Srpska dijaspora u Francuskoj, uz blagoslov vladike zapadnoevropskoj Justina, okupila se u Sabornoj crkvi Svetog Save u francuskoj prestonici, da kroz reči, pesmu i prisustvo podseti na snagu zajedništva, očuvanja kulturnog nasleđa i zaveta Svetog kneza Lazara i kosovskih mučenika.
Uz blagoslov episkopa pariskog i zapadnoevropskog Justina, u organizaciji Eparhije zapadnoevropske, održana je prva svečana Vidovdanska akademija u Sabornoj crkvi Svetog Save, u samom srcu Pariza, grada svetlosti i kulture. Na ovaj sveti dan, srpska zajednica u Francuskoj okupila se kako bi proslavila Vidovdan, praznik koji zauzima posebno mesto u srpskoj istoriji i kolektivnom sećanju. Svečanost je uveličala supruga predsednika Republike Srbije, Tamara Vučić, koja je prisustvom donela duh otadžbine i pružila podršku srpskoj dijaspori.
SPC / Eparhija zapadnoevropska
Vidovdanska akademija u Crkvi Svetog Save u Parizu
Među prisutnima su bile i ambasadorka Republike Srbije u Parizu Ana Hrustanović, i ambasadorka Bosne i Hercegovine Bojana Kondić Panić, čije je prisustvo dodatno osnažilo duh zajedništva srpskog naroda. Svečanosti su pored brojnih uglednih gostiju prisustvovali i predstavnici kulturno-umetničkih društava „Biseri“, „Mladost“, „Oro“ i „Izvor“.
SPC / Eparhija zapadnoevropska
Vidovdanska akademija u Crkvi Svetog Save u Parizu
Episkop Justin je izrazio zahvalnost svim uvaženim gostima, naročito učesnicima programa akademije: idejnom kreatoru i priređivaču programa Marku Matiću, Eparhijskom horu „Sveti Simeon Mirotočivi“ pod vođstvom Marije Rakićević, orkestru KUD „Izvor“ i recitatorima Viktoriji Stefanović, Jovani Milenković, Davidu Pajoviću, Milanu Veličkoviću, Jovanu Pavloviću, Petri Aleksić i Nikoli Stojanoviću.
Glavna poruka večeri bila je jasna i snažna: Srpski narod, iako mali u evropskoj porodici naroda, ponosan je i prkosan, čuvajući svoju istoriju, nasleđe i kulturu, a time i svoj identitet i pravo na postojanje. Srbi, sa širokom i gostoljubivom slovenskom dušom, prihvatili su kulturne tekovine drugih evropskih naroda, obogaćujući sebe i svoje nasleđe.
Kosovo i Metohija, za Srbe, nije samo deo teritorije, već koren, srce i duša narodnog bića, mesto gde se brani i srpska i evropska kultura. Poruka o Kosovskom zavetu Svetog kneza Lazara i kosovskih mučenika odjeknula je kroz srca svih prisutnih, podsećajući na značaj zajedništva, očuvanja kulturnog nasleđa i negovanja kulture sećanja, jer dokle god pamtimo, dotle postojimo i živimo.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Posle liturgije u Crkvi Svetog mučenika kneza Lazara u kripti hrama Svetog Save, reči poglavara SPC ispunjene verom i ljubavlju, osnažile su duh sabranih vernika i podsetile ih na vrednosti koje treba negovati i slediti u svakodnevnom životu.
Vladika kruševački David služio je svetu liturgiju, dok mu je sasluživalo brojno sveštenstvo iz više eparhija, a horovi i bogoslovi svojim pojanjima ulepšali proslavu. Litija do Trga kosovskih junaka i kulturno-umetnički program folklornog ansambla iz Australije obeležili su ovaj dan duboke duhovnosti i zajedništva.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Povodom stogodišnjice osvećenja crkve, u Lorejnu je služena arhijerejska liturgija koja je okupila Srbe i pravoslavne vernike sa svih strana kontinenta, slaveći vek postojanja hrama, bogatu istoriju i neprekinuti duhovni život koji se čuva kao najveće blago.
U svečanoj atmosferi, uz prisustvo mitropolita Maksima, sveštenstva i vernika, mitropolit Grigorije je posle arhijerejske liturgije besedio o veri, milosti i važnosti ljubavi prema svakome, bez obzira na poreklo.
Episkop Justin je služio liturgiju u novoosnovanoj parohiji, koja je tom prilikom obeležila svoju prvu slavu, uz radost parohijana zbog mogućnosti da na ovaj način očuvaju pravoslavnu tradiciju u rasejanju.
Drugog dana posete Eparhiji kanadskoj, poglavar SPC predvodio je svetu liturgiju u Crkvi Svete Trojice, koja već sedam decenija predstavlja duhovni dom za montrealske Srbe. Vernicima je uputio dirljive reči, nazivajući hram parčetom Carstva nebeskog i otadžbine.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit Antonije uručio je prestižno odlikovanje mitropolitu banjalučkom, priznajući njegov izuzetan rad na povezivanju srpskog i ruskog pravoslavlja.
Put 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve od malenog sela kod Čačka do patrijaraškog trona bio je obeležen istrajnošću, žrtvom i neprestanom molitvom, a njegovo nasleđe živi u srcima vernika širom pravoslavnog sveta.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
