Priče o čudima jedne od najpoštovanijih svetiteljki u Rusiji brižljivo su čuvane u narodu, prenosile su se s kolena na koleno i neprestano se umnožavale jer pomoć ove svetiteljke u životu vernika ne prestaje ni posle njene smrti.
Za mnoge je i sada Sveta Ksenija pomoćnica i zastupnica u situacijama kada je pomoć potrebna. Kojim se čudima proslavila blažena Ksenija? Kakav je bio njen život?
Životni put podvižnika uvek su pratile čudesne i natprirodne pojave. Videvši ih, narod je govorio: "Ovaj čovek je, po svemu sudeći, svetac jer leči, prorokuje i samim svojim prisustvom donosi utehu ljudima. Sami svetitelji nikada nisu tražili da čine čuda, nisu ih "tražili" u svom životu, a ponekad su, naprotiv, tražili od Gospoda da ih liši ovog dara. Pošto se vest o čudima odmah raznese po narodu, ljudi počnu da dolaze k svetitelju, a podvižnik iznenada otkrije oko sebe svetovnu galamu, iako se upravo toga klonio svom dušom.
Stoga su se mnogi svetitelji – a, možda, i blažena Ksenija – odnosili prema čudima koja su se zbivala po njihovim molitvama i Božijoj volji, pre, kao prema „krstu“ koji je trebalo nositi. I naravno, sve čudesne pojave su oni stvorili uz pomoć Božiju, samo iz ljubavi i isključivo u želji da pomognu stradalniku ili ga upute na pravi put.
Shuttertsock
Molitva Svetoj Kseniji
Blažena Sveta Ksenija je bila jedna od svetiteljki koje su se u narodu proslavile svojom pronicljivošću, iako je to bio samo jedan i daleko od najvažnijeg dela njenog duhovnog puta – već samo posledica. Blažena Ksenija je pomagala siromašne, nesrećne. Pomogla je da pronađu porodicu, sačuvaju krov nad glavom, da izgrade hramove. I sve je to uradila, trudeći se da ostane nepoznata.
Glavno čudo Ksenije iz Petrograda
Glavnim čudom Ksenije Petrogradske, verovatno, ne treba smatrati dar vidovitosti, koji je stekla svojim svetim životom, već sam način života koji je odabrala – u vidu jurodivosti.
Ako ukratko opišem podvig jurodivosti, onda je ovo spoljašnja imitacija ludaka. Lako je biti lud ako si lud, lako je biti samo delimično lud u nekim određenim danima ili u kratkom vremenskom periodu. Ali pravi podvig – i zato je podvig – praviti se ludakom celog života do smrti: postati prosjak, beskućnik, zgažen, zimi i leti u istoj odeći, biti čudan, ismejan...
Ovaj put se bira da bi se pobedila gordost i postiglo unutrašnje smirenje: mir u duši – bez obzira na sve okolnosti, u uslovima potpunog lišavanja svega materijalnog.
Wikipedia
Blažena Ksenija
Ovakvo bezumlje je nemoguće bez ljubavi prema Bogu, Božjeg blagoslova čoveku i takvog nastrojenja njegove duše, da Hristos zaista bude jedina vrednost i nada za njega, a ljubav prema Hristu bude veća od svake potrebe koju čovek može da iskusi, i šira od bilo kakvih iskušenja koje čovek može da podnese.
Posle iznenadne smrti svog muža, Ksenija iz Petrovgrada, još kao mlada žena, dala je sav novac, obučena u odeću svog muža, počela je da se zove njegovim imenom i rekla svima da je Ksenija umrla. I počela je da živi jurodivo.
Sveta Ksenija i čudo sa ženom bez dece
Blažena Ksenija imala je poznanicu Paraskevu, ženu bez dece. Jednom joj je Ksenija rekla da ide na Smolensko groblje, jer joj je tamo "Bog poslao sina". I tako se dogodilo.
Kada je Paraskeva došla na groblje, ispostavilo se da se dogodila nesreća: kolica su udarila trudnu ženu. Ranjena na istom mestu nesreće rodila je dečaka i umrla. Dete je ostalo kod Paraskeve.
Pomogla je devojci da se uda
Blažena Ksenija je rekla i drugoj svojoj prijateljici, devojci od 17 godina, da ide na groblje, dodajući naizgled nerazumljive reči da "njen muž tamo sahranjuje svoju ženu".
Sve je tako ispalo. Na Smolenskom groblju, mladić je sahranio svoju ženu. Zatim je izgubio svest i pao pravo u zagrljaj ili samoj devojci, ili članovima njene porodice. Godinu dana kasnije bilo je venčanje.
Kad se krstimo, ne smemo to da činimo mehanički, već moramo u sebi da zamislimo svetu putanju od čela ka grudima, sa jednog ramena na drugo. Svetlim putem naše ruke osvetljavamo svoju dušu blagodaću Hristovom i svetlošću naše vere.
U svojoj besedi iguman Manastira Podmaine podseća na istinsku suštinu hrišćanskog života - ljubav prema Bogu i bližnjem, naglašavajući kako formalna ispunjenja verskih obaveza nisu dovoljna bez prave ljubavi.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
Otkrijte fascinantnu istoriju manastira Ravanica, od burnih vekova turskih najezdi do današnje tihe, duhovne oaze koju čuvaju posvećene monahinje. Mesto gde se molitve uslišavaju, a isceljenja dešavaju.
Samo nekoliko meseci nakon što su obnovile liturgijsko jedinstvo, dve drevne patrijaršije, jerusalimska i antiohijska, ponovo su u sukobu zbog jurisdikcije u Kataru.
Hodočasnici se za put pripremaju postom i molitvom, uvek odlaze s blagoslovom srpskog patrijarha, a najbolji period da se poseti Jerusalim je na Preobraženje Hristovo
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Prave brojanice moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi "slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista", koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.
Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
