Schutterstock/EvaL Miko Related keyw/Takaeshiro/zoe beci
Muslimani su dužni da čine dobro svim ljudima, bez obzira na veru, rasu ili poreklo.
Islam je religija osnovana pre više od 1.400 godina od proroka Muhameda. Danas islam ima preko 1,7 milijardi sledbenika i najbrže je rastuća religija na svetu, a u ovom tekstu vam otkrivamo 25 zanimljivosti o islamu.
1. Islam znači mir i predanost Bogu
Reč islam doslovno znači mir i pokornost - mir s ljudima i pokornost Božjoj volji. Muslimani su dužni da čine dobro svim ljudima, bez obzira na veru, rasu ili poreklo.
2. Alah znači Bog
Alah je arapska reč za Boga. Muslimani veruju u jednog jedinog Boga - bez partnera, porodice ili posrednika.
3. Milost i oprost - osnovna Božja svojstva
shutterstock.com/Pressmaster
Najčešće spominjana imena Boga u Kuranu su Milostivi i Samilosni. Islam uči da je Bog pun oproštaja i milosti.
4. Jednostavna vera - bez komplikovanih obreda
Vera muslimana se izražava rečenicom: "Nema boga, osim Alaha, Muhammed je njegov poslanik. Ova izjava se koristi prilikom prihvatanja islama i osnova je vere.
5. Cilj života - traženje Boga
Svrha života vernika je da pronađe Boga i izgradi ličan odnos sa njim. Verske dužnosti su sredstvo ka tom cilju.
6. Islam podstiče porodični život
U islamu ne postoji monaštvo niti celibat. Vernici su ohrabreni da se žene, imaju porodicu i učestvuju u društvu.
7. Islam je povezan sa Avramovskom tradicijom
Poslanik Muhamed je potomak proroka Avrama (Ibrahima), kroz njegovog sina Ismaila. Time su muslimani duhovni rođaci sa Jevrejima i hrišćanima.
8. Muhammed nije božanstvo
Poslanik Muhammed se poštuje, ali se ne obožava. Islam zabranjuje prikazivanje njegovog lika i bilo kakvo idolopoklonstvo.
9. Poslanikov život - poznat u detalje
Muhammed je bio siroče, nepismen, ali i trgovac, muž, otac, vođa i zakonodavac. Njegov život je dokumentovan u najsitnijim detaljima.
10. Poštovanje prema prethodnim religijama
Muslimani veruju u sve ranije objave: "Toru", "Psalme", jevanđelja i sve ranije proroke - uključujući Noja, Mojsija, Davida i Isusa.
11. Vera i razum idu zajedno
Pixabay/dexter_lim
Islam ne traži slepu veru. Kuran podstiče razmišljanje, nauku i lično iskustvo.
12. Isus (Isa) poštovanije prorok
Kuran ima celo poglavlje posvećeno Mariji, Isusovoj majci.
13. Bez naslednog greha
Islam uči da se svako dete rađa nevino. O odgovornosti odlučuju naša dela, a ne greh predaka.
14. Nema prisile u veri
Islam zabranjuje prisilu u veri. Sloboda veroispovesti je temeljno pravo. Odlazak iz islama ne povlači kaznu u ovom svetu.
15. Nema posrednika između čoveka i Boga
Musliman se direktno moli Bogu bez sveštenika ili ispovednika.
16. Vernost domovini je deo vere
Muslimani su lojalni svojim zemljama – bilo da žive u Americi, Evropi, Africi ili Aziji.
17. Islam ne nameće oblik vlasti
Bitno je da vlast bude pravedna, humana i poštuje osnovna prava.
18. Svi ljudi su jednaki
Islam odbacuje rasizam i kastinski sistem. Svi vernici stoje rame uz rame u molitvi, bez razlike.
19. Žene imaju svoja prava
shutterstock.com/Red Stock
Muslimankama nije zabranjeno obrazovanje, rad ili učešće u društvu. Majke se visoko poštuju, a kćerke se smatraju blagoslovom.
20. Džihad znači trud, ne "sveti rat"
Džihad je unutrašnji napor da se postane bolji čovek. Rat je dozvoljen samo u samoodbrani, pod strogim pravilima.
21. Islam i nauka
Kuran podstiče naučno istraživanje. U njemu se spominju prirodni fenomeni poput postanka svemira, razvoja embriona i važnosti vode za život.
22. Adam - prvi prorok, ne prvi čovek
Islam uči da je Adam bio prvi Božiji poslanik koji je poučavao ljude veri.
23. Bog ne bira narode, već pojedince po pravednosti
Islam ne priznaje "izabrane narode". Svako može postati Božiji miljenik po veri i dobrim delima.
24. Verovanje u anđele
Muslimani veruju u anđele, kao što su Džibril (Gabrijel), Mikail (Mihael) i Izrailj (anđeo smrti).
25. Islam je savremen i sveobuhvatan
Muslimani učestvuju u modernom životu: rade, studiraju, putuju, koriste tehnologiju i doprinose zajednici kao dobri građani.
Islam je vera koja poziva na mir, pravdu i uzajamno poštovanje. U vremenu kada je svetu potrebno više razumevanja, važno je da se upoznamo sa istinom o drugima - jer istina oslobađa od straha, a znanje otvara vrata dijalogu.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Praznik rođenja poslanika Muhameda obeležava se uz mevludske spjevove, salavate, ilahije i kaside, a ovogodišnja okupljanja dolaze nakon dogovora o obnovi jedinstva Islamske zajednice posle gotovo dve decenije podele.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
