Na 103. godišnjicu od upokojenja kralja Petra I, mitropolit šumadijski je, uz prisustvo kraljevske porodice, bogoslužio u Crkvi Svetog Georgija, naglašavajući u svojoj besedi značaj Božanskog mira i duhovne povezanosti između prošlosti i večnosti.
Pod svetlom vere i sećanja na Petra I Karađorđevića, mitropolit šumadijski Jovan služio je svetu arhijerejsku liturgiju i parastos u zadužbini ovog srpskog vladara – Crkvi Svetog velikomučenika Georgija na Oplencu. Na 103. godišnjicu od upokojenja kralja Petra, ova svetinja, koja svedoči o neizbrisivom pečatu monarhističkog nasleđa i pravoslavne tradicije, bila je ispunjena članovima kraljevske porodice i važnim državnim licima
Mitropolitu Jovanu su sasluživali brojni sveštenici i đakoni, dok je lepoti bogosluženja doprinosilo pevačko društvo Srpski pravoslavni pojci iz Beograda. Među prisutnima su bili prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom princezom Katarinom, princ Filip i princeza Danica, princ Mihailo i princeza Ljubica, kao i ministar Nemanja Starović.
U svojoj arhipastirskoj besedi, mitropolit Jovan je istakao duboko značenje liturgije i parastosa, govoreći o večnom značaju ovih molitvenih čina:
- Sabrali smo se danas u ovoj predivnoj zadužbini našeg kralja Petra I, na stogodišnjicu od njegovog upokojenja. Prvenstveno smo se okupili da služimo Božansku liturgiju, a ona se podjednako služi i za žive i za mrtve. Pred Bogom nema mrtvih. Da su naši preci mrtvi u pravom smislu, zašto bismo se molili Bogu za njih? Zašto bismo činili parastose, molitve? Zašto bismo činili dobra dela za njihovo spasenje - upitao je vladika, a potom nastavio:
- Upravo, sama Liturgija nam govori da pred Bogom nema mrtvih, nego da su pred Bogom svi živi. Zato se Liturgija ne služi samo za nas ovde ili narod koji živi na planeti, već ona sabira prošlo i sadašnje vreme i sve pretače u večnost - istakao je vladika Jovan i ukazao na to da liturgija otkriva i Carstvo nebesko, spajajući prošlost i sadašnjost u večnost. Pozvao je prisutne da se upitaju da li su spremni za Carstvo nebesko i da li žive u skladu sa krštenjem koje su primili.
- Smisao našeg života jeste da živimo po Bogu i u Bogu. Da živimo sa Crkvom i da živimo jedni sa drugima. Sve to, dragi moji, Liturgija sabira. Zato bih hteo vašoj ljubavi da kažem nekoliko rečenica o svetoj Liturgiji. Mi dolazimo na Liturgije. Tekstualno je i poznajemo, ali da li znamo suštinu liturgije - rekao je vladika.
Ove reči su pozvale prisutne da razmotre duboko značenje liturgije i parastosa, naglašavajući da su oni most između vremena i večnosti, između ljudskog i Božanskog. Kralj Petar I, kao simbol mira i pravde, bio je oduvek posvećen širenju Božjeg mira, koji je, kako je mitropolit rekao, jedini pravi mir, od početka do večnosti.
- Kralj naš Petar I, kao pravoslavac, kao Srbin, trudio se da širi Božji mir. Bez mira Božjega, naš je mir lažan. Naš je mir od danas do sutra. Samo je jedino Božji mir od početka do večnosti - zaključio je mitropolit šumadijski Jovan.
Sveti mir, kako je istakao mitropolit Jovan, počiva u srcu svakog hrišćanina i odražava se kroz ljubav i mir među ljudima. Ova molitva za kralja Petra I bila je i poziv na introspekciju i duhovno ispunjenje, u nadi da će svi vernici pronaći istinski mir kroz molitvu i zajedništvo.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Mitropolit Jovan služio je svetu liturgiju pred članovima dinastije Karađorđević, učenicima i vernicima.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
