Vojvoda rimske vojske Leontije u prvom veku postao je simbol postojane vere u Hrista, a njegovo mučeništvo, čuda i neprestana molitva zajedno sa obraćenim vojnicima Ipatijem i Teodulom, predstavlja nadahnuće kroz vekove.
U vreme ranog hrišćanstva, u prvom veku, kada je vladao car Vespazijan, u fenikijskom gradu Tripolisu, vojvoda rimske vojske, Leontije, postao je simbol nepokolebljive vere i hrabrosti. Leontije, rodom iz Helade, bio je poznat po svojoj snazi, hrabrosti u bitkama i izuzetnoj telesnoj građi. Ipak, njegova najveća snaga bila je nepokolebljiva vera u Hrista, zbog čega je trpeo progonstvo od strane rimskih vlasti, naročito od carskog namesnika Adrijana, nemilosrdnog protivnika hrišćana.
Adrijan je poslao vojni odred da uhvati Leontija. Na putu ka Tripolisu, starešina odreda, Ipatije, razboleo se od teške groznice. Jedne noći, dok je ležao u agoniji, anđeo Božji mu se javio i rekao: "Ako hoćeš da ozdraviš, uzvikni triput sa svojim vojnicima: 'Bože Leontijev, pomozi mi!'" Ipatije je podelio svoje snoviđenje sa vojnicima, koji su jednoglasno uzviknuli kako im je savetovano, a Ipatije je čudesno ozdravio. Ovo čudo je zadivilo sve prisutne, a posebno Teodula, jednog od vojnika.
Nakon toga, Ipatije i Teodul su požurili da nađu Leontija, koji ih je srdačno primio i ugostio. Kada im je izložio svoju veru u Hrista, njihova srca su se zapalila ljubavlju prema spasitelju. U tom trenutku, svetao oblak spustio se na Ipatija i Teodula, iz kojeg je padala rosa. To je bio sam Duh Božji koji ih je krstio, dok je Leontije izgovarao reči: "U ime Presvete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha."
Kada je saznao za obraćenje Ipatija i Teodula, Adrijan je naredio da ih bez milosti biju i na kraju im odseku glave. Tako su ova dva duhovna sina Leontija postala mučenici. Leontije, nepokolebljiv u svojoj veri, trpeo je strahovite muke koje su mu nanosili Adrijanovi ljudi. Njegovo telo bilo je prekriveno ranama, ali on se neprestano molio Bogu za snagu. Usred najljućih muka, anđeo Gospodnji mu se javio, ohrabrio ga i utešio.
Na kraju, Leontija su povalili po zemlji i tukli ga dok nije predao svoj duh Bogu. Njegovo stradanje zabeležio je kir Notarije, koji je na olovnim pločama zapisao sve što je video i položio ih u grob mučenika. Sveti Leontije je časno postradao 73. godine, ostavljajući za sobom priču o nepokolebljivoj veri i hrabrosti koja i danas inspiriše mnoge.
Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ponekad najveći protivnici pronađu zajednički trenutak tišine - ne zbog dobrote, već pod senkom Hrista. Beseda o Pilatu i Irodu otkriva moć pravednosti koja menja srca i gasi mržnju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Nikifora Carigradskog po starom i Sabor Svetog Arhangela Gavrila po novom kalendaru. Katolici slave Svete Montana i Maksimu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok mnogi teže moći i kontroli, veliki grčki propovednik podseća da sudbine naroda oblikuje samo Božja svetlost i blagodat Vaskrsenja.
Sveti Nikifora Carigradski bio je ispovednik i patrijarha koji je mudro upravljao crkvom i stradao zbog odbrane ikona.
Crkveni dokument potvrđuje da katolici mogu pristupiti ksenotransplantaciji uz poštovanje etičkih smernica i brigu o životinjama, dok naučnici traže rešenja za hronični manjak donorskih organa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Njegove propovedi u Judeji, Makedoniji i Etiopiji, kao i hrabrost pred smrću, i danas inspirišu svakoga ko želi da ostane veran svojoj veri.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Na dan mučeničkog stradanja ovog svetitelja i arhiđakona, sećamo se njegove neprolazne vere i molitvom prizivamo njegovu zaštitu nad svim vernicima.
Praznik posvećen ovom svecu koji je mučenički stradao za Hrista, podseća nas na snagu vere, na istrajnost u molitvi i na Božju milost koja dolazi onima koji su spremni da se posvete duhovnom putu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Nikifora Carigradskog po starom i Sabor Svetog Arhangela Gavrila po novom kalendaru. Katolici slave Svete Montana i Maksimu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Sveti Nikifora Carigradski bio je ispovednik i patrijarha koji je mudro upravljao crkvom i stradao zbog odbrane ikona.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Novog Bogoslova po starom i Blagovesti po novom kalendaru. Katolici slave Navještenje (Blagovesti), dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Godine 1009. morao se povući s ovog položaja u Hrizopolj blizu Carigrada zbog previše strogog upravljanja manastirom i zbog sukoba s carigradskim patrijarhom oko metoda duhovnosti.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
Jednostavna priprema i bogat ukus čine ih savršenim rešenjem za doručak ili večeru kada je potrebno nešto zasitno i domaće.
