Schutterstock/EvaL Miko Related keyw/Takaeshiro/zoe beci
Muslimani su dužni da čine dobro svim ljudima, bez obzira na veru, rasu ili poreklo.
Islam je religija osnovana pre više od 1.400 godina od proroka Muhameda. Danas islam ima preko 1,7 milijardi sledbenika i najbrže je rastuća religija na svetu, a u ovom tekstu vam otkrivamo 25 zanimljivosti o islamu.
1. Islam znači mir i predanost Bogu
Reč islam doslovno znači mir i pokornost - mir s ljudima i pokornost Božjoj volji. Muslimani su dužni da čine dobro svim ljudima, bez obzira na veru, rasu ili poreklo.
2. Alah znači Bog
Alah je arapska reč za Boga. Muslimani veruju u jednog jedinog Boga - bez partnera, porodice ili posrednika.
3. Milost i oprost - osnovna Božja svojstva
shutterstock.com/Pressmaster
Najčešće spominjana imena Boga u Kuranu su Milostivi i Samilosni. Islam uči da je Bog pun oproštaja i milosti.
4. Jednostavna vera - bez komplikovanih obreda
Vera muslimana se izražava rečenicom: "Nema boga, osim Alaha, Muhammed je njegov poslanik. Ova izjava se koristi prilikom prihvatanja islama i osnova je vere.
5. Cilj života - traženje Boga
Svrha života vernika je da pronađe Boga i izgradi ličan odnos sa njim. Verske dužnosti su sredstvo ka tom cilju.
6. Islam podstiče porodični život
U islamu ne postoji monaštvo niti celibat. Vernici su ohrabreni da se žene, imaju porodicu i učestvuju u društvu.
7. Islam je povezan sa Avramovskom tradicijom
Poslanik Muhamed je potomak proroka Avrama (Ibrahima), kroz njegovog sina Ismaila. Time su muslimani duhovni rođaci sa Jevrejima i hrišćanima.
8. Muhammed nije božanstvo
Poslanik Muhammed se poštuje, ali se ne obožava. Islam zabranjuje prikazivanje njegovog lika i bilo kakvo idolopoklonstvo.
9. Poslanikov život - poznat u detalje
Muhammed je bio siroče, nepismen, ali i trgovac, muž, otac, vođa i zakonodavac. Njegov život je dokumentovan u najsitnijim detaljima.
10. Poštovanje prema prethodnim religijama
Muslimani veruju u sve ranije objave: "Toru", "Psalme", jevanđelja i sve ranije proroke - uključujući Noja, Mojsija, Davida i Isusa.
11. Vera i razum idu zajedno
Pixabay/dexter_lim
Islam ne traži slepu veru. Kuran podstiče razmišljanje, nauku i lično iskustvo.
12. Isus (Isa) poštovanije prorok
Kuran ima celo poglavlje posvećeno Mariji, Isusovoj majci.
13. Bez naslednog greha
Islam uči da se svako dete rađa nevino. O odgovornosti odlučuju naša dela, a ne greh predaka.
14. Nema prisile u veri
Islam zabranjuje prisilu u veri. Sloboda veroispovesti je temeljno pravo. Odlazak iz islama ne povlači kaznu u ovom svetu.
15. Nema posrednika između čoveka i Boga
Musliman se direktno moli Bogu bez sveštenika ili ispovednika.
16. Vernost domovini je deo vere
Muslimani su lojalni svojim zemljama – bilo da žive u Americi, Evropi, Africi ili Aziji.
17. Islam ne nameće oblik vlasti
Bitno je da vlast bude pravedna, humana i poštuje osnovna prava.
18. Svi ljudi su jednaki
Islam odbacuje rasizam i kastinski sistem. Svi vernici stoje rame uz rame u molitvi, bez razlike.
19. Žene imaju svoja prava
shutterstock.com/Red Stock
Muslimankama nije zabranjeno obrazovanje, rad ili učešće u društvu. Majke se visoko poštuju, a kćerke se smatraju blagoslovom.
20. Džihad znači trud, ne "sveti rat"
Džihad je unutrašnji napor da se postane bolji čovek. Rat je dozvoljen samo u samoodbrani, pod strogim pravilima.
21. Islam i nauka
Kuran podstiče naučno istraživanje. U njemu se spominju prirodni fenomeni poput postanka svemira, razvoja embriona i važnosti vode za život.
22. Adam - prvi prorok, ne prvi čovek
Islam uči da je Adam bio prvi Božiji poslanik koji je poučavao ljude veri.
23. Bog ne bira narode, već pojedince po pravednosti
Islam ne priznaje "izabrane narode". Svako može postati Božiji miljenik po veri i dobrim delima.
24. Verovanje u anđele
Muslimani veruju u anđele, kao što su Džibril (Gabrijel), Mikail (Mihael) i Izrailj (anđeo smrti).
25. Islam je savremen i sveobuhvatan
Muslimani učestvuju u modernom životu: rade, studiraju, putuju, koriste tehnologiju i doprinose zajednici kao dobri građani.
Islam je vera koja poziva na mir, pravdu i uzajamno poštovanje. U vremenu kada je svetu potrebno više razumevanja, važno je da se upoznamo sa istinom o drugima - jer istina oslobađa od straha, a znanje otvara vrata dijalogu.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
U selu Ljubižda, nakon gotovo tri decenije tišine, raseljeni meštani su se ponovo sabrali oko svog hrama, pretvarajući bogosluženje u snažnu poruku opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Raniji učenjaci nisu imali mogućnost da objasne ovaj ajet sa fiziološkog aspekta, ali današnja nauka ga potvrđuje, što dodatno osnažuje istinitost poslanstva Muhameda.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
