"Istečenje u snu" smatra se demonskim iskušenjem.
Izbacivanje sperme u snu, u narodu poznato kao "mokri snovi“ ili noćne emisije, uobičajena je fiziološka pojava, naročito kod adolescenata i mlađih muškaraca. Stručnjaci objašnjavaju da se radi o potpuno normalnom i zdravom procesu koji se najčešće javlja tokom REM faze sna i predstavlja prirodan način na koji telo oslobađa višak sperme. U medicini ova pojava nema negativne konotacije niti ukazuje na bilo kakav zdravstveni problem.
Međutim, u hrišćanskoj tradiciji, pa i u pravoslavlju, noćne emisije tumače se i iz duhovnog ugla. U crkvenoj terminologiji ova pojava naziva se "istečenje u snu“ i smatra se grehom i demonskim iskušenjem, zbog čega se vernicima, prema kanonima, jutro posle zabranjuje pričešće, celovanje ikona i moštiju...
Naime, prema Svetom Jovanu Kasijanu, isečenje u snu se prvenstveno dešava zbog umišljenosti, gordosti, osuđivanja drugih – po dopuštenju Božijem kao kazna, a onda kao mogući uzroci se navode naslađivanje nečistim maštanjima u budnom stanju, od prezasićenosti hranom i pićem, od suviška nakupljenih tečnosti u zdravom stanju – što je ponekad praćeno sablažnjivim maštanjima, a ponekad se događa i bez maštanja, ponekad "po slabosti živaca, ili usled kakve bolesti", a često i od demonske zavisti.
Međutim, otac Ljubo Milošević je, odgovorajući jednom verniku na sajtu "Svetosavlje", ipak, objasnio da ovo nije baš toliki greh koliko ga ljudi smatraju, ali ipak, ako dođe do "istečenja u snu", nekih ograničenja bi trebalo čovek da se pridržava.
- Ne bi trebalo da bas toliku pažnju poklanjamo ovom problemu. Ljudi znaju i da preteruju. Ako se istečenje desi u snu, a spremali ste se za pričešće, onda ga preskočite do prve službe, ali pročitajte molitvu. Ako je to bilo običnim danom, onda pročitajte molitvu i produžite dan normalno. Sve što se dešava van naše volje nije strašan greh, jer u ovom slučaju to je samo greh naše smrtne prirode - odgovorio je on.
Po savetu svetogorskih duhovnika, ako dođe do "istečenja u snu", trebalo bi se najpre oprati, promeniti veš i pročitati iz molitvenika molitve Svetog Vasilija Velikog protiv oskrnavljenja u snu. U hram na službu treba ići, ali iz poštovanja prema svetinji ne bi trebalo primiti Sveto pričešće, celivati ikone, mošti i uzeti naforu na prvoj službi kojoj se toga dana prisustvuje (jutrenje ili Sveta Liturgija).
Već na idućoj službi (večernjoj), hrišćanin može da celiva ikone i mošti.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Patrijarh Pavle je zapisao da žene mogu da uđu u crkvu tokom menstruacije, ali i naglasio šta tom prilikom mogu, a šta ne mogu da rade.
Otac Aleksandar kaže da san može da bude neka vrsta introspekcije za čoveka, ali opet, saglasno predanju svetih otaca, ali i obazrovosti koja je uvek potrebna, uvek se treba obratiti duhovnika kad neko sanja snove koje su ih na ovakav način uznemirili.
Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
