Schutterstock/EvaL Miko Related keyw/Takaeshiro/zoe beci
Muslimani su dužni da čine dobro svim ljudima, bez obzira na veru, rasu ili poreklo.
Islam je religija osnovana pre više od 1.400 godina od proroka Muhameda. Danas islam ima preko 1,7 milijardi sledbenika i najbrže je rastuća religija na svetu, a u ovom tekstu vam otkrivamo 25 zanimljivosti o islamu.
1. Islam znači mir i predanost Bogu
Reč islam doslovno znači mir i pokornost - mir s ljudima i pokornost Božjoj volji. Muslimani su dužni da čine dobro svim ljudima, bez obzira na veru, rasu ili poreklo.
2. Alah znači Bog
Alah je arapska reč za Boga. Muslimani veruju u jednog jedinog Boga - bez partnera, porodice ili posrednika.
3. Milost i oprost - osnovna Božja svojstva
shutterstock.com/Pressmaster
Najčešće spominjana imena Boga u Kuranu su Milostivi i Samilosni. Islam uči da je Bog pun oproštaja i milosti.
4. Jednostavna vera - bez komplikovanih obreda
Vera muslimana se izražava rečenicom: "Nema boga, osim Alaha, Muhammed je njegov poslanik. Ova izjava se koristi prilikom prihvatanja islama i osnova je vere.
5. Cilj života - traženje Boga
Svrha života vernika je da pronađe Boga i izgradi ličan odnos sa njim. Verske dužnosti su sredstvo ka tom cilju.
6. Islam podstiče porodični život
U islamu ne postoji monaštvo niti celibat. Vernici su ohrabreni da se žene, imaju porodicu i učestvuju u društvu.
7. Islam je povezan sa Avramovskom tradicijom
Poslanik Muhamed je potomak proroka Avrama (Ibrahima), kroz njegovog sina Ismaila. Time su muslimani duhovni rođaci sa Jevrejima i hrišćanima.
8. Muhammed nije božanstvo
Poslanik Muhammed se poštuje, ali se ne obožava. Islam zabranjuje prikazivanje njegovog lika i bilo kakvo idolopoklonstvo.
9. Poslanikov život - poznat u detalje
Muhammed je bio siroče, nepismen, ali i trgovac, muž, otac, vođa i zakonodavac. Njegov život je dokumentovan u najsitnijim detaljima.
10. Poštovanje prema prethodnim religijama
Muslimani veruju u sve ranije objave: "Toru", "Psalme", jevanđelja i sve ranije proroke - uključujući Noja, Mojsija, Davida i Isusa.
11. Vera i razum idu zajedno
Pixabay/dexter_lim
Islam ne traži slepu veru. Kuran podstiče razmišljanje, nauku i lično iskustvo.
12. Isus (Isa) poštovanije prorok
Kuran ima celo poglavlje posvećeno Mariji, Isusovoj majci.
13. Bez naslednog greha
Islam uči da se svako dete rađa nevino. O odgovornosti odlučuju naša dela, a ne greh predaka.
14. Nema prisile u veri
Islam zabranjuje prisilu u veri. Sloboda veroispovesti je temeljno pravo. Odlazak iz islama ne povlači kaznu u ovom svetu.
15. Nema posrednika između čoveka i Boga
Musliman se direktno moli Bogu bez sveštenika ili ispovednika.
16. Vernost domovini je deo vere
Muslimani su lojalni svojim zemljama – bilo da žive u Americi, Evropi, Africi ili Aziji.
17. Islam ne nameće oblik vlasti
Bitno je da vlast bude pravedna, humana i poštuje osnovna prava.
18. Svi ljudi su jednaki
Islam odbacuje rasizam i kastinski sistem. Svi vernici stoje rame uz rame u molitvi, bez razlike.
19. Žene imaju svoja prava
shutterstock.com/Red Stock
Muslimankama nije zabranjeno obrazovanje, rad ili učešće u društvu. Majke se visoko poštuju, a kćerke se smatraju blagoslovom.
20. Džihad znači trud, ne "sveti rat"
Džihad je unutrašnji napor da se postane bolji čovek. Rat je dozvoljen samo u samoodbrani, pod strogim pravilima.
21. Islam i nauka
Kuran podstiče naučno istraživanje. U njemu se spominju prirodni fenomeni poput postanka svemira, razvoja embriona i važnosti vode za život.
22. Adam - prvi prorok, ne prvi čovek
Islam uči da je Adam bio prvi Božiji poslanik koji je poučavao ljude veri.
23. Bog ne bira narode, već pojedince po pravednosti
Islam ne priznaje "izabrane narode". Svako može postati Božiji miljenik po veri i dobrim delima.
24. Verovanje u anđele
Muslimani veruju u anđele, kao što su Džibril (Gabrijel), Mikail (Mihael) i Izrailj (anđeo smrti).
25. Islam je savremen i sveobuhvatan
Muslimani učestvuju u modernom životu: rade, studiraju, putuju, koriste tehnologiju i doprinose zajednici kao dobri građani.
Islam je vera koja poziva na mir, pravdu i uzajamno poštovanje. U vremenu kada je svetu potrebno više razumevanja, važno je da se upoznamo sa istinom o drugima - jer istina oslobađa od straha, a znanje otvara vrata dijalogu.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Raniji učenjaci nisu imali mogućnost da objasne ovaj ajet sa fiziološkog aspekta, ali današnja nauka ga potvrđuje, što dodatno osnažuje istinitost poslanstva Muhameda.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
