Sveti Đorđe je svetac koji je na ikoni predstavljen kako ubija aždaju, odnosno uništava paganstva, a devojka sa krunom je simbol hrišćanstva. Na Đurđevdan se slavi početak proleča, a nekada su se na ovaj praznik okupljali hajduci i išli u borbu s Turcima. Najpoznatija crkva Svetog Đorđa je na Oplencu i ona je spomen-crkva i mauzolej dinastije Karađorđević, koju je kao svoju zadužbinu podigao kralj Petar I Karađorđević.
Đurđevdanak - hajdučki sastanak. Svakog 6. maja se slavi Sveti Đorđe kao početak proleća, a nekada su se na ovaj praznik okupljali hajduci i išli u borbu sa Tucima. Inače, ovaj svetac je na ikonama predstavljen kao ratnik na konju sa kopljem koji ubija aždaju. Zapravo on ubija paganstvo i propoveda hiršćanstvo. Iza njega je devojka sas krunom,kao simbol hrišćanstva.
Sveti Đorđe (275-303), čiji je praznik u narodu poznat kao Đurđevdan jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba istorijska je ličnost i živeo je u vreme cara Dioklecijana (284-305), velikog progonitelja pristalica, tada nepriznate, hrišćanske vere. Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i uglednih roditelja u Kapadokiji.
Kada mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao.
Danas kompleks obuhvata pored crkve Svetog Đorđa, mauzoleja srpske kraljevske porodice, i kraljeve vinograde i vinariju, Vinogradarevu kuću, kuću kralja Petra na Oplencu i Karađorđev konak u okviru Karađorđevog grada u Topoli. Kraljeva i Kraljičina vila su pod upravom Vlade Republike Srbije, dok je Hotel Oplenac ranije privatizovan.
Naziv brda potiče od oplena, drvenih delova volovskih kola koja su se pravila od hrasta i cera kojima je ovo brdo bilo prekriveno.
U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima Sveti Đorđe je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišcanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.
U tim krajevima su i do danas sačuvani običaji koji svedoče o svetkovini opšteg buđenja u prirodi - ritualno kupanje, durdevđanski uranci kraj kladenaca ili česama kao prirodnih svetilišta, devojačko pletenje venaca .
Do Đurđevdana nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, a od ovog dana priroda se preobražava i po običaju ljudi provode noć na proplancima i planinama. Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Printtscreen/Youtube/Духовник Библиотека
Đurđevdan se uzima i kao završetak zimske i početak letnje polovine godine, a poznato je i da je Đurđevdanak hajdučki sastanak, a Mitrovdanak hajdučki rastanak.
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti Teofan Zatvornik, na 13. četvrtak po Pedesetnici, upozorava na brojne opasnosti duhovnog pada, uključujući grehe protiv Duha Svetoga, i ističe očajanje, zavist, upornost u grehu i nenadanje u Božiju milost kao puteve koji vode u propast.
U drevnom mestu Honi, ovaj svetac se ukazao da sačuva hrišćansku svetinju, isceli mnoge i vernicima donese snagu u njihovim duhovnim borbama.
Vođa nebeskih vojski svojim vatrenim mačem pobeđuje zlo i štiti nas od greha i iskušenja. Molitva ovom svetitelju može ojačati svakog vernika u svakodnevnoj borbi protiv slabosti, donoseći mir, snagu i duhovno uzdizanje na putu ka Carstvu nebeskom.
Kardinal Parolin služio misu i predvodio proslavu uz prisustvo patrijarha Porfirija, visokih crkvenih zvaničnika i državnih lidera, obeležavajući značajan trenutak u istoriji katoličke zajednice u Srbiji.
Na praznik Svetog Stefana Tronoškog, posle bogosluženja, vladika Jerotej besedio je o veri, stradanju i večnom životu, ističući da mošti ovog svetitelja treba da nas podsećaju na snagu jevanđeljske ljubavi.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Na ovaj dan nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan, pospan i bolešljiv preko cele godine, a izuzetak su oni koji su već “zgrešili” i spavali na Đurđevdan. Takođe veruje se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Markovdan se smatra “blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu.
U drevnom mestu Honi, ovaj svetac se ukazao da sačuva hrišćansku svetinju, isceli mnoge i vernicima donese snagu u njihovim duhovnim borbama.
U vreme cara Iroda, kada su nevina deca stradala, ovo dvoje svetitelja postali su svedoci patnji, ali i čudesa. Njihov život obasjan je Božjom milošću, a danas ih vernici proslavljaju kao simbole nade i roditeljske ljubavi.
U danu kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja sećanje na ovog svetitelja, podsećamo se priče o njegovom neustrašivom stavu pred idolopoklonicima i o tragediji troje dece koja su delila njegovu žrtvu.
Kroz svoju izuzetnu službu i nepokolebljivu hrabrost, ovaj svetac je postavio temelje Srpske pravoslavne crkve, ostavljajući trajan pečat na istoriji i duhovnom životu Srba. Njegova duhovna baština i dalje svetli kao putokaz za sve vernike.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve oštro je osudio bogohulni čin na drevnom arheološkom nalazištu u Ulpijani i pozvao na molitvu za srpski narod koji trpi nepravdu.
U ovoj ikoni, koja se u pravoslavnom kalendaru obeležava 17. septembra, spojene su starozavetne vizije i božanske intervencije koje vekovima inspirišu pravoslavnih vernika. Njen simbolički značaj oblikovao je spasenje od požara i očuvao mir u vremenima nevolje.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
