Na mestu gde se zavađeni susreću, ponekad zaiskri kratkotrajni mir, ali ne radi dobra, već zbog zajedničkog protivnika. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za četvrtak 5. sedmice Velikog posta osvetljava trenutke kada neprijatelji zaborave mržnju, ne iz čiste ljubavi, već pod pritiskom svetog Hrista.
Upravo kroz primer Pilata i Iroda pokazuje kako pravednik, strpljiv i nepokolebljiv, donosi mir među one koji ga progone, čak i kada je taj mir samo odsustvo sukoba, a ne istinska zajednica.
Beseda o izmirenju zlih radi zla
I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod među sobom; jer prije bijahu u zavadi. (Lk. 23. 12)
I u sramoti i poniženju svome pravednik čini dobro neprijateljima svojim. On ih izmiruje. Istina, u ovom slučaju, njihovo izmirenje nije značilo zajednički rad na nekom dobrom delu, nego zajedničko gonjenje pravednika. Ali bar plamen njihove međusobne mržnje utuljavao se i gasio. I to je pravedniku plata.
Pilat i Irod behu neprijatelji. No onoga dana, kada Spasitelj bi izveden na sud i kod jednog i kod drugog, oni se izmiriše. Knez Mira donese mir među zavađene, mir koji pomože otesati krst za Njega. No On i dođe da bude dragovoljna žrtva za grehe mnogih.
I danas se međusobni protivnici mire kad treba napasti i osuditi Gospoda. Puno ih je koji se kolju među sobom dok im ne pomenete ime Gospodnje. A čim čuju to ime, postepeno se mire među sobom radi napada na to sveto ime. Lakše nepravednik podnosi nepravednika nego pravednika. Lakše se nepravednik s nepravednikom razume i miri nego li s pravednikom.
Čak i partije u nekim državama, najzavađenije međusobno, mire se kad treba presuditi kakvo mesto da se da Gospodu Isusu Hristu u državi – da li prvo (kako Njemu i dolikuje) ili poslednje. Na takvom pitanju krvni neprijatelji mire se među sobom, da bi samo Gospodu dodelili poslednje mesto.
Tako isto se u vreme ono zavađene partije fariseja i sadukeja, izmiriše i udružiše protiv Hrista. A zašto Najčistiji i Najpotrebniji da bude na poslednjem mestu? Zato – po njihovoj pameti – da bi za njih ostala prva mesta. Ista pobuda izmirenja bila je i kod fariseja i sadukeja, krvnih protivnika, kad trebaše tražiti da se Hristos ubije. Ista ta pobuda prouzrokovala je izmirenje između Pilata i Iroda, kada je trebalo presuditi da se Hristos ubije.
O braćo moja, ne tražimo nikad mir s nepravdom protiv pravde. Nego uvek tražimo mir s Bogom i sa savešću. Bože, pomozi nam da takav mir uvek imamo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za utorak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz priču o rimskom upravniku pokazuje kako i verioci ponekad gube korak sa Hristom, kada svetlost Božjih zapovesti bledi pred privlačnošću prolaznog.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog podsećaju da Božje oko vidi sve, a dobro učinjeno u tišini ima večnu vrednost.
Na samom pragu stradanja, Hristos govori o času kada će svako stati pred istinu bez izgovora, trenutku koji jedne uzdiže, a druge suočava sa onim od čega su bežali čitav život.
