Na 103. godišnjicu od upokojenja kralja Petra I, mitropolit šumadijski je, uz prisustvo kraljevske porodice, bogoslužio u Crkvi Svetog Georgija, naglašavajući u svojoj besedi značaj Božanskog mira i duhovne povezanosti između prošlosti i večnosti.
Pod svetlom vere i sećanja na Petra I Karađorđevića, mitropolit šumadijski Jovan služio je svetu arhijerejsku liturgiju i parastos u zadužbini ovog srpskog vladara – Crkvi Svetog velikomučenika Georgija na Oplencu. Na 103. godišnjicu od upokojenja kralja Petra, ova svetinja, koja svedoči o neizbrisivom pečatu monarhističkog nasleđa i pravoslavne tradicije, bila je ispunjena članovima kraljevske porodice i važnim državnim licima
Mitropolitu Jovanu su sasluživali brojni sveštenici i đakoni, dok je lepoti bogosluženja doprinosilo pevačko društvo Srpski pravoslavni pojci iz Beograda. Među prisutnima su bili prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom princezom Katarinom, princ Filip i princeza Danica, princ Mihailo i princeza Ljubica, kao i ministar Nemanja Starović.
U svojoj arhipastirskoj besedi, mitropolit Jovan je istakao duboko značenje liturgije i parastosa, govoreći o večnom značaju ovih molitvenih čina:
- Sabrali smo se danas u ovoj predivnoj zadužbini našeg kralja Petra I, na stogodišnjicu od njegovog upokojenja. Prvenstveno smo se okupili da služimo Božansku liturgiju, a ona se podjednako služi i za žive i za mrtve. Pred Bogom nema mrtvih. Da su naši preci mrtvi u pravom smislu, zašto bismo se molili Bogu za njih? Zašto bismo činili parastose, molitve? Zašto bismo činili dobra dela za njihovo spasenje - upitao je vladika, a potom nastavio:
- Upravo, sama Liturgija nam govori da pred Bogom nema mrtvih, nego da su pred Bogom svi živi. Zato se Liturgija ne služi samo za nas ovde ili narod koji živi na planeti, već ona sabira prošlo i sadašnje vreme i sve pretače u večnost - istakao je vladika Jovan i ukazao na to da liturgija otkriva i Carstvo nebesko, spajajući prošlost i sadašnjost u večnost. Pozvao je prisutne da se upitaju da li su spremni za Carstvo nebesko i da li žive u skladu sa krštenjem koje su primili.
- Smisao našeg života jeste da živimo po Bogu i u Bogu. Da živimo sa Crkvom i da živimo jedni sa drugima. Sve to, dragi moji, Liturgija sabira. Zato bih hteo vašoj ljubavi da kažem nekoliko rečenica o svetoj Liturgiji. Mi dolazimo na Liturgije. Tekstualno je i poznajemo, ali da li znamo suštinu liturgije - rekao je vladika.
Ove reči su pozvale prisutne da razmotre duboko značenje liturgije i parastosa, naglašavajući da su oni most između vremena i večnosti, između ljudskog i Božanskog. Kralj Petar I, kao simbol mira i pravde, bio je oduvek posvećen širenju Božjeg mira, koji je, kako je mitropolit rekao, jedini pravi mir, od početka do večnosti.
- Kralj naš Petar I, kao pravoslavac, kao Srbin, trudio se da širi Božji mir. Bez mira Božjega, naš je mir lažan. Naš je mir od danas do sutra. Samo je jedino Božji mir od početka do večnosti - zaključio je mitropolit šumadijski Jovan.
Sveti mir, kako je istakao mitropolit Jovan, počiva u srcu svakog hrišćanina i odražava se kroz ljubav i mir među ljudima. Ova molitva za kralja Petra I bila je i poziv na introspekciju i duhovno ispunjenje, u nadi da će svi vernici pronaći istinski mir kroz molitvu i zajedništvo.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
Malo se zna o toku i rezultatima prvog konkursa za crkvu na Oplencu, osim da je izazvao veliku javnu raspravu.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Vernici danas obnavljaju uspomenu na arhijereja koji je blagim, ali mudrim govorom i delima ostavio trag dublji od svakog naslova i svake epohe.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
