Sveti Đorđe je svetac koji je na ikoni predstavljen kako ubija aždaju, odnosno uništava paganstva, a devojka sa krunom je simbol hrišćanstva. Na Đurđevdan se slavi početak proleča, a nekada su se na ovaj praznik okupljali hajduci i išli u borbu s Turcima. Najpoznatija crkva Svetog Đorđa je na Oplencu i ona je spomen-crkva i mauzolej dinastije Karađorđević, koju je kao svoju zadužbinu podigao kralj Petar I Karađorđević.
Đurđevdanak - hajdučki sastanak. Svakog 6. maja se slavi Sveti Đorđe kao početak proleća, a nekada su se na ovaj praznik okupljali hajduci i išli u borbu sa Tucima. Inače, ovaj svetac je na ikonama predstavljen kao ratnik na konju sa kopljem koji ubija aždaju. Zapravo on ubija paganstvo i propoveda hiršćanstvo. Iza njega je devojka sas krunom,kao simbol hrišćanstva.
Sveti Đorđe (275-303), čiji je praznik u narodu poznat kao Đurđevdan jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba istorijska je ličnost i živeo je u vreme cara Dioklecijana (284-305), velikog progonitelja pristalica, tada nepriznate, hrišćanske vere. Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i uglednih roditelja u Kapadokiji.
Kada mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao.
Najpoznatija Crkva Svetog Đorđa je na Oplencu i ona je spomen-crkva i mauzolej dinastije Karađorđević, koju je kao svoju zadužbinu podigao kralj Petar I Karađorđević. Oplenac je brdo pored Topole na kome je knez Aleksandar Karađorđević podigao prve vinograde, a kralj Petar I Karađorđević je počeo zidanje crkve mauzoleja i celog istorijsko - memorijalnog kompleksa koji će potom postati Zadužbina Kralja Petra I na Oplencu.
Danas kompleks obuhvata pored crkve Svetog Đorđa, mauzoleja srpske kraljevske porodice, i kraljeve vinograde i vinariju, Vinogradarevu kuću, kuću kralja Petra na Oplencu i Karađorđev konak u okviru Karađorđevog grada u Topoli. Kraljeva i Kraljičina vila su pod upravom Vlade Republike Srbije, dok je Hotel Oplenac ranije privatizovan.
Naziv brda potiče od oplena, drvenih delova volovskih kola koja su se pravila od hrasta i cera kojima je ovo brdo bilo prekriveno.
U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima Sveti Đorđe je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišcanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.
Đurdevdan je obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC kao zapovedni praznik i slavi se uvek 6. maja. Jedan je od najviše slavljenih praznika kod Srba, a kićenje kapija i ulaznih vrata venčićima od poljskog cveća samo je jedna od svetkovina kojih je više nego na bilo koji drugi prolećni praznik. Đurdevdan obiluje svetkovinama i obredima iz drevnih, prethrišćanskih vremena pogotovo u stočarskim predelima.
U tim krajevima su i do danas sačuvani običaji koji svedoče o svetkovini opšteg buđenja u prirodi - ritualno kupanje, durdevđanski uranci kraj kladenaca ili česama kao prirodnih svetilišta, devojačko pletenje venaca .
Do Đurđevdana nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, a od ovog dana priroda se preobražava i po običaju ljudi provode noć na proplancima i planinama. Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Slava Đurdevdan se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.
Đurđevdan se uzima i kao završetak zimske i početak letnje polovine godine, a poznato je i da je Đurđevdanak hajdučki sastanak, a Mitrovdanak hajdučki rastanak.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Susret u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu otvorio teme pravnog položaja verskih zajednica, zaštite kulturne baštine i unapređenja saradnje Crkve i države.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Usred sukoba i nesigurnosti, mali grad na severoistoku Libana dočekao je simbol nade i molitve koji podseća da čak i u najmračnijim vremenima svetlost uvek pobeđuje tamu.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na praznik Svetog Georgija, mitropolit sremski Vasilije služio je svetu arhijerejsku liturgiju u velelepnoj kapeli podignutoj u parku oblikovanom po uzoru na najslavniji kraljevski dvor Evrope, a sabor vernih, monahinja i bogoslova ispunio je sveto mesto molitvom i blagodarnošću.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ova brza, zdrava poslastica očarava jednostavnošću i prirodnim aromama.
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
