Pravoslavna duhovnost uči da milosrđe ima snagu da preobrazi i onoga koji prima i onoga koji daje.
Pravoslavna vera duboko je prožeta pozivom na milosrđe, saosećanje i pomaganje bližnjem. Milosrđe nije sporedna vrlina, već jedno od središnjih načela hrišćanskog života. Ono je put ljubavi, ali i svedočanstvo žive vere, jer vera bez dela je mrtva.
Ono nije samo dobra volja ili osećanje sažaljenja - to je konkretna, svesna odluka da se vidi bol drugog čoveka i da se na taj bol odgovori. Pravoslavna vera od čoveka ne traži savršenstvo, već saosećanje i otvoreno srce za bližnjeg.
Bog u pravoslavlju nije daleki sudija, već Otac koji nas uči ljubavi. A ljubav bez milosrđa ne postoji. Pravoslavni pogled na svet počiva na ideji da svaki čovek nosi u sebi lik Božiji. Zato, kad pomažemo siromašnima, mi ne činimo samo human gest - mi potvrđujemo veru da u svakom čoveku prepoznajemo Božje prisustvo.
Pravoslavna duhovnost uči da milosrđe ima snagu da preobrazi i onoga koji prima i onoga koji daje. To nije razmena između bogatog i siromašnog, već susret dve duše pred Bogom, u kome jedna drugoj donosi spasenje. Davati ne znači izgubiti, već učestvovati u Božijoj brizi za svet.
Bog ne traži veličinu darova, već njihovu dubinu. Nije važno koliko daješ, već da daješ iz srca, iskreno i bez proračuna. Milosrđe je, po pravoslavlju, način da se izađe iz sebe, iz svojih granica, i da se učestvuje u Božijem delu ljubavi. Ko ne zna da pokaže milost, ne može istinski da poznaje Boga, jer Bog jeste milost.
Svetitelji, monasi, starci i duhovnici uvek su naglašavali da je pomaganje siromašnima jedan od najsvetijih načina da se približimo Bogu.
Taj odnos sažet je u rečima Prepodobnog Serafima Virickog, koje ostaju kao putokaz svakome ko želi da živi po veri, a ne samo da je ispoveda:
- Ako imaš rublju u novčaniku, daj je siromašnima i nikada nećeš ostati bez novca. Daj bez žaljenja i Bog će te nagraditi! Ako se žališ i žališ, izgubićeš sve.
Hiljade vernika širom vaseljene svedoče o blagodatima Svetitelja i dolaze na Eginu po utehu, nadu i isceljenje.
Dan nakon svoje krsne slave, Dobrija Radović je sahranjen na groblju u Barama Radovića.
Svi su bili iz redova 70 apostola.
Pravoslavlje jasno ističe da vera nije samo unutrašnje osećanje, niti puko intelektualno priznanje da Bog postoji već da podrazumeva delanje, trud, promenu života, rast u vrlini i stalnu borbu sa sopstvenim slabostima.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
U pravoslavlju ćutanje zauzima posebno mesto.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
Prema hrišćanskom učenju, u svakom čoveku koji trpi, prisutan je sam Spasitelj
Hiljade vernika širom vaseljene svedoče o blagodatima Svetitelja i dolaze na Eginu po utehu, nadu i isceljenje.
Pravoslavlje jasno ističe da vera nije samo unutrašnje osećanje, niti puko intelektualno priznanje da Bog postoji već da podrazumeva delanje, trud, promenu života, rast u vrlini i stalnu borbu sa sopstvenim slabostima.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Svetitelj blagosti i praštanja, nepravedno gonjen, danas je utočište svim pravoslavnim vernicima koji nose nevidljivi teret - a ovaj dan mnogi smatraju presudnim.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
