OVAJ SVETAC KOPLJEM UBIJA NEVERNIKE I BUDI VERU: Na njegov praznik rađa se nada za novi početak i napredak u životu

Đurđevdanak - hajdučki sastanak. Svakog 6. maja se slavi Sveti Đorđe kao početak proleća, a nekada su se na ovaj praznik okupljali hajduci i išli u borbu sa Tucima. Inače, ovaj svetac je na ikonama predstavljen kao ratnik na konju sa kopljem koji ubija aždaju. Zapravo on ubija paganstvo i propoveda hiršćanstvo. Iza njega je devojka sas krunom,kao simbol hrišćanstva.

Sveti Đorđe (275-303), čiji je praznik u narodu poznat kao Đurđevdan  jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba istorijska je ličnost i živeo je u vreme cara Dioklecijana (284-305), velikog progonitelja pristalica, tada nepriznate, hrišćanske vere. Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i uglednih roditelja u Kapadokiji.

Kada mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao. 
Georgije je već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana koji je u njega polagao velike nade. Mladi tribun, kako kaže istorijsko predanje hrišćanske crkve, odvažno je stupio pred cara i saopštio mu da je hrišćanin, čime je započelo njegovo stradanje za veru. 

TANJUG/ OLAFANDMCATEER/ GALEVSKI VOJISLAV/ bs

Danas kompleks obuhvata pored crkve Svetog Đorđa, mauzoleja srpske kraljevske porodice, i kraljeve vinograde i vinariju, Vinogradarevu kuću, kuću kralja Petra na Oplencu i Karađorđev konak u okviru Karađorđevog grada u Topoli. Kraljeva i Kraljičina vila su pod upravom Vlade Republike Srbije, dok je Hotel Oplenac ranije privatizovan.

Borac za hrišćanstvo

Naziv brda potiče od oplena, drvenih delova volovskih kola koja su se pravila od hrasta i cera kojima je ovo brdo bilo prekriveno.

U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima Sveti Đorđe je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišcanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.

Đurdevdan je obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC kao zapovedni praznik i slavi se uvek 6. maja. Jedan je od najviše slavljenih praznika kod Srba, a kićenje kapija i ulaznih vrata venčićima od poljskog cveća samo je jedna od svetkovina kojih je više nego na bilo koji drugi prolećni praznik. Đurdevdan obiluje svetkovinama i obredima iz drevnih, prethrišćanskih vremena pogotovo u stočarskim predelima.

U tim krajevima su i do danas sačuvani običaji koji svedoče o svetkovini opšteg buđenja u prirodi - ritualno kupanje, durdevđanski uranci kraj kladenaca ili česama kao prirodnih svetilišta, devojačko pletenje venaca .

Printtscreen/Youtube/Духовник Библиотека

Do Đurđevdana  nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, a od ovog dana priroda se preobražava i po običaju ljudi provode noć na proplancima i planinama. Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.

Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Slava Đurdevdan se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.
Đurđevdan se uzima i kao završetak zimske i početak letnje polovine godine, a poznato je i da je Đurđevdanak hajdučki sastanak, a Mitrovdanak hajdučki rastanak.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara