U različitim geografskim područjima muslimani čestitaju Kurban-bajram sa posebnim izrazima koji odražavaju lokalne tradicije i jezike, ali svi nose jednu univerzalnu poruku - poruku radosti, zajedništva i blagoslova.
Dok muslimani širom sveta drugog dana nastavljaju sa obeležavanjem velikog praznika Kurban-bajrama, vernici se okupljaju u molitvi, porodičnom zajedništvu i deljenju radosti. Kurban-bajram, jedan od najvažnijih islamskih praznika, obeležava se klanjem kurbana, a meso se deli siromasima, prijateljima i komšijama, što simbolizuje milosrđe, solidarnost i požrtvovanost.
Praznična atmosfera ispunjena je toplinom i radošću, a vernici upućuju jedni drugima čestitke koje odražavaju duh vere i zajedništva. Na našem podneblju, tradicionalna čestitka glasi "Bajram šerif mubarek olsun," što u prevodu znači "Neka je plemeniti Bajram blagosloven." Ovaj izraz ima duboko ukorenjenu veru i tradiciju, te se koristi sa velikim poštovanjem i radošću.
Emre Ayvaz / AFP / Profimedia
Vernici u molitvi
U Bosni i Hercegovini, često se može čuti i izraz "Bajrambarečola," dok se u arapskom svetu koristi fraza "Teqabbelallahu Minna We Minkum", što znači "Neka Alah primi i ukabuli od nas i od vas dobra dela".
Na engleskom govornom području čestitka "Eid Mubarak" je najčešće u upotrebi, što doslovno znači "Srećna ili blagoslovena proslava." Turski izraz "Bayramınız kutlu olsun" prevodi se kao "Blagoslovljen praznik", dok u Nemačkoj koriste termine "Fröhliches Zuckerfest" ili "Eid Mubarak". Francuzi čestitaju rečima "Aïd Moubarak" ili "Aïd Mabrouk", dok se u Švedskoj kaže "Glad Eid", a na finskom "Hyvää Eidiä".
Običaj je da se na čestitku odgovori sa "Alah razi olsun", što znači "Neka je Alah zadovoljan tobom". Ove čestitke, izrečene na različitim jezicima, nose istu poruku ljubavi, zajedništva i blagoslova.
OLIVER BUNIC / AFP / Profimedia
Molitva je neizostavni deo proslave praznika
Kurban-bajram, poznat i kao Hadžijski bajram, jer se poklapa sa danima hadža, podseća na žrtvu proroka Ibrahima i njegovo bezrezervno pokoravanje Božijoj volji. Milioni muslimana koji se u ovom periodu nalaze na hodočašću u Meki, ispunjavaju jedan od pet stubova islama, obnavljajući svoju veru i posvećenost Alahu.
Ovaj praznik nas podseća na važnost milosrđa, vere i solidarnosti, i pruža priliku da se, kroz deljenje i zajedništvo, ojačaju porodične veze i prijateljstva. Muslimani širom sveta danas slave drugi dan ove svetkovine sa željom da se radost i blagoslov Kurban-bajrama prenesu na sve ljude dobre volje. Bajram šerif mubarek olsun!
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Čestitati Bajram nije samo formalnost, već izraz iskrene želje za blagostanjem i srećom, što dodatno jača veze među ljudima različitih verskih i kulturnih pozadina.
Praznik označava kraj tridesetodnevnog ramazanskog posta, tokom kojeg su se vernici uzdržavali od svih grehova, obnovili svoja znanja i potvrdili svoju pokornost Bogu.
Tokom ovog svetog meseca, muslimani se odriču hrane i pića od svitanja do zalaska sunca , ali i traže unutrašnji mir, pomirenje i bliskost s Alahom, posvećeni saosećanju, ljubavi i dobroti prema bližnjem.
Na početku četvorodnevne svetkovine koja slavi tradiciju klanja kurbana i duhovno putovanje miliona muslimana u Meku i Medinu, predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, muftija Mevlud Dudića poslao snažnu poruku.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
