Vera, snaga, i predanost ovog Božjeg ugodnika, koji je preminuo šest dana pred svoj 24. rođendan, postale su svetionik za mnoge generacije, dok njegova hrabrost vekovima podstiče vernike da slede svoje srce i služe onima kojima je potrebna pomoć.
Rođen kao naslednik velike titule na dvorcu svoje porodice u Kastiljone dele Stivijereu, Alojzije Gonzaga je bio učesnik u drami koja je pratila njegovo odrastanje. Očeva želja bila je da postane vojnik, a mladi Alojzije već sa pet godina poslat je u vojni kamp. Dok je bio okružen slikama brutalnosti i nasilja, njegovo srce klicalo je drugačijim željama.
U osmoj godini roditelji ga zajedno sa mlađim bratom Rodolfom šalju u Firencu, da služi velikom vojvodi Toskane Frančeski I de Medičiju i nastavi daljnje školovanje. Dok je bio u Firenci, oboleli su mu bubrezi, što je uzrokovalo problem koji su ga pratili dalje kroz život.
Kasnije su ga poslali u Milano na studije, ali se nakon nekog vremena vraća u Rim zbog narušenog zdravlja, a 25. decembra 1587. uzeo je tri verska zavete o čistoći, siromaštvu i poslušnosti. U februaru 1588, počeo je studirati teologiju da se pripreme za ređenje. Moleći se u crkvi, mladi Alojzije je otkrio svoje istinsko pozivanje.
Nije bio običan aristokrat. U njegovom srcu gorela je vatra ljubavi prema Bogu i služenju bližnjima. I dok su se društveni i porodični pritisci slevali na njega, on je hrabro kročio putem vere. Njegova odluka da se pridruži Družbi Isusovoj nije prošla bez kontroverzi. Porodično nasleđe i visoki status ipak ga nisu sprečili da slediti svoj put. Odrekao se svih prava nasleđivanja i stupio u redovnički život, gde je pronašao istinsko bogatstvo - bogatstvo duše. jer veličina leži u ljubavi koju dajemo, a ne u bogatstvu koje posedujemo.
Međutim, put Svetog Alojzija nije bio popločan samo molitvom. Bio je svedok stradanja i patnje oko sebe. Kada je 1591. kuga poharala Rim, nije oklevao. Umesto da beži, pružio je ruku pomoći. Obolelima nije pružao samo medicinsku pomoć, nego je bio poput anđela nade za sve one koji su gubili veru u ljudsku dobrotu.
Njegov život završio je prerano, ali nije umro uzalud. Preminuo je 21. juna 1591. u 23. godini života, šest dana pre svog rođendana, na dan koji je prethodno sam prorekao. Njegova žrtva postala je simbol vere i nesebičnosti. Papa Benedikt XIII proglasio je Alojzija Gonzagu svetim 1726, kao uzor mladima za čestitost i život u čistoti.
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Jedna od mnogih funkcija koju je papa Lav XIV dobio inauguracijom za poglavara rimokatoličke crkve 8. maja je i zvanje biskupa Rima, podsetio je AP.
Nakon prvog dana konklave i prvog glasanja, kardinali još nisu doneli odluku o nasledniku svetog Petra. Umesto belog dima koji označava izbor, večeras se nad Vatikanom pojavio tamni oblak koji znači — čekanje se nastavlja.
Iako još uvek slab, Sveti Otac izlazi pred narod – njegov blagoslov biće simbol vere, istrajnosti i duhovne snage.
Nakon teške respiratorne krize i komplikacija, lekari čine sve kako bi spasili Svetog Oca, dok milioni vernika uzdižu molitve za njegovo zdravlje.
Ajeti 64:1-4 pokazuju kako mudrost stvaranja, ljudska odgovornost i Božija prisutnost prožimaju svaki trenutak naše svakodnevnice.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
