AKO SE UHVATIMO ZA OVO, NEIZBEŽNO ĆEMO POBEDITI ĐAVOLA: Starac Jefrem Arizonski otkriva najsilniju zaštitu od zlih sila

Čovek najčešće ne primeti trenutak kada počne da popušta iznutra. Nema buke, nema dramatičnog loma — samo se molitva proredi, misao oslabi, a srce se navikne na odsustvo sabranosti. I tada, gotovo neprimetno, život izgubi oslonac koji ga je držao uspravnim. Upravo tu, gde se porazi ne vide spolja nego se gomilaju u tišini, reči starca Jefrema Arizonskog zvuče kao precizno pogođen udarac u samu srž problema.

Gde zapravo počinje unutrašnji pad

- Ukrepljujte se mišlju da je molitva – sve. Bez molitve dolazi opšti pad snage, pad za padom. Ako se u vreme iskušenja svom snagom uhvatimo za Isusovu molitvu, neizbežno ćemo pobediti đavola i prineti pobedu presvetom Imenu Hristovom. Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog/nu - govorio je starac Jefrem Arizonski.

Ove reči ne nude utehu bez cene. One razotkrivaju zakon duhovnog života: čim se molitva potisne na marginu, počinje rasipanje unutrašnje snage. Isusova molitva ovde nije pobožni ukras, već poslednja linija odbrane. Ona ne menja spoljašnje okolnosti, ali menja čoveka koji u tim okolnostima stoji - i baš zbog toga menja sve.

Zašto se pobeda ne vidi spolja, ali menja sve

U pravoslavnom iskustvu, pobeda nad zlom nikada ne liči na trijumf, već na vernost. Na uporno vraćanje Imenu Hristovom onda kada bi bilo lakše dići ruke. Starac Jefrem ne obećava život bez padova, ali jasno pokazuje zašto pad ne mora da bude kraj: dok god se čovek drži molitve, ne drži se za prazno.

Foto: SPC

 

Čitanje Jevanđelja za 32. nedelju po Duhovima

Na 1. času

Dela svetih apostola, začalo 33 (13,25-32)

25. I kada Jovan završavaše podvig svoj, govoraše: „Za koga me vi smatrate, ja nisam taj, nego evo ide za mnom Onaj kome ja nisam dostojan odrešiti remena na obući njegovoj.” 26. Ljudi braćo, sinovi roda Avraamova, i koji se među vama boje Boga, vama se posla reč ovoga spasenja. 27. Jer oni što žive u Jerusalimu, i starešine njihove, ne poznaše Ovoga, nego osudivši ga, ispuniše proročke reči koje se čitaju svake subote.

28. I ne našavši ni jedne krivice smrtne, moliše Pilata da ga pogubi. 29. A kad svršiše sve što je pisano za njega, skinuše ga sa drveta i položiše u grob. 30. A Bog njega podiže iz mrtvih. 31. On se javljaše u toku više dana onima koji uziđoše sa njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci njegovi pred narodom. 32. I mi vam blagovestimo da je obećanje, dato ocima, Bog ispunio nama, deci njihovoj, vaskrsnuvši Isusa,

Jevanđelje po Mateju, začalo 5 (3,1-11)

1. U one pak dane dođe Jovan Krstitelj i propovedaše u pustinji Judejskoj. 2. I govoraše: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko.” 3. Jer to je onaj za koga je rekao prorok Isaija govoreći: „Glas vapijućeg u pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnite staze njegove.” 4. A sam Jovan imaše haljinu od kamilje dlake i pojas kožni oko bedara svojih, a hrana mu bijaše bilje i divlji med. 5. Tada izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska. 6. I on ih krštavaše u Jordanu, i ispovedahu grehe svoje.

7. A kad vide mnoge fariseje i sadukeje gde dolaze da ih krsti, reče im: „Porodi aspidini, ko vam kaza da bežite od gneva koji ide? 8. Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja. 9. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovoga podignugi decu Avraamu. 10. A već i sekira kod korena drveću stoji; svako, dakle, drvo koje ne rađa dobra roda, seče se i u oganj baca. 11. Ja vas krštavam vodom za pokajanje; a onaj što dolazi za mnom jači je od mene: ja nisam dostojan njemu obuće poneti; on će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

Na 3. času

Dela svetih apostola, začalo 42 (19,1-8)

1. Dogodi se pak, kad beše Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike, 2. Reče im: „Jeste li primili Duha Svetoga kada ste poverovali?” A oni mu rekoše: „Nismo ni čuli da ima Duh Sveti.” 3. A on im reče: „U šta se, dakle, krstite?” A oni rekoše: „U krštenje Jovanovo.” 4. A Pavle reče: „Jovan je krstio krštenjem pokajanja, govoreći narodu da veruju u Onoga koji dolazi za njim, to jest u Hrista Isusa.” 5. A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. 6. I kad Pavle položi ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, i govorahu jezike i proricahu. 7. A beše ljudi svega oko dvanaest. 8. I uđe u sinagogu i govoraše smelo tri meseca, raspravljajući i uveravajući o Carstvu Božijem.

Jevanđelje po Marku, začalo 1 (1,1-8)

1. Početak jevanđelja Isusa Hrista, Sina Božijega. 2. Kao što je pisano kod proroka: „Evo ja šaljem anđela svog pred licem tvojim, koji će pripremiti put tvoj pred tobom. 3. Glas vapijućeg u pustinji: Pripremite put Gospodnji, poravnite staze njegove.” 4. Pojavi se Jovan krsteći u pustnji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje grehova. 5. I izlažaše k njemu sva Judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u reci Jordanu, i ispovedahu grehe svoje. 6. A Jovan beše obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožni oko sebe: i jeđaše bilje i divlji med. 7. I propovedaše govoreći: „Dolazi za mnom jači od mene pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remena na obući njegovoj. 8. Ja vas krstih vodom, a on će vas krstiti Duhom Svetim.”

Na 6. času

Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 91 (6,3-11)

3. Ili zar ne znate da svi koji se krstimo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo? 4. Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu. 5. Jer ako postadosmo sjedinjeni sa oblikom smrti njegove, onda ćemo i sa vaskrsenjem, 6. znajući ovo, da se stari naš čovek razape sa Njime. da bi se uništilo telo grehovno, da više ne robujemo grehu.

7. Jer ko umre oslobodi se od greha. 8. Ako li umresmo sa Hristom, verujemo da ćemo i živeti sa njime, 9. znajući da Hristos ustavši iz mrtvih, više ne umire; smrt više ne vlada njime. 10. Jer što je umro, grehu je umro jednom za svagda; a što živi, Bogu živi. 11. Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu našem.

Jevanđelje po Marku, začalo 2 (1,9-15)

9. I dogodi se u one dane da dođe Isus iz Nazareta Galilejskoga, i krsti ga Jovan u Jordanu. 10. I odmah izlazeći iz vode vide nebesa gde se otvaraju i Duh kao golub silazi na njega. 11. I glas dođe s neba: „Ti si Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.“ 12. I odmah ga Duh izvede u pustinju. 13. I bi onde u pustinji dana četrdeset, kušan od satane, i bi sa zverinjem, i anđeli mu služahu. 14. A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje o Carstvu Božijem. 15. I govoreći: „Ispunilo se vreme i približilo se Carstvo Božije; pokajte se i verujte u jevanđelje.“

Na 9. času

Poslanica Svetog apostola Pavla Titu, začalo 302 (2,11-14; 3,4-7)

11. Jer se javi blagodat Božija spasonosna svima ljudima, 12. koja nas uči da se odrečemo bezbožnosti i zemaljskih požuda, i da poživimo razborito, pravedno i pobožno u sadašnjem veku, 13. očekujući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista, 14. koji dade sebe za nas da bi nas iskupio od svakoga bezakonja, i da očisti za sebe narod izabrani koji revnuje u dobrim delima.

4. A kada se javi dobrota i čovekoljublje Boga, Spasitelja našega, 5. ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom novoga rođenja i obnovljenja Duhom Svetim, 6. kojega izli na nas obilno kroz Isusa Hrista Spasitelja našega, 7. da bismo, opravdani njegovom blagodaću, postali naslednici života večnoga kao što se nadamo.

Jevanđelje po Mateju, začalo 6 (3,13-17)

13. Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. 14. A Jovan mu branjaše govoreći: „Ti treba mene da krstiš, a ti li dolaziš meni?” 15. A Isus odgovori i reče mu: „Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu.” Tada ga ostavi. 16. I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vide Duha Božijega gde silazi kao golub i dolazi na njega. 17. I gle, glas sa nebesa koji govori: „Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.”

Na liturgiji

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 143 (9,19-27)

19. Jer budući slobodan od sviju, svima sebe učinih robom, da ih što više pridobijem. 20. I postadoh Judejcima kao Judejac, da Judejce pridobijem; onima koji su pod zakonom kao pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom; 21. Onima koji su bez zakona postadoh kao bez zakona, premda nisam Bogu bez zakona, nego sam u zakonu Hristovu, da pridobijem one koji su bez zakona. 22. Slabima postadoh kao slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kako god neke spasem.

23. A ovo činim za jevanđelje, da budem njegov zajedničar. 24. Ne znate li da oni što trče na trkalištu, trče svi, a jedan dobija nagradu? Tako trčite da je dobijete. 25. A svaki koji se bori od svega se uzdržava, oni pak da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv. 26. Ja, dakle, tako trčim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar; 27. Nego iznuravam telo svoje i savlađujem ga, da propovedajući drugima ne budem sam odbačen.

Jevanđelje po Luki, začalo 9 (3,1-18)

1. A u petnaestoj godini vladavine ćesara Tiverija, kad upravljaše Pontije Pilat Judejom, i Irod četverovlasnik Galilejom, a Filip, brat njegov četverovlasnik Iturejom i zemljom Trahonitidom, i Lisanije četverovlasnik Avilinom, 2. Za vreme prvosveštenika Ane i Kajafe, dođe reč od Boga Jovanu sinu Zaharijinu u pustinji, 3. I on pođe po svoj okolini Jordana propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje grehova. 4. Kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije koji govori: „Glas vapijućeg u pustinji: 'Pripravite put Gospodnji; poravnite staze njegove;'”

5. Svaka dolina neka se ispuni i svaka gora i svaki breg neka se slegnu; i što je krivo neka bude pravo i neravnine na putevima neka budu glatke; 6. I svako će telo videti spasenje Božije. 7. Jovan pak govoraše narodu koji izlažaše da ih krsti: „Porodi aspidini, ko vam kaza da bežite od gneva koji ide? 8. Rodite, dakle, plodove dostojne pokajanja, i ne počinjite govoriti u sebi: 'Imamo oca Avraama;' jer vam kažem da Bog može i od kamenja ovog podignuti decu Avraamu.

9. A već i sekira stoji drveću kod korena; i svako drvo koje dobra roda ne rađa seče se i u oganj baca.” 10. I pitahu ga ljudi govoreći: „Šta ćemo, dakle, činiti?” 11. A on odgovarajući reče im: „Koji ima dve haljine neka dade onome koji nema; i koji ima hrane neka čini isto tako.” 12. Dođoše pak i carinici da ih krsti. i rekoše mu: „Učitelju, šta ćemo činiti?” 13. A on im reče: „Ne činite ništa više nego što vam je naređeno.” 14. A pitahu ga i vojnici govoreći: „A šta ćemo mi činiti?” I reče im: „Nikoga da ne zlostavljate niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom.”

15. A kako je narod iščekivao (Hrista) svi pomišljahu u srcima svojim za Jovana: nije li on Hristos? 16. Odgovaraše Jovan svima govoreći: „Ja vas krštavam vodom; ali ide za mnom jači od mene, kome ja nisam dostojan odrešiti remena na obući njegovoj. On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. 17. U njegovoj ruci je lopata, i očistiće gumno svoje, i skupiće pšenicu u žitnicu svoju, a plevu će sažeći ognjem neugasivim.” 18. I mnogo još drugo tešeći ih, propovedaše narodu jevanđelje.

Na osvećenju vode

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 143 (9,1-4)

1. Nisam li apostol? Nisam li slobodan? Zar nisam vidio Isusa Hrista, Gospoda našega? Niste li vi delo moje u Gospodu? 2. Ako drugima nisam apostol, ali vama jesam, jer ste vi pečat moga apostolstva u Gospodu. 3. To je moja odbrana pred onima koji me osuđuju. 4. Zar nemamo pravo jesti i piti?

Jevanđelje po Marku, začalo 2 (1,9-11)

9. I dogodi se u one dane da dođe Isus iz Nazareta Galilejskoga, i krsti ga Jovan u Jordanu. 10. I odmah izlazeći iz vode vide nebesa gde se otvaraju i Duh kao golub silazi na njega. 11. I glas dođe s neba: „Ti si Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.“

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara