Sveti Jovan Šangajski je upravo sa ikonom Svetog Nauma obilazio bolnice i molio se za bolesne.
Na južnoj obali Ohridskog jezera, nadomak granice sa Albanijom, uzdiže se veličanstveni manastir Sveti Naum - duhovno i kulturno središte koje vekovima privlači vernike, putnike i tragaoce za unutrašnjim mirom.
U okviru manastirskog kompleksa nalazi se i crkvica u kojoj počiva telo ovog znamenitog svetitelja, koji se upokojio 910. a sam grob Svetog Nauma vekovima se smatra mestom čuda i isceljenja.
Unutar crkve, vernici i posetioci se okupljaju oko kamenog groba za koji se veruje da poseduje natprirodnu silu. Prema predanju, srce Svetog Nauma nikada nije prestalo da kuca.
Oni koji to žele mogu kleknuti na kolena, položiti desnu ruku i levo uvo na njegov grob, okrenuti prema svetoj ikoni – i u tišini oslušnuti otkucaje koji, kako se veruje, i danas odzvanjaju iz večnog mira svetitelja.
Ovaj jedinstveni doživljaj, svake godine privuče hiljade ljudi iz regiona i šire. Vernici dolaze po blagoslov, utehu, duhovnu snagu, ali i isceljenje – naročito oni koji pate od duševnih i mentalnih bolesti.
Predanje kaže da je Sveti Naum za života posedovao dar isceljenja, a ta moć, prema verovanju naroda, nije nestala njegovom smrću.
Sveti Jovan Šangajski posebno je poštovao Svetog Nauma Ohridskog jer je imao moć isceljenja duševno obolelih. Upravo sa ikonom svetog Nauma obilazio je bolnice i molio se za zdravlje bolesnika.
Manastir koji je Sveti Naum podigao krajem 9. i početkom 10. veka bio je utočište za monahe, putnike i nevoljnike. Osim što je bio duhovni lekar, Naum je bio i učenjak i misionar.
Zajedno sa svojim saborcem i učiteljem Svetim Klimentom Ohridskim, radio je na prevođenju Svetog pisma i crkvenih knjiga sa grčkog na staroslovenski jezik, ostavivši neizbrisiv trag u razvoju slovenske pismenosti i kulture.
Foto: SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Podignut kada srpska država više nije postojala, Krušedol je postao utočište vere, čuvar identiteta i večna kuća znamenitih ličnosti.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
