NOTR DAM U PARIZU ZVONIO 88 PUTA, A TRG SVETOG PETRA U VATIKANU VEĆ PREPLAVILA REKA VERNIKA: Smrt pape izazvala i očekivane i neočekivane reakcije širom sveta
Alberto PIZZOLI / AFP / Profimedia, Stefano Costantino/SOPA Images/Shutterstock / ipa-agency.net / IPA / ProfimediaNotr Dam
Vernici su počeli da se okupljaju na trgu Svetog Petra u Vatikanu kako bi odali počast papi Franji.
Nakon što je stigla vest da je u 88. godini preminuo papa Franja, vernici su počeli da se okupljaju na trgu Svetog Petra u Vatikanu.
Vernici pale sveće i plaču zbog odlaska poglavara rimokatoličke crkve, a upravo je to mesto gde je papa juče poslednji put viđen, nakon što se nakratko pojavio i pozdravio vernike.
Andreas SOLARO / AFP / Profimedia
Vernici se okupljaju na trgu Svetog Petra
On u nedelju nije održao govor i dao blagoslov "Urbi et Orbi (Gradu i Svetu)", već je umesto njega kardinal Anđelo Komastri služio misu na otvorenom i održao propoved koju je pripremio papa. Papa Franja uputio je u nedelju poziv za hitan prekid vatre u Gazi i oslobađanje talaca koje drži Hamas. Uskršnju poruku pročitao je papin pomoćnik sa glavnog balkona bazilike Svetog Petra, dok je papa, još u oporavku od upale pluća, prisustvovao događaju samo nakratko, preneo je Rojters.
U Parizu zvonilo 88 puta
Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino
Notr Dam
Zvona pariske katedrale Notr Dam oglasila su se danas 88 puta u znak sećanja na papu Franju, koji je jutros preminuo sa navršenih 88 godina života. U podne će u Notr Damu biti održana misa, a gradske vlasti će u toku večeri isključiti svetla na Ajfelovoj kuli u znak sećanja na papu, javlja Rojters.
Vatikan je u video-saopštenju prethodno danas objavio da je papa Franja preminuo u 89. godini života. Bio je prvi latinoamerički vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve. Papa je patio od različitih bolesti tokom 12 godina koje je proveo na čelu Rimokatoličke crkve. U februaru je primljen u bolnicu sa teškom respiratornom infekcijom, gde je prvobitno lečen od bronhitisa, a zatim mu je dijagnostikovana obostrana upala pluća.
Kako je biografkinja Frančeska Ambrogeti napisala, papa Franja je stidljiv čovek izbalansirane snage i neko ko je vrlo zabrinut zbog socijalnih nejednakosti među ljudima, posebno u njegovoj rodnoj Argentini i drugim delovima Latinske Amerike.
Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na papiru je pisalo da je beogradski nadbiskup Ladislav Nemet imenovan za rimskog kardinala, a odabir da pismo bude napisano na ćirilici je je bio evidentan znak uvažavanja srpskog kulturnog identiteta
Papa se oporavljao od obostrane upale pluća zbog koje je gotovo čitav februar proveo u bolnici, gde su lekari u par navrata borili za život poglavara rimokatoličke crkve.
U emotivnom obraćanju povodom prelaska Svetog Oca u večni život, beogradski nadbiskup podsetio je na njegovu nepokolebljivu posvećenost miru, brizi za siromašne i veru u dijalog među narodima – ostavivši poruku nade za ceo svet.
On nije pričao o svojoj društvenoj ulozi u danima vlasti Izabele Peron sve do 2010, kada je u jednom intervjuu rekao da je krio i štitio nekoliko žrtava progona, ali nije rekao koliko.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
