Pravoslavlje nas podseća da briga o prirodi nije samo ekologija, to je molitva i služenje Bogu, jer stvoreni svet je Njegovo sveto blago i naša duhovna baština.
U svetu koji se suočava sa ekološkom krizom, pravoslavna crkva postaje sve važniji glas u zaštiti prirode. Vaseljenski patrijarh Vartolomej, poznat kao „Zeleni patrijarh“, dugi niz decenija zagovara duhovnu dimenziju očuvanja prirode. Njegova posvećenost nije samo politički akt, ona je duboko ukorenjena u pravoslavnoj veri, koja prirodu vidi kao dar i odraz Božjeg stvaranja.
Njegova Svetost patrijarh Vartolomej, ovih dana je odlikovan prestižnom Templeton nagradom za svoj dugogodišnji doprinos očuvanju prirode i duhovnoj posvećenosti zaštiti stvaranja.
Osim što je govorio na svetskim forumima, patrijarh je sarađivao sa uglednim ekolozima, poput dr Džejn Gudal, i uticao na političke lidere, uključujući premijere i predsednike. – Briga o prirodi nije samo zagrljaj stabala, već čin veličanja Boga koji je postao čovek i proslavio svet kroz svoju prisutnost u njemu. –
Još od svog izbora 1991. godine, patrijarh Vartolomej je pokrenuo brojne inicijative koje povezuju nauku i veru u službi očuvanja sveta oko nas. On je prvi patrijarh koji je jasno proglasio uništavanje prirode kao greh, to je poruka koja je duboko uticala na pravoslavnu etiku i crkvene dokumente širom sveta. Ova izjava u Santa Barbari 1997. godine bila je prekretnica, jer je ekologiju učinila sastavnim delom hrišćanskog života i odgovornosti.
Pravoslavlje uči da Bog nije daleki tvorac koji je stvorio svet i ostavio ga samog sebi. Naprotiv, „Bog koji je udahnuo život zvezdama i ljudima, isto tako saoseća i sa svakim izgubljenim vrapcem,svakom životinjom, biljkom i svakim duhom koji žudi za čistim vazduhom. Briga o prirodi stoga nije samo pitanje ekologije, već izraz ljubavi i poštovanja prema Božjem delu.
U vreme kada mnogi vernici osećaju distancu između vere i nauke, patrijarh Vartolomej naglašava da te dve oblasti nisu suprotstavljene, već komplementarne. Vjera i nauka zajedno mogu pronaći odgovore i rešenja za očuvanje prirode, dok ignorisanje ove saradnje vodi ka duhovnoj i moralnoj krizi.
STAV SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE O EKOLOGIJI
Pravoslavna crkva Srbije takođe prepoznaje važnost očuvanja prirode, uključujući podršku ekološkim inicijativama i podizanje svesti vernika o odgovornom odnosu prema prirodi. Srpska pravoslavna crkva sve više ističe da je briga o prirodi deo naše duhovne odgovornosti. Patrijarh Porfirije i mnogi episkopi poručuju vernicima da očuvanje Božjeg sveta nije samo ekološki već i moralni i duhovni zadatak.
Pogledi Srpske pravoslavne crkve i Ekumenskog patrijarha ukazuju na to da očuvanje prirode nije samo zadatak ekologije, već duboka duhovna obaveza svakog vernika, način da služimo Bogu i poštujemo život koji nam je poveren.
ZAŠTO JE OVA PORUKA DANAS VAŽNA
Naši potomci suočavaju se sa ekološkim izazovima koji direktno utiču i na njihov duhovni i fizički život. Patrijarh upozorava da gubitak prirode vodi ka gubitku nade i radosti, osnovnih darova Božjih koje treba negovati. Kada mladi gube veru u budućnost, to je znak moralnog i duhovnog propadanja, a crkva treba da bude njihov glas nade i delovanja.
Verovanje u Boga kao Stvoritelja ne može biti odvojeno od brige o svetu koji je On stvorio — zato je ekologija duboko povezana sa pravoslavnom duhovnošću i moralom.
Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ nije samo moralni savet – ona je svakodnevni poziv na strpljenje, oproštaj i nesebičnu žrtvu, koji u svetu podela može postati prava revolucija srca.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Pravoslavlje nas podseća da briga o prirodi nije samo ekologija, to je molitva i služenje Bogu, jer stvoreni svet je Njegovo sveto blago i naša duhovna baština.
U svojoj besedi za 16. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svetlost Gospodnja osvetljava srca hrabrih i razotkriva iluzije grešničkog uma.
Pored telesnog posta, važno je praktikovati i duhovni – kroz molitvu, uzdržavanje od loših misli i dela, kako bismo dostigli duševni mir.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ nije samo moralni savet – ona je svakodnevni poziv na strpljenje, oproštaj i nesebičnu žrtvu, koji u svetu podela može postati prava revolucija srca.
U svojoj besedi za 16. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svetlost Gospodnja osvetljava srca hrabrih i razotkriva iluzije grešničkog uma.
Za Kanađanina čačanskih korena i njegovu izabranicu iz Azije, odluka da izgovore „da“ upravo u Srbiji predstavlja simbol ljubavi koja prevazilazi granice, čuva tradiciju i spaja porodice kroz veru i zajedništvo.
Košarkaš koji je osvojio svet, posle bronzane medalje na EuroBasketu 2025, otvara dušu i govori o detinjstvu u Atini, značaju Crkve i trenutku kada je kroz krštenje osetio da njegov život dobija dublji smisao.
Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ nije samo moralni savet – ona je svakodnevni poziv na strpljenje, oproštaj i nesebičnu žrtvu, koji u svetu podela može postati prava revolucija srca.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Košarkaš koji je osvojio svet, posle bronzane medalje na EuroBasketu 2025, otvara dušu i govori o detinjstvu u Atini, značaju Crkve i trenutku kada je kroz krštenje osetio da njegov život dobija dublji smisao.
Sveti Jovan Šangajski je upravo sa ikonom Svetog Nauma obilazio bolnice i molio se za bolesne.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
