U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Kada se suočimo sa iskušenjem, srce često zadrhti između privida dobra i stvarnog zla. Jedan mali izbor, jedan trenutak nepažnje - i greh može ući neopaženo. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za 33. subotu po Duhovima podseća da pravo hrišćansko rasuđivanje ne dolazi odmah, već se stiče postepeno, mukotrpnim učenjem i stalnom vežbom srca da prepozna šta je istinski dobro.
Samo onaj ko srce izoštri kroz svakodnevna kušanja može pouzdano razlikovati svetlost od tame i birati put spasenja.
Tvrda je hrana savršenijeh, koji imaju osjećanja dužem učenjem obučena za razlikovanje dobra i zla. (Jevr. 5, 13-14)
Oni koji se hrane mlečnom hranom čulnog rasuđivanja ne mogu lako razlikovati dobro od zla. Oni obično dolaze do zaključka da su sve vere podjednake; da je greh neophodna senka vrline; da je zlo uopšte neminovan pratilac dobra. Do ovakvih pogrešnih zaključaka ne može doći pravi hrišćanin.
Pravi hrišćanin je zreo čovek, koji se ne hrani mlečnom hranom, koji je nepoverljiv prema čulima, koji mnogo finije rasuđuje i pravi finije razlike među vrednostima svega onoga što jeste i što biva. Hrišćaninu su, istina, dati jasni uputi Otkrovenjem Božjim za razlikovanje dobra i zla, no njemu je ipak potrebno dugo i teško učenje, da bi kao savršen mogao u svakom danom slučaju znati šta je dobro a šta zlo.
To njegovo znanje treba da pređe u osećanje, da bi bilo pouzdano i nepogrešno. I dobro i zlo žele da se kosnu srca čovečjeg. Zato čovek treba da bude izvežban, da osećanjem u srcu odmah pozna šta mu se približava, onako isto kao što se jezikom odmah oseti slano i neslano, slatko i gorko.
Trudimo se, braćo, svaki dan i svaki čas, da izoštrimo srce svoje da bi moglo razlikovati uvek dobro i zlo. Sve ono što nam se događa stavlja nam pitanje: šta je dobro, a šta zlo? Upravo sve što nam se događa događa nam se samo zato da bismo mi mogli uočiti šta je dobro i opredeliti se za dobro. I po sto puta na dan stavljamo se mi na takva kušanja. Ko ima oči da vidi, neka vidi.
O Gospode čovekoljubivi, zagrej srce naše dobrom koje je od Tebe. I umudri nas, Gospode, za razlikovanje dobra od zla. I ukrepi nas, Vladiko, da uvek možemo prigrliti dobro a odbaciti zlo, radi slave Tvoje, čovekoljupče, i radi spasenja našeg. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
U besedi za 33. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razumevanje Trojstva može preoblikovati naš unutrašnji svet.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
U snažnoj opomeni Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se gordost maskira u vrlinu i vodi pravo tamo gde se čovek nije nadao.
U besedi za 55. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za druge nije samo moralna dužnost, već ključ spasenja i istinske sreće.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Upokoji se mirno u kada je imao sto pet godina.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U besedi za 32. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako samodovoljna sigurnost u sopstvenu vrednost vodi u duhovnu propast i zašto prava snaga leži u krotkosti.
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
U besedi za 32. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotkost i strpljenje pretvaraju tišinu u nepobedivu snagu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Pravoslavno učenje naglašava da Bog dopušta iskušenja radi duhovne koristi čoveka, jer se upravo u trenucima bola i nemoći najjasnije pokazuje stanje ljudske vere.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Osnovne ikone u svakom pravoslavnom domu jesu ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Presvete Bogorodice i ikona porodične krsne slave.
Kremasta kombinacija oraha, belog luka i začina donosi bogat ukus i jednostavnu pripremu za svaki sto.
