Božanski dar sa Istoka biće svečano dočekan 22. septembra u grkokatoličkoj katedrali u Križevcima, u Hrvatskoj, donoseći sa sobom moć isceljenja, novu nadu i duhovnu obnovu svim posetiocima.
Pod svodom grkokatoličke katedrale Presvete Trojice u Križevcima, 22. septembra 2024. godine, biće dočekana hrišćanska relikvija koja je osvetlila put brojnim vernicima širom sveta. Ova sveta relikvija, čije čudesne moći obuhvataju više od 29 hiljada registrovanih čuda i isceljenja, dolazi da blagoslovi sve koji je dotaknu i pred njom se pomole.
Relikvija se povezuje sa Svetim Šarbelom Makhloufom, čije ime odjekuje kroz vekove kao simbol svetosti i duhovne moći. Sveta relikvija, koja u sebi nosi neizmernu snagu, biće u središtu hodočašća, pružajući nadu i utehu svima koji traže duhovno isceljenje i blagoslov.
Sveti Šarbel Makhlouf, rođen 8. maja 1828. godine u libanskom selu Bkaakafra, odrastao je u siromašnoj, ali duboko pobožnoj porodici. Od ranih dana, njegova duša bila je okrenuta Bogu, a odluka da se posveti monaškom životu oblikovala je njegovu sudbinu. Kao mladić, ušao je u manastir Svetog Marona u Anaji, gde je dobio ime Šarbel, po uzoru na ranohrišćanskog mučenika.
Sveti Šarbel je u samostanu proveo 16 godina, živeći u zajedništvu i posvećenosti Bogu. Nakon toga, dobio je dozvolu da se povuče u planinski manastir Svetog Petra i Pavla, gde je proveo poslednje dve decenije svog života u asketskoj osami, živeći u skromnosti i molitvi.
Njegova pobožnost, naročito prema svetoj euharistiji, bila je zapažena i poštovana. Uveče se pripremao za misu, a ostatak dana posvećivao zahvaljivanju Bogu. Oko jezemaljski život okončao je 24. decembra 1898. godine, uz skromnu sahranu bez kovčega, u groblju pored manastira.
Nakon smrti, Sveti Šarbel postao je poznat po brojnim čudima koja su se dešavala na njegovom grobu. Svetlost koja je obavijala njegovo groblje četrdeset pet noći bila je samo početak.
Kada su njegovi posmrtni ostaci ekshumirani, otkriveno je da su bili u savršenom stanju, uprkos tome što je prošlo mnogo godina. Medicinska istraživanja, uključujući ona dr. Eliasa Elonaisija i dr. Džordža Čukralua, potvrdila su natprirodnu tečnosti koja je izlazila iz tela, koja je bila opisana kao krv i znoj.
Sveti Šarbel je postao zaštitnik bolesnih, siromašnih i onih koji traže duhovno isceljenje. Njegova slava se proširila širom sveta, i njegov kult je duboko ukorenjen među Maronitima i drugim hrišćanima. Papa Pavle VI proglasio ga je blaženim 1965. godine, a kanonizacija je usledila 1977. godine.
Ova sveta relikvija, koja će uskoro doći u grkokatoličku Katedralu Presvete Trojice, nije samo predmet pobožnosti već i svetionik nade i duhovnog isceljenja, čiji blagoslov i čuda svedoče o neizmernoj moći Božije prisutnosti u životima vernika.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva. Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja. Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život. Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Shutterstock
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
16:40
NOVA GODINA MOŽE BITI PREKRETNICA U RUSIJI: Evo šta je Putin poželeo patrijarhu Kirilu u prazničnoj čestitki
Duhovna riznica
15:00
POZIVAM SRBE DA NE BUDU LUDI I NE SLAVE “NAJLUĐU NOĆ”: Apel sveštenika Vladislava Vučanovića odjeknuo regionom
Duhovna riznica
14:00
PRIDRŽAVAJTE SE OVOGA U ŽIVOTU I ZA BUDUĆNOST NE BRINITE: Iguman Nikon daje putokaz za život bez stresa
Posni recepti
12:23
SALATA KOJA ODMAH OSVEŽAVA PRAZNIČNI STO: Jednostavna, dekorativna, hranljiva i spremna za manje od 2 minuta
Katoličanstvo
10:35
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Svako ko se približi ovoj svetinji, odmah oseća blagočestiv miris, dok ikona već 24 godine neprekidno mirotoči, isceljuje i donosi mir i utehu vernicima širom sveta.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
