Na početku četvorodnevne svetkovine koja slavi tradiciju klanja kurbana i duhovno putovanje miliona muslimana u Meku i Medinu, predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, muftija Mevlud Dudića poslao snažnu poruku.
Vernici islamske veroispovesti danas proslavljaju prvi dan Kurban-bajrama, dan velikog Božijeg dobra. Ovaj praznik nosi izuzetnu važnost, obeležen klanjem kurbana - tradicijom Božijeg poslanika Ibrahima. Kurbansko meso se deli siromasima, prijateljima i komšijama, simbolizujući velikodušnost i brigu za zajednicu. Uz to, dani hadža, koji okupljaju milione muslimana u svetim mestima Meki i Medini, podsećaju na duhovno putovanje i peti stub islama koji svaki musliman treba da obavi čim stekne materijalne uslove za to. Hadžija, kao Alahov gost, dobija priliku za oprost greha, što je razlog okupljanja miliona muslimana na tlu kojim je koračao Muhamed.
ELVIS BARUKCIC / AFP / Profimedia
Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, muftija Mevlud Dudić
Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, muftija Mevlud Dudić, u svojoj bajramskoj poruci istakao je važnost sloge i zajedništva:
Neka među nama vlada sloga, neka nam zajedništvo u veri i ljubavi povrati samopouzdanje, neka svako radi svoj posao savesno i odgovorno, neka shvatimo da je tajna uspeha na ovom svetu međusobno pomaganje u dobru. Sa tim mislima, svima vam od srca želim srećan Bajram, moleći dragog Alaha za vaše zdravlje i uspeh u životu i radu, da ga provedete u zdravlju sa svojom porodicom, prijateljima i komšijama.
Credit: Irfan Licina / AFP / Profimedia
Vernici u Islamskom centru Gazilar u Novom Pazaru
Tokom bajramskih praznika, muslimanski vernici posećuju svoje najmilije, rođake, komšije i prijatelje, čestitajući praznik i šireći radost i ljubav. Posete bližnjima su obavezan i sastavni deo bajramskih blagdana, naglašavajući važnost zajedništva i porodičnih vrednosti.
Redakcija Religija.rs pridružuje se čestitkama i svim vernicima muslimanima želi srećan i blagosloven praznik – Bajram šerif mubarek olsun. Neka ovaj praznik provedete u radosti, miru i sreći sa svojim porodicama.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U različitim geografskim područjima muslimani čestitaju Kurban-bajram sa posebnim izrazima koji odražavaju lokalne tradicije i jezike, ali svi nose jednu univerzalnu poruku - poruku radosti, zajedništva i blagoslova.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Od čišćenja doma i odlaska na mezarja do kurbana i porodičnih okupljanja: objašnjenja koja otkrivaju kako se kroz svakodnevne običaje čuva duh praznika i prenosi kroz generacije.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja po starom i Svetog mučenika Teodota Ankirskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Roberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
