Praznici i sveci 25.04.2024 | 19:39

SLEPI PROGLEDALI, NEPOKRETNI PROHODALI NA ČUDOTVORNOM IZVORU: Velika svetiteljka uslišuje molitve bolesnima

Izvor: Religija
SLEPI PROGLEDALI, NEPOKRETNI PROHODALI NA ČUDOTVORNOM IZVORU: Velika svetiteljka uslišuje molitve bolesnima
ST/Nemanja Pančić, shutterstock, YOUTUBE PRINTSCREEN / TELEVIZIJA LASER

Veruje se da u Crkvi Svete Petke u oltaru teče lekovita voda koja pomaže u isceljenju, pa vernici svih veroispovesti dolaze na ovaj izvor kako bi se izlečili. Na dan Svete Petke 27. oktobra teško je doći do same kapele, jer budu dugački redovi vernika. Lekovitost izvora se pripisuje činjenici da su baš na tom mestu počivale mošti svete Petke, iz kojih je potekla spasonosna voda.

Srpska pravoslavna crkva slavi svakog 27. oktobra praznik posvećen prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka. Smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Dan njenog spomena - Petkovdan obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju onih koji je slave u Srbiji.


Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči: paraskeva što znači petak, otuda Petka. Rođena je u 10. veku u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, a prema pisanju Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u Londonu, bila je srpskog porekla. Njeni roditelji bili su imućni i čestiti hrišćani.

Osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.

Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri Crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgradu.
Mnogo godina posle smrti Svete Petke, na mestu njenog upokojenja trebalo je da sahrane nekog utopljenika. „Svetosavsko zvonce" takođe piše da su prilikom kopanja radnici našli potpuno očuvano telo, ali da nisu tome pridavali značaj.
ST/Nemanja Pančić, shutterstock, YOUTUBE PRINTSCREEN / TELEVIZIJA LASER
Veruje se da isceljuje

„Čudotvorni izvor"  na Kalemegdanu

Kapela Svete Petke na Kalemegdanu sagradena je 1.938. godine iznad „čudotvornog izvora", u vreme kada su mošti Svete Petke premeštene u Beograd. Izvor lekovite vode je u samom oltaru oltaru kapele. Kapela je ukrašena mozaikom s pozlatom.


Vodica Svete Petke u Beogradu naročito uživa veliko poštovanje vernika. Na dan Svete Petke 27. oktobra teško je doći do same kapele, jer budu dugački redovi vernika.
Postoji narodno predanje o vitezu koji je pronašao izvor lekovite vode na ušću dveju reka. Kraljeva kći se izlečila tom vodom i iznad tog izvora podignuta je crkva Ružica po njoj. Ova crkva i dalje čuva jednu časticu moštiju Svete Petke.

ST/Nemanja Pančić, shutterstock, YOUTUBE PRINTSCREEN / TELEVIZIJA LASER
Zaštitnica žena

Drugi pak, lekovitost izvora pripisuju činjenici da su baš na tom mestu počivale mošti svete Petke, iz kojih je potekla spasonosna voda. Čuda se tu ne zaustavljaju. Naime, iako je dotok vode uglavnom konstantan, ponekad se dešava da potpuno presuši. Najduže se desilo za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu, a voda je ponovo potekla 15. februara 1.919. godine kada se i poslednji srpski ratnik vratio iz rata.