Vojvoda rimske vojske Leontije u prvom veku postao je simbol postojane vere u Hrista, a njegovo mučeništvo, čuda i neprestana molitva zajedno sa obraćenim vojnicima Ipatijem i Teodulom, predstavlja nadahnuće kroz vekove.
U vreme ranog hrišćanstva, u prvom veku, kada je vladao car Vespazijan, u fenikijskom gradu Tripolisu, vojvoda rimske vojske, Leontije, postao je simbol nepokolebljive vere i hrabrosti. Leontije, rodom iz Helade, bio je poznat po svojoj snazi, hrabrosti u bitkama i izuzetnoj telesnoj građi. Ipak, njegova najveća snaga bila je nepokolebljiva vera u Hrista, zbog čega je trpeo progonstvo od strane rimskih vlasti, naročito od carskog namesnika Adrijana, nemilosrdnog protivnika hrišćana.
Adrijan je poslao vojni odred da uhvati Leontija. Na putu ka Tripolisu, starešina odreda, Ipatije, razboleo se od teške groznice. Jedne noći, dok je ležao u agoniji, anđeo Božji mu se javio i rekao: "Ako hoćeš da ozdraviš, uzvikni triput sa svojim vojnicima: 'Bože Leontijev, pomozi mi!'" Ipatije je podelio svoje snoviđenje sa vojnicima, koji su jednoglasno uzviknuli kako im je savetovano, a Ipatije je čudesno ozdravio. Ovo čudo je zadivilo sve prisutne, a posebno Teodula, jednog od vojnika.
Nakon toga, Ipatije i Teodul su požurili da nađu Leontija, koji ih je srdačno primio i ugostio. Kada im je izložio svoju veru u Hrista, njihova srca su se zapalila ljubavlju prema spasitelju. U tom trenutku, svetao oblak spustio se na Ipatija i Teodula, iz kojeg je padala rosa. To je bio sam Duh Božji koji ih je krstio, dok je Leontije izgovarao reči: "U ime Presvete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha."
Kada je saznao za obraćenje Ipatija i Teodula, Adrijan je naredio da ih bez milosti biju i na kraju im odseku glave. Tako su ova dva duhovna sina Leontija postala mučenici. Leontije, nepokolebljiv u svojoj veri, trpeo je strahovite muke koje su mu nanosili Adrijanovi ljudi. Njegovo telo bilo je prekriveno ranama, ali on se neprestano molio Bogu za snagu. Usred najljućih muka, anđeo Gospodnji mu se javio, ohrabrio ga i utešio.
Na kraju, Leontija su povalili po zemlji i tukli ga dok nije predao svoj duh Bogu. Njegovo stradanje zabeležio je kir Notarije, koji je na olovnim pločama zapisao sve što je video i položio ih u grob mučenika. Sveti Leontije je časno postradao 73. godine, ostavljajući za sobom priču o nepokolebljivoj veri i hrabrosti koja i danas inspiriše mnoge.
Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti prorok Zaharije i pravedna Jelisaveta bili su roditelji Svetog Jovana Preteče i Krstitelja.
Jerej Lev Liperovski u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“ objašnjava kako Jevanđelisti svedoče o bolesti duha, koju može izlečiti jedino vera, molitva i post.
Ako u porodici odrasta samo jedan dečak, nemoguće ga je odgajiti kao muškarca, tvrdi otac Dimitrije.
Arhimandrit kritskog porekla, nekadašnji iguman manastira Iviron, ostavio je za sobom bogato duhovno nasleđe, stotine duhovne dece i spise koji će nastaviti da svetle kao putokaz pravoslavlju u savremenom svetu.
Stres, potisnute emocije, strahovi i nerazrešeni konflikti ostavljaju trag, ne samo na duši, već i na telu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Njegove propovedi u Judeji, Makedoniji i Etiopiji, kao i hrabrost pred smrću, i danas inspirišu svakoga ko želi da ostane veran svojoj veri.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Na dan mučeničkog stradanja ovog svetitelja i arhiđakona, sećamo se njegove neprolazne vere i molitvom prizivamo njegovu zaštitu nad svim vernicima.
Praznik posvećen ovom svecu koji je mučenički stradao za Hrista, podseća nas na snagu vere, na istrajnost u molitvi i na Božju milost koja dolazi onima koji su spremni da se posvete duhovnom putu.
Sveti prorok Zaharije i pravedna Jelisaveta bili su roditelji Svetog Jovana Preteče i Krstitelja.
U pravoslavnoj crkvi se pominje kao sveti mučenik, koji je stradao od progona u vreme cara Numerijana.
Kao revnosni hrišćanin, postavljen je za episkopa u Nikomidiji i to u vreme najgoreg gonjenja hrišćana pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom.
Mamant je imao 15 godina, kada je izveden pred sud cara.
Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
U svetinji pored Golupca, 21. septembra sabraće se verni iz svih krajeva Srbije i dijaspore da obeleže 90 godina od kada su ovu čudotvornu relikviju ruski monasi doneli u Srbiju.
Tri dana pre dijagnoze, ova mlada devojka iz Benkovca u Hrvatskoj sasvim slučajno je otkrila Svetog Karla Akutisa, a njegove molitve i prisutnost danas joj daju snagu i mir u svakom trenutku.
Nakon brutalnih uvreda igumanu i monaštvu, te pretnji supruge Nenada Nikaljevića u sudu, tenzije u Donjim Brčelima ne jenjavaju – jeromonah Nikon otkriva šta ga je najviše uznemirilo.
Otkrijte kako šareni povrtni specijalitet u želatinskoj formi, začinjen blagim vinskim sirćetom, vekovima krasi postne trpeze pravoslavnih manastira i zašto postaje hit u savremenim kuhinjama.
Iskreno pokajanje i molitveno pravilo otkrivaju duhovnu snagu i vode vernika ka spokoju u srcu i svakodnevnom životu.
U svojoj besedi za 15. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz Kanu Galilejsku i pokazuje kako svako Hristovo čudo, od isceljenja do prosvetljenja, u svojoj suštini pretvara našu svakodnevicu i ljudsku prirodu u izvor radosti i svetlosti.
