Sveti Đorđe je svetac koji je na ikoni predstavljen kako ubija aždaju, odnosno uništava paganstva, a devojka sa krunom je simbol hrišćanstva. Na Đurđevdan se slavi početak proleča, a nekada su se na ovaj praznik okupljali hajduci i išli u borbu s Turcima. Najpoznatija crkva Svetog Đorđa je na Oplencu i ona je spomen-crkva i mauzolej dinastije Karađorđević, koju je kao svoju zadužbinu podigao kralj Petar I Karađorđević.
Đurđevdanak - hajdučki sastanak. Svakog 6. maja se slavi Sveti Đorđe kao početak proleća, a nekada su se na ovaj praznik okupljali hajduci i išli u borbu sa Tucima. Inače, ovaj svetac je na ikonama predstavljen kao ratnik na konju sa kopljem koji ubija aždaju. Zapravo on ubija paganstvo i propoveda hiršćanstvo. Iza njega je devojka sas krunom,kao simbol hrišćanstva.
Sveti Đorđe (275-303), čiji je praznik u narodu poznat kao Đurđevdan jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba istorijska je ličnost i živeo je u vreme cara Dioklecijana (284-305), velikog progonitelja pristalica, tada nepriznate, hrišćanske vere. Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i uglednih roditelja u Kapadokiji.
Kada mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao.
Najpoznatija Crkva Svetog Đorđa je na Oplencu i ona je spomen-crkva i mauzolej dinastije Karađorđević, koju je kao svoju zadužbinu podigao kralj Petar I Karađorđević. Oplenac je brdo pored Topole na kome je knez Aleksandar Karađorđević podigao prve vinograde, a kralj Petar I Karađorđević je počeo zidanje crkve mauzoleja i celog istorijsko - memorijalnog kompleksa koji će potom postati Zadužbina Kralja Petra I na Oplencu.
Danas kompleks obuhvata pored crkve Svetog Đorđa, mauzoleja srpske kraljevske porodice, i kraljeve vinograde i vinariju, Vinogradarevu kuću, kuću kralja Petra na Oplencu i Karađorđev konak u okviru Karađorđevog grada u Topoli. Kraljeva i Kraljičina vila su pod upravom Vlade Republike Srbije, dok je Hotel Oplenac ranije privatizovan.
Naziv brda potiče od oplena, drvenih delova volovskih kola koja su se pravila od hrasta i cera kojima je ovo brdo bilo prekriveno.
U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima Sveti Đorđe je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišcanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.
Đurdevdan je obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC kao zapovedni praznik i slavi se uvek 6. maja. Jedan je od najviše slavljenih praznika kod Srba, a kićenje kapija i ulaznih vrata venčićima od poljskog cveća samo je jedna od svetkovina kojih je više nego na bilo koji drugi prolećni praznik. Đurdevdan obiluje svetkovinama i obredima iz drevnih, prethrišćanskih vremena pogotovo u stočarskim predelima.
U tim krajevima su i do danas sačuvani običaji koji svedoče o svetkovini opšteg buđenja u prirodi - ritualno kupanje, durdevđanski uranci kraj kladenaca ili česama kao prirodnih svetilišta, devojačko pletenje venaca .
Do Đurđevdana nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, a od ovog dana priroda se preobražava i po običaju ljudi provode noć na proplancima i planinama. Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Slava Đurdevdan se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.
Đurđevdan se uzima i kao završetak zimske i početak letnje polovine godine, a poznato je i da je Đurđevdanak hajdučki sastanak, a Mitrovdanak hajdučki rastanak.
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Dva, tri kolena i kraj, to se gasi, nema tu više kuće, na prodaju je! Kao što su i mnoge danas na prodaju, upozorio je otac Rafailo.
Vodeći nas kroz prizore Isaijinih proročanstava, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 13. četvrtak pokazuje kako Božja moć i danas menja život i veru ljudi.
Pronađena u Kremlju, ova nerukotvorena drevna molitva čuva srce od zla, donosi mir i duhovnu sigurnost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na praznik Svetog Georgija, mitropolit sremski Vasilije služio je svetu arhijerejsku liturgiju u velelepnoj kapeli podignutoj u parku oblikovanom po uzoru na najslavniji kraljevski dvor Evrope, a sabor vernih, monahinja i bogoslova ispunio je sveto mesto molitvom i blagodarnošću.
Liturgije, večernja bogosluženja i čestice svetih moštiju spojili su duhovnost, istoriju i tradiciju u nezaboravnom slavlju ovog praznika.
Svetom Agatoniku je podignut hram u Carigradu.
Priča o ovom Hristovom učeniku, jednom od Sedamdesetorice odabranih, podseća nas na krštenje kneza Avgara, posle kojeg je potpuno ozdravio, i na grad Edesu koji je postao prvi hrišćanski centar.
Kada je umro, ceo Izraelj je za njim plakao.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem.
Kada se gradila hidrocentrala Đerdap, dvojica kradljivaca iz okoline Golupca ukrali su ikonu da bi je prodali na Zapadu kao dragocenu relikviju.
Papa Lav XIV kanonizovaće Karla Akutisa u nedelju, 7. septembra 2025. godine.
Kada se gradila hidrocentrala Đerdap, dvojica kradljivaca iz okoline Golupca ukrali su ikonu da bi je prodali na Zapadu kao dragocenu relikviju.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Proročanstvo Isaije, koje sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači u svojoj besedi za 13. sredu po Duhovima, otkriva Hrista kao temelj bez koga nema ni spasenja, ni smisla ljudskog postojanja.
