Rimokatolički poglavar je nakon sastanka sa vatikanskim Oodeljenjem za kanonizaciju obodrio i drugo čudo prerano preminulom mladiću, koji je stekao svetsku popularnost na internetu, čime su se stekli uslovi da bude kanonizovan.
Tinejdžer, koga zbog veštine u širenju učenja katoličke crkve putem interneta nazivaju “Božijim influenserom”, na putu je da postane svetac. Karlo Akutis, koji je preminuo 2006. kada je imao svega 15 godina, mogao bi postati prvi milenijalac (osoba rođena između ranih 1980-ih i kasnih 1990-ih) koji će biti kanonizovan.
Ovo odluka usledila je nakon što je papa Franja prerano preminulom mladiću Karlu Akutisu pripisao drugo čudo. Reč je o izlečenju studenta u Firenci, koji je imao krvarenje u mozgu nakon povrede glave. Karlo Akutis je beatifikovan (što je prvi korak ka svetosti) 2020. godine, nakon što mu je pripisano prvo čudo - izlečenje brazilskog deteta od urođene bolesti pankreasa. Drugo čudo je odobrio papa nedavno, nakon sastanka sa vatikanskim odeljenjem za kanonizaciju. Međutim, još nije poznato kada će Karlo biti kanonizovan.
Catholic Press Photo / IPA / IPA / Profimedia
Karlo Akutis je rođen u Londonu, ali je detinjstvo proveo u Italiji, gde je preminuo nakon što mu je dijagnostikovana leukemija. Sahranjen je u Monci, a njegovo telo je premešteno u Asiz godinu dana nakon njegove smrti, gde se sada nalazi izloženo zajedno sa drugim relikvijama povezanim s njim.
Pored dizajniranja veb stranica za svoju parohiju i školu, postao je poznat po pokretanju veb stranice koja dokumentuje sva prijavljena euharistijska čuda, a koja je široj javnosti postala dostupna nekoliko dana pre njegove smrti. Nadimak “Božiji influenser” pripisan mu je posthumno, zbog njegovog rada.
Wikipedia
Da bi neka osoba postala pogodna za svetost, potrebno je da joj se pripišu dva čuda. A da bi se nešto bilo smatrano čudom, obično zahteva čin koji prevazilazi prirodne mogućnosti, kao što je iznenadno izlečenje teško obolelih. Poslednja kanonizovana osoba je Marija Antonia de Paz i Figueroa, poznata i kao Mama Antula, redovnica iz 18. veka koju je papa Franja proglasio svetom 11. februara 2024. godine, kada je postala prva argentinska svetica.
Uživajte u lako pripremljenim i hranljivim jelima koje su savršene za dane posta: ukusna čorbu od griza i praziluka, aromatičan rižoto sa prazilukom, hrskave ćufte od pahuljica i povrća, te osvežavajući sos od kiselih krastavaca i belog luka.
Priče o čudima jedne od najpoštovanijih svetiteljki u Rusiji brižljivo su čuvane u narodu, prenosile su se s kolena na koleno i neprestano se umnožavale jer pomoć ove svetiteljke u životu vernika ne prestaje ni posle njene smrti.
U Svetogeorgijevskom manastiru iz 14. veka održan je svečani skup koji je predvodio episkop bihaćko-petrovački Sergije, podsećajući sabrane na važnost molitvenog zajedništva. Posle blagosiljanja slavskih darova, vernici su uživali u svečanoj trpezi u manastirskoj porti.
Bugarska pravoslavna crkva izabrala je mitropolita Danila za novog patrijarha, a poglavar SPC pozdravio je ovaj svečani čin, ističući duhovnu povezanost i bratstvo između dve crkve, kao i važnost zajedničkog svedočenja Hristove vere i propovedanja Jevanđelja.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
Mnogi veruju u moć Svetog Vasilija Ostroškog i zbog toga se odlučuju da krste svoje naslednike u njegovoj svetinji, a kumove ili dovode ili ih nalaze među posetiocima koji nikada ne odbijaju ovaj čin, jer je to velika čast za svakog pravoslavca. Da bi neko bio kum na krštenju mora da bude i sam kršten u nekoj od pravoslavnih crkava ili manastira.
U nedelji koja je cela praznična, treći dan Duhova slavi se kroz molitve, liturgije i porodična okupljanja, a vernici slave Duha Svetoga izražavajući svoju zahvalnost.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
U svojoj besedi iguman Manastira Podmaine podseća na istinsku suštinu hrišćanskog života - ljubav prema Bogu i bližnjem, naglašavajući kako formalna ispunjenja verskih obaveza nisu dovoljna bez prave ljubavi.
Povodom nedavnog terorističkog čina u glavnom gradu Srbije, Mešihat u svom saopštenju ističe da je islam vera mira, suživota i tolerancije, te da je napad posledica zloupotrebe onih koji žele da poremete dobre međususedske odnose hrišćana i pripadnika islama.
Poglavar katoličke crkve izjavio je da ova poseta ima za cilj da ojača veze između katoličke i pravoslavne crkve i pozvao istočne pravoslavce da svojim molitvama podrže jubilarnu godinu, ističući put ljubavi, dijaloga, pomirenja i milosrđa kao put Gospoda.
Vera, snaga, i predanost ovog Božjeg ugodnika, koji je preminuo šest dana pred svoj 24. rođendan, postale su svetionik za mnoge generacije, dok njegova hrabrost vekovima podstiče vernike da slede svoje srce i služe onima kojima je potrebna pomoć.
U različitim geografskim područjima, muslimani čestitaju Kurban-bajram sa posebnim izražajima koji odražavaju lokalne tradicije i jezike, ali svi nose jednu univerzalnu poruku - poruku radosti, zajedništva i blagoslova.
Uz molitveno učešće patrijarha srpskog Porfirija, arhiepiskopa ohridskog i makedonskog Stefana, kao i brojnih arhijereja, vernici su Hramu Svetog Dimitrija u Bitolju prisustvovali svečanom činu kanonizacije velike podvižnice koja je svetionik vere i nade za sve generacije.
Vojvoda rimske vojske Leontije u prvom veku postao je simbol postojane vere u Hrista, a njegovo mučeništvo, čuda i neprestana molitva zajedno sa obraćenim vojnicima Ipatijem i Teodulom, predstavlja nadahnuće kroz vekove.
Srpska dijaspora u Francuskoj, uz blagoslov vladike zapadnoevropskoj Justina, okupila se u Sabornoj crkvi Svetog Save u francuskoj prestonici, da kroz reči, pesmu i prisustvo podseti na snagu zajedništva, očuvanja kulturnog nasleđa i zaveta Svetog kneza Lazara i kosovskih mučenika.
