ova izjava u Santa Barbari 1997. godine bila je prekretnica, jer je ekologiju učinila sastavnim delom hrišćanskog života i odgovornosti.
Pravoslavlje uči da Bog nije daleki tvorac koji je stvorio svet i ostavio ga samog sebi. Naprotiv, „Bog koji je udahnuo život zvezdama i ljudima, isto tako saoseća i sa svakim izgubljenim vrapcem,svakom životinjom, biljkom i svakim duhom koji žudi za čistim vazduhom. Briga o prirodi stoga nije samo pitanje ekologije, već izraz ljubavi i poštovanja prema Božjem delu.
U vreme kada mnogi vernici osećaju distancu između vere i nauke, patrijarh Vartolomej naglašava da te dve oblasti nisu suprotstavljene, već komplementarne. Vjera i nauka zajedno mogu pronaći odgovore i rešenja za očuvanje prirode, dok ignorisanje ove saradnje vodi ka duhovnoj i moralnoj krizi.
STAV SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE O EKOLOGIJI
Pravoslavna crkva Srbije takođe prepoznaje važnost očuvanja prirode, uključujući podršku ekološkim inicijativama i podizanje svesti vernika o odgovornom odnosu prema prirodi. Srpska pravoslavna crkva sve više ističe da je briga o prirodi deo naše duhovne odgovornosti. Patrijarh Porfirije i mnogi episkopi poručuju vernicima da očuvanje Božjeg sveta nije samo ekološki već i moralni i duhovni zadatak.
Pogledi Srpske pravoslavne crkve i Ekumenskog patrijarha ukazuju na to da očuvanje prirode nije samo zadatak ekologije, već duboka duhovna obaveza svakog vernika, način da služimo Bogu i poštujemo život koji nam je poveren.
ZAŠTO JE OVA PORUKA DANAS VAŽNA
Naši potomci suočavaju se sa ekološkim izazovima koji direktno utiču i na njihov duhovni i fizički život. Patrijarh upozorava da gubitak prirode vodi ka gubitku nade i radosti, osnovnih darova Božjih koje treba negovati. Kada mladi gube veru u budućnost, to je znak moralnog i duhovnog propadanja, a crkva treba da bude njihov glas nade i delovanja.
Verovanje u Boga kao Stvoritelja ne može biti odvojeno od brige o svetu koji je On stvorio — zato je ekologija duboko povezana sa pravoslavnom duhovnošću i moralom.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
Običaje treba poštovati, ali ne treba od njih praviti merilo ljubavi i vernosti prema upokojenom, istakao je otac Dejan.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
Običaje treba poštovati, ali ne treba od njih praviti merilo ljubavi i vernosti prema upokojenom, istakao je otac Dejan.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Fotije i Anikita Nikomidijski i drugi s njima. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Inocenta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
