NOTR DAM U PARIZU ZVONIO 88 PUTA, A TRG SVETOG PETRA U VATIKANU VEĆ PREPLAVILA REKA VERNIKA: Smrt pape izazvala i očekivane i neočekivane reakcije širom sveta
Alberto PIZZOLI / AFP / Profimedia, Stefano Costantino/SOPA Images/Shutterstock / ipa-agency.net / IPA / ProfimediaNotr Dam
Vernici su počeli da se okupljaju na trgu Svetog Petra u Vatikanu kako bi odali počast papi Franji.
Nakon što je stigla vest da je u 88. godini preminuo papa Franja, vernici su počeli da se okupljaju na trgu Svetog Petra u Vatikanu.
Vernici pale sveće i plaču zbog odlaska poglavara rimokatoličke crkve, a upravo je to mesto gde je papa juče poslednji put viđen, nakon što se nakratko pojavio i pozdravio vernike.
Andreas SOLARO / AFP / Profimedia
Vernici se okupljaju na trgu Svetog Petra
On u nedelju nije održao govor i dao blagoslov "Urbi et Orbi (Gradu i Svetu)", već je umesto njega kardinal Anđelo Komastri služio misu na otvorenom i održao propoved koju je pripremio papa. Papa Franja uputio je u nedelju poziv za hitan prekid vatre u Gazi i oslobađanje talaca koje drži Hamas. Uskršnju poruku pročitao je papin pomoćnik sa glavnog balkona bazilike Svetog Petra, dok je papa, još u oporavku od upale pluća, prisustvovao događaju samo nakratko, preneo je Rojters.
U Parizu zvonilo 88 puta
Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino
Notr Dam
Zvona pariske katedrale Notr Dam oglasila su se danas 88 puta u znak sećanja na papu Franju, koji je jutros preminuo sa navršenih 88 godina života. U podne će u Notr Damu biti održana misa, a gradske vlasti će u toku večeri isključiti svetla na Ajfelovoj kuli u znak sećanja na papu, javlja Rojters.
Vatikan je u video-saopštenju prethodno danas objavio da je papa Franja preminuo u 89. godini života. Bio je prvi latinoamerički vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve. Papa je patio od različitih bolesti tokom 12 godina koje je proveo na čelu Rimokatoličke crkve. U februaru je primljen u bolnicu sa teškom respiratornom infekcijom, gde je prvobitno lečen od bronhitisa, a zatim mu je dijagnostikovana obostrana upala pluća.
Kako je biografkinja Frančeska Ambrogeti napisala, papa Franja je stidljiv čovek izbalansirane snage i neko ko je vrlo zabrinut zbog socijalnih nejednakosti među ljudima, posebno u njegovoj rodnoj Argentini i drugim delovima Latinske Amerike.
Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
Ljubav nije samo emocija, već pokretač života, smisao postojanja i temelj svakog zdravog odnosa, bilo da je reč o porodici, prijateljstvu, partnerstvu ili zajednici.
On nije pričao o svojoj društvenoj ulozi u danima vlasti Izabele Peron sve do 2010, kada je u jednom intervjuu rekao da je krio i štitio nekoliko žrtava progona, ali nije rekao koliko.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Papa se oporavljao od obostrane upale pluća zbog koje je gotovo čitav februar proveo u bolnici, gde su lekari u par navrata borili za život poglavara rimokatoličke crkve.
On nije pričao o svojoj društvenoj ulozi u danima vlasti Izabele Peron sve do 2010, kada je u jednom intervjuu rekao da je krio i štitio nekoliko žrtava progona, ali nije rekao koliko.
On nije pričao o svojoj društvenoj ulozi u danima vlasti Izabele Peron sve do 2010, kada je u jednom intervjuu rekao da je krio i štitio nekoliko žrtava progona, ali nije rekao koliko.
Papa Franja je u bolnici u kritičnom stanju, zbog čega su pokrenute pripreme za njegovu sahranu. Neke vatikanske tradicije datiraju još iz vremena starog Rima.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
