Priče o čudima jedne od najpoštovanijih svetiteljki u Rusiji brižljivo su čuvane u narodu, prenosile su se s kolena na koleno i neprestano se umnožavale jer pomoć ove svetiteljke u životu vernika ne prestaje ni posle njene smrti.
Za mnoge je i sada Sveta Ksenija pomoćnica i zastupnica u situacijama kada je pomoć potrebna. Kojim se čudima proslavila blažena Ksenija? Kakav je bio njen život?
Životni put podvižnika uvek su pratile čudesne i natprirodne pojave. Videvši ih, narod je govorio: "Ovaj čovek je, po svemu sudeći, svetac jer leči, prorokuje i samim svojim prisustvom donosi utehu ljudima. Sami svetitelji nikada nisu tražili da čine čuda, nisu ih "tražili" u svom životu, a ponekad su, naprotiv, tražili od Gospoda da ih liši ovog dara. Pošto se vest o čudima odmah raznese po narodu, ljudi počnu da dolaze k svetitelju, a podvižnik iznenada otkrije oko sebe svetovnu galamu, iako se upravo toga klonio svom dušom.
Stoga su se mnogi svetitelji – a, možda, i blažena Ksenija – odnosili prema čudima koja su se zbivala po njihovim molitvama i Božijoj volji, pre, kao prema „krstu“ koji je trebalo nositi. I naravno, sve čudesne pojave su oni stvorili uz pomoć Božiju, samo iz ljubavi i isključivo u želji da pomognu stradalniku ili ga upute na pravi put.
Shuttertsock
Molitva Svetoj Kseniji
Blažena Sveta Ksenija je bila jedna od svetiteljki koje su se u narodu proslavile svojom pronicljivošću, iako je to bio samo jedan i daleko od najvažnijeg dela njenog duhovnog puta – već samo posledica. Blažena Ksenija je pomagala siromašne, nesrećne. Pomogla je da pronađu porodicu, sačuvaju krov nad glavom, da izgrade hramove. I sve je to uradila, trudeći se da ostane nepoznata.
Glavno čudo Ksenije iz Petrograda
Glavnim čudom Ksenije Petrogradske, verovatno, ne treba smatrati dar vidovitosti, koji je stekla svojim svetim životom, već sam način života koji je odabrala – u vidu jurodivosti.
Ako ukratko opišem podvig jurodivosti, onda je ovo spoljašnja imitacija ludaka. Lako je biti lud ako si lud, lako je biti samo delimično lud u nekim određenim danima ili u kratkom vremenskom periodu. Ali pravi podvig – i zato je podvig – praviti se ludakom celog života do smrti: postati prosjak, beskućnik, zgažen, zimi i leti u istoj odeći, biti čudan, ismejan...
Ovaj put se bira da bi se pobedila gordost i postiglo unutrašnje smirenje: mir u duši – bez obzira na sve okolnosti, u uslovima potpunog lišavanja svega materijalnog.
Wikipedia
Blažena Ksenija
Ovakvo bezumlje je nemoguće bez ljubavi prema Bogu, Božjeg blagoslova čoveku i takvog nastrojenja njegove duše, da Hristos zaista bude jedina vrednost i nada za njega, a ljubav prema Hristu bude veća od svake potrebe koju čovek može da iskusi, i šira od bilo kakvih iskušenja koje čovek može da podnese.
Posle iznenadne smrti svog muža, Ksenija iz Petrovgrada, još kao mlada žena, dala je sav novac, obučena u odeću svog muža, počela je da se zove njegovim imenom i rekla svima da je Ksenija umrla. I počela je da živi jurodivo.
Sveta Ksenija i čudo sa ženom bez dece
Blažena Ksenija imala je poznanicu Paraskevu, ženu bez dece. Jednom joj je Ksenija rekla da ide na Smolensko groblje, jer joj je tamo "Bog poslao sina". I tako se dogodilo.
Kada je Paraskeva došla na groblje, ispostavilo se da se dogodila nesreća: kolica su udarila trudnu ženu. Ranjena na istom mestu nesreće rodila je dečaka i umrla. Dete je ostalo kod Paraskeve.
Pomogla je devojci da se uda
Blažena Ksenija je rekla i drugoj svojoj prijateljici, devojci od 17 godina, da ide na groblje, dodajući naizgled nerazumljive reči da "njen muž tamo sahranjuje svoju ženu".
Sve je tako ispalo. Na Smolenskom groblju, mladić je sahranio svoju ženu. Zatim je izgubio svest i pao pravo u zagrljaj ili samoj devojci, ili članovima njene porodice. Godinu dana kasnije bilo je venčanje.
Kad se krstimo, ne smemo to da činimo mehanički, već moramo u sebi da zamislimo svetu putanju od čela ka grudima, sa jednog ramena na drugo. Svetlim putem naše ruke osvetljavamo svoju dušu blagodaću Hristovom i svetlošću naše vere.
U svojoj besedi iguman Manastira Podmaine podseća na istinsku suštinu hrišćanskog života - ljubav prema Bogu i bližnjem, naglašavajući kako formalna ispunjenja verskih obaveza nisu dovoljna bez prave ljubavi.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
Otkrijte fascinantnu istoriju manastira Ravanica, od burnih vekova turskih najezdi do današnje tihe, duhovne oaze koju čuvaju posvećene monahinje. Mesto gde se molitve uslišavaju, a isceljenja dešavaju.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Kroz molitvu, vernik ne samo da traži pomoć ili izražava zahvalnost, već se i pročišćava od greha, čisti svoje misli i srce, te postiže unutrašnji mir i duhovnu snagu.
U vremenu kada se srpske duše nalaze na raskršću, molitva velikog svetitelja Vladike Nikolaja Velimirovića poziva nas na pokajanje i vraćanje temeljnim vrednostima – ljubavi, miru i veri, kao putu spasenja.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
