Schutterstock/EvaL Miko Related keyw/Takaeshiro/zoe beci
Muslimani su dužni da čine dobro svim ljudima, bez obzira na veru, rasu ili poreklo.
Islam je religija osnovana pre više od 1.400 godina od proroka Muhameda. Danas islam ima preko 1,7 milijardi sledbenika i najbrže je rastuća religija na svetu, a u ovom tekstu vam otkrivamo 25 zanimljivosti o islamu.
1. Islam znači mir i predanost Bogu
Reč islam doslovno znači mir i pokornost - mir s ljudima i pokornost Božjoj volji. Muslimani su dužni da čine dobro svim ljudima, bez obzira na veru, rasu ili poreklo.
2. Alah znači Bog
Alah je arapska reč za Boga. Muslimani veruju u jednog jedinog Boga - bez partnera, porodice ili posrednika.
3. Milost i oprost - osnovna Božja svojstva
shutterstock.com/Pressmaster
Najčešće spominjana imena Boga u Kuranu su Milostivi i Samilosni. Islam uči da je Bog pun oproštaja i milosti.
4. Jednostavna vera - bez komplikovanih obreda
Vera muslimana se izražava rečenicom: "Nema boga, osim Alaha, Muhammed je njegov poslanik. Ova izjava se koristi prilikom prihvatanja islama i osnova je vere.
5. Cilj života - traženje Boga
Svrha života vernika je da pronađe Boga i izgradi ličan odnos sa njim. Verske dužnosti su sredstvo ka tom cilju.
6. Islam podstiče porodični život
U islamu ne postoji monaštvo niti celibat. Vernici su ohrabreni da se žene, imaju porodicu i učestvuju u društvu.
7. Islam je povezan sa Avramovskom tradicijom
Poslanik Muhamed je potomak proroka Avrama (Ibrahima), kroz njegovog sina Ismaila. Time su muslimani duhovni rođaci sa Jevrejima i hrišćanima.
8. Muhammed nije božanstvo
Poslanik Muhammed se poštuje, ali se ne obožava. Islam zabranjuje prikazivanje njegovog lika i bilo kakvo idolopoklonstvo.
9. Poslanikov život - poznat u detalje
Muhammed je bio siroče, nepismen, ali i trgovac, muž, otac, vođa i zakonodavac. Njegov život je dokumentovan u najsitnijim detaljima.
10. Poštovanje prema prethodnim religijama
Muslimani veruju u sve ranije objave: "Toru", "Psalme", jevanđelja i sve ranije proroke - uključujući Noja, Mojsija, Davida i Isusa.
11. Vera i razum idu zajedno
Pixabay/dexter_lim
Islam ne traži slepu veru. Kuran podstiče razmišljanje, nauku i lično iskustvo.
12. Isus (Isa) poštovanije prorok
Kuran ima celo poglavlje posvećeno Mariji, Isusovoj majci.
13. Bez naslednog greha
Islam uči da se svako dete rađa nevino. O odgovornosti odlučuju naša dela, a ne greh predaka.
14. Nema prisile u veri
Islam zabranjuje prisilu u veri. Sloboda veroispovesti je temeljno pravo. Odlazak iz islama ne povlači kaznu u ovom svetu.
15. Nema posrednika između čoveka i Boga
Musliman se direktno moli Bogu bez sveštenika ili ispovednika.
16. Vernost domovini je deo vere
Muslimani su lojalni svojim zemljama – bilo da žive u Americi, Evropi, Africi ili Aziji.
17. Islam ne nameće oblik vlasti
Bitno je da vlast bude pravedna, humana i poštuje osnovna prava.
18. Svi ljudi su jednaki
Islam odbacuje rasizam i kastinski sistem. Svi vernici stoje rame uz rame u molitvi, bez razlike.
19. Žene imaju svoja prava
shutterstock.com/Red Stock
Muslimankama nije zabranjeno obrazovanje, rad ili učešće u društvu. Majke se visoko poštuju, a kćerke se smatraju blagoslovom.
20. Džihad znači trud, ne "sveti rat"
Džihad je unutrašnji napor da se postane bolji čovek. Rat je dozvoljen samo u samoodbrani, pod strogim pravilima.
21. Islam i nauka
Kuran podstiče naučno istraživanje. U njemu se spominju prirodni fenomeni poput postanka svemira, razvoja embriona i važnosti vode za život.
22. Adam - prvi prorok, ne prvi čovek
Islam uči da je Adam bio prvi Božiji poslanik koji je poučavao ljude veri.
23. Bog ne bira narode, već pojedince po pravednosti
Islam ne priznaje "izabrane narode". Svako može postati Božiji miljenik po veri i dobrim delima.
24. Verovanje u anđele
Muslimani veruju u anđele, kao što su Džibril (Gabrijel), Mikail (Mihael) i Izrailj (anđeo smrti).
25. Islam je savremen i sveobuhvatan
Muslimani učestvuju u modernom životu: rade, studiraju, putuju, koriste tehnologiju i doprinose zajednici kao dobri građani.
Islam je vera koja poziva na mir, pravdu i uzajamno poštovanje. U vremenu kada je svetu potrebno više razumevanja, važno je da se upoznamo sa istinom o drugima - jer istina oslobađa od straha, a znanje otvara vrata dijalogu.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Veliki duhovnik sa Svete Gore podseća da slabost nije kraj borbe, već prilika za pokajanje i povratak Bogu, jer posle pada najopasnije je izgubiti nadu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Tumačeći reči iz Knjige Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva da se darivanje bližnjemu računa kao dar Bogu, a vrednost bogatstva meri se spremnošću da se ono podeli.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
Islamski društveni centar Ilinoisa želi da kupi zatvoreni katolički hram iz 1906. godine u Čikagu i pretvori ga u školu, što je izazvalo rasprave zbog istorijskog značaja objekta.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Umesto cveća, porodica je pozvala ljude da darove usmere Koledžu "Sveti Sava" u Sidneju, a odaziv zajednice doneo je 130.000 australijskih dolara za opremanje školskog hrama i memorijalno obeležje u Petrino ime.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
