Na 103. godišnjicu od upokojenja kralja Petra I, mitropolit šumadijski je, uz prisustvo kraljevske porodice, bogoslužio u Crkvi Svetog Georgija, naglašavajući u svojoj besedi značaj Božanskog mira i duhovne povezanosti između prošlosti i večnosti.
Pod svetlom vere i sećanja na Petra I Karađorđevića, mitropolit šumadijski Jovan služio je svetu arhijerejsku liturgiju i parastos u zadužbini ovog srpskog vladara – Crkvi Svetog velikomučenika Georgija na Oplencu. Na 103. godišnjicu od upokojenja kralja Petra, ova svetinja, koja svedoči o neizbrisivom pečatu monarhističkog nasleđa i pravoslavne tradicije, bila je ispunjena članovima kraljevske porodice i važnim državnim licima
Mitropolitu Jovanu su sasluživali brojni sveštenici i đakoni, dok je lepoti bogosluženja doprinosilo pevačko društvo Srpski pravoslavni pojci iz Beograda. Među prisutnima su bili prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom princezom Katarinom, princ Filip i princeza Danica, princ Mihailo i princeza Ljubica, kao i ministar Nemanja Starović.
U svojoj arhipastirskoj besedi, mitropolit Jovan je istakao duboko značenje liturgije i parastosa, govoreći o večnom značaju ovih molitvenih čina:
- Sabrali smo se danas u ovoj predivnoj zadužbini našeg kralja Petra I, na stogodišnjicu od njegovog upokojenja. Prvenstveno smo se okupili da služimo Božansku liturgiju, a ona se podjednako služi i za žive i za mrtve. Pred Bogom nema mrtvih. Da su naši preci mrtvi u pravom smislu, zašto bismo se molili Bogu za njih? Zašto bismo činili parastose, molitve? Zašto bismo činili dobra dela za njihovo spasenje - upitao je vladika, a potom nastavio:
- Upravo, sama Liturgija nam govori da pred Bogom nema mrtvih, nego da su pred Bogom svi živi. Zato se Liturgija ne služi samo za nas ovde ili narod koji živi na planeti, već ona sabira prošlo i sadašnje vreme i sve pretače u večnost - istakao je vladika Jovan i ukazao na to da liturgija otkriva i Carstvo nebesko, spajajući prošlost i sadašnjost u večnost. Pozvao je prisutne da se upitaju da li su spremni za Carstvo nebesko i da li žive u skladu sa krštenjem koje su primili.
- Smisao našeg života jeste da živimo po Bogu i u Bogu. Da živimo sa Crkvom i da živimo jedni sa drugima. Sve to, dragi moji, Liturgija sabira. Zato bih hteo vašoj ljubavi da kažem nekoliko rečenica o svetoj Liturgiji. Mi dolazimo na Liturgije. Tekstualno je i poznajemo, ali da li znamo suštinu liturgije - rekao je vladika.
Ove reči su pozvale prisutne da razmotre duboko značenje liturgije i parastosa, naglašavajući da su oni most između vremena i večnosti, između ljudskog i Božanskog. Kralj Petar I, kao simbol mira i pravde, bio je oduvek posvećen širenju Božjeg mira, koji je, kako je mitropolit rekao, jedini pravi mir, od početka do večnosti.
- Kralj naš Petar I, kao pravoslavac, kao Srbin, trudio se da širi Božji mir. Bez mira Božjega, naš je mir lažan. Naš je mir od danas do sutra. Samo je jedino Božji mir od početka do večnosti - zaključio je mitropolit šumadijski Jovan.
Sveti mir, kako je istakao mitropolit Jovan, počiva u srcu svakog hrišćanina i odražava se kroz ljubav i mir među ljudima. Ova molitva za kralja Petra I bila je i poziv na introspekciju i duhovno ispunjenje, u nadi da će svi vernici pronaći istinski mir kroz molitvu i zajedništvo.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 14. sedmice po Duhovima donosi snažnu poruku o krotosti, milosti i istini koja ne mora da bude izgovorena glasno da bi promenila čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Evtiha po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Čudo Svetog arhangela Mihaila u Kolosima. Katolička crkva obeležava 23. nedelju kroz godinu, dok je u jevrejskom kalendaru 24. elul, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Njegovo stradanje za Hrista bilo je teško i dugo.
Sakralni objekat koji je u 19. veku bio jedno od važnih mesta opismenjavanja vozućkog kraja ponovo će dobiti svoju ulogu u okviru svetinje, zahvaljujući zajedništvu Crkve i vernog naroda.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
Mitropolit Jovan služio je svetu liturgiju pred članovima dinastije Karađorđević, učenicima i vernicima.
Izbor novog zaštitnika kraljevskog doma osvetljava put dinastije kroz tragedije, istorijske prekretnice i večnu vezu sa verom.
Malo se zna o toku i rezultatima prvog konkursa za crkvu na Oplencu, osim da je izazvao veliku javnu raspravu.
Sakralni objekat koji je u 19. veku bio jedno od važnih mesta opismenjavanja vozućkog kraja ponovo će dobiti svoju ulogu u okviru svetinje, zahvaljujući zajedništvu Crkve i vernog naroda.
Brzom reakcijom radnika, meštana i vatrogasaca sprečeno je širenje vatre, a Eparhija šabačka apeluje na poseban oprez zbog visokih temperatura.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Najviše crkveno odlikovanje Eparhije šumadijske uručeno je direktoru Instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" u znak zahvalnosti za ljubav prema sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
