Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ nije samo moralni savet – ona je svakodnevni poziv na strpljenje, oproštaj i nesebičnu žrtvu, koji u svetu podela može postati prava revolucija srca.
Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ možda je najpoznatija biblijska poruka – ali i najizazovnija. Lako je govoriti o ljubavi prema čovečanstvu, ali šta kada je taj „bližnji“ neko ko nas nervira, ko nas je povredio ili ko ne misli kao mi? Hrišćanska ljubav počinje upravo tu, ne u apstraktnim idealima, već u odnosima sa stvarnim ljudima.
Isus nije ostavio ovu zapovest kao predlog. Rekao je jasno: „Ove dve zapovesti – da voliš Boga i da voliš bližnjeg – temelj su svega“ (Matej 22,40). Dakle, nije stvar u tome da li možemo, već da li želimo.
Sveti apostol Pavle piše: „Ljubav ne čini zla bližnjemu", (Rimljanima 13,10). To znači da ljubav nije samo osećanje, već način života, delovanje za dobro drugog, čak i kada nam to ne donosi korist.
Današnji svet je gladan ljubavi, ne površnih emocija, već ljubavi koja poštuje, prihvata i gradi. Ljubavi koja se ne ogleda u rečima, već u delima. Isus nas je pozvao da volimo kao što je On voleo, nesebično, ranjivo i do kraja.
To ne znači da ćemo uvek imati „lepa osećanja“. Naprotiv, ljubav često boli. Zahteva strpljenje, oproštaj, žrtvu. Ali upravo takva ljubav menja svet. Hristos nije rekao da će ljudi znati da smo Njegovi učenici po tome koliko citiramo Bibliju, već po tome koliko ljubavi pokazujemo (Jovan 13,35).
Biti hrišćanin znači prihvatiti izazov ljubavi kao svakodnevni zadatak. Ljubav prema Bogu se pokazuje kroz ljubav prema ljudima. Ako ne možemo voleti one koje vidimo, kako ćemo voleti Boga koga ne vidimo? (1. Jovanova 4,20)
U svetu podela, sukoba i sebičnosti, zapovest ljubavi nije samo duhovna vrednost – ona je revolucija. Ona je poziv da budemo drugačiji, da hodamo težim putem, ali jedinim koji vodi ka istinskom miru.
I zato, koliko god da nas život frustrira i ljudi razočaravaju, ljubav ostaje naš poziv. Ne zato što je laka, već zato što je božanska. A ako Hristos živi u nama, onda imamo i snagu da volimo kao što je On voleo nas.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Jedan od najlepših tekstova Novog zaveta podseća da bez ljubavi nema istinske vere ni života.
Mitropolit Jefrem i episkopi Heruvim i Sava predvodili bogosluženja, porodica Lemić kumovali hramu, dok su novoosvećeni krstovi i zvona doneli duh vere, tradicije i jedinstva.
Proročke reči ravnoapostolnog svetitelja, izrečene pre više od tri veka, iznenađujuće podsećaju na današnju stvarnost.
Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ nije samo moralni savet – ona je svakodnevni poziv na strpljenje, oproštaj i nesebičnu žrtvu, koji u svetu podela može postati prava revolucija srca.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Pravoslavlje nas podseća da briga o prirodi nije samo ekologija, to je molitva i služenje Bogu, jer stvoreni svet je Njegovo sveto blago i naša duhovna baština.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Proročke reči ravnoapostolnog svetitelja, izrečene pre više od tri veka, iznenađujuće podsećaju na današnju stvarnost.
Pravoslavlje nas podseća da briga o prirodi nije samo ekologija, to je molitva i služenje Bogu, jer stvoreni svet je Njegovo sveto blago i naša duhovna baština.
U svojoj besedi za 16. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svetlost Gospodnja osvetljava srca hrabrih i razotkriva iluzije grešničkog uma.
Za Kanađanina čačanskih korena i njegovu izabranicu iz Azije, odluka da izgovore „da“ upravo u Srbiji predstavlja simbol ljubavi koja prevazilazi granice, čuva tradiciju i spaja porodice kroz veru i zajedništvo.
Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ nije samo moralni savet – ona je svakodnevni poziv na strpljenje, oproštaj i nesebičnu žrtvu, koji u svetu podela može postati prava revolucija srca.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Košarkaš koji je osvojio svet, posle bronzane medalje na EuroBasketu 2025, otvara dušu i govori o detinjstvu u Atini, značaju Crkve i trenutku kada je kroz krštenje osetio da njegov život dobija dublji smisao.
Sveti Jovan Šangajski je upravo sa ikonom Svetog Nauma obilazio bolnice i molio se za bolesne.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
