Na taj način će se obogatiti postojeći sportsko-rekreativni i turistički sadržaji i povećati ekonomska i ekološka konkurentnost opštine na turističkoj mapi Srbije.
Mnogi je nazivaju srpskom Toskanom, a sa svojim veličantsvenim pejzažima, vinogradima i kulturno-istorijskim bogatstvom zaista ima šta da ponudi ne samo domaćim, nego i turistima iz čitavog sveta.
Veliki turistički potencijal opštine Topola prepoznalo je resorno Ministarstvo turizma i omladine, stoga je predsednica opštine, Jasna Vuković, potpisala ugovor o dobijanju sredstava na Konkurs za dodelu subvencija i transfera za finansiranje projekata razvoja turizma u 2025. godini.
Naziv projekta je Oplenačka eko-staza, a iznos sredstava je 10 miliona dinara.
- Sredstva su namenjena za izradu projektno-tehničke dokumentacije Projekta ,,Oplenačka eko-staza“, izgradnju dve stanice-nadstrešnice na kojima će biti nabavljene, instalirane, parkirane i obezbeđene e-bicikle sa neophodnim licencama, obezbeđenim sistemom funkcionisanja i dodatnom opremom i stručni nadzor nad realizacijom projekta - potvrđeno je za RINU u opštini Topola.
Opšti cilj projekta je doprinos razvoju zaštite životne sredine, turizma, sporta i rekreacije opštine Topola kroz poboljšanje kvaliteta života građana/ki.
Na taj način će se obogatiti postojeći sportsko-rekreativni i turistički sadržaji i povećati ekonomska i ekološka konkurentnost opštine na turističkoj mapi Srbije. Takođe, uticaće i na broj turista i turistički promet, kao i unapređenje turističke infrastrukture i sportsko-rekreativnih objekata i sadržaja u Topoli.
Beli biser Oplenca
Nemanja Pančić
Crkva Svetog Đorđa na Oplencu
Malo se zna o toku i rezultatima prvog konkursa za crkvu na Oplencu, osim da je izazvao veliku javnu raspravu. Ono što je sigurno poznato jeste da je među 18 ponuđenih rešenja, prvu nagradu odneo rad Nikole Nestorovića, znamenitog graditelja i profesora Univerziteta. U međuvremenu, uprkos nesuglasicama i javnoj polemici, u prisustvu visokih zvanica 27. septembra 1907. godine položen je kamen temeljac, uzidana ktitorska povelja i obavljeno osvećenje temelja budućeg hrama Svetog Đorđa na Oplencu.
Izrađen od najfinijeg raznobojnog poliranog mermera, patos crkve zajedno sa bogato zastupljenom ornamentikom, budući da nema nepokrivenih unutrašnjih površina čini da hram izgleda bogato i impozantno, a opet odmereno i duhovno. Ukupna površina mozaika od 3.500 metara kvadratnih ocrtava 725 slikanih kompozicija, i zajedno sa hiljadama nijansi boja ostvaruje najupečatljivije slikarsko sazvučje.
Crkva Svetog Đorđa na Oplencu čini jedinstveni primerak srpske arhitekture sa početka 19. veka, koja u sebi ima kolekciju najlepših freski iz mnogobrojnih srpskih manastira, ocrtanih u najlepšim mozaicima. O nestvarnoj lepoti i duhovnosti ovog mauzoleja-crkve čija impozantnost nikoga ne ostavlja ravnodušnim, možda najbolje govore pogledi i uzdasi posetilaca, a više o crkvi Svetog Đorđa na Oplencu saznajte u našem odvojenom tekstu.
Na 103. godišnjicu od upokojenja kralja Petra I, mitropolit šumadijski je, uz prisustvo kraljevske porodice, bogoslužio u Crkvi Svetog Georgija, naglašavajući u svojoj besedi značaj Božanskog mira i duhovne povezanosti između prošlosti i večnosti.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Zbog narušavanja tišine i duhovnog poretka, monaška republika uvodi stroga pravila: ulazak za strance biće drastično ograničen, osim za tri slovenska manastira.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U saopštenju objavljenom na veb stranici CER-a su naveli da su iz uprave sarajevskog "Svisotela" u kojem je skup trebao da bude održan iznenada otkazali ranije rezervacije što su ocenili šokantnim.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
