Sveti Đorđe je svetac koji je na ikoni predstavljen kako ubija aždaju, odnosno uništava paganstva, a devojka sa krunom je simbol hrišćanstva. Na Đurđevdan se slavi početak proleča, a nekada su se na ovaj praznik okupljali hajduci i išli u borbu s Turcima. Najpoznatija crkva Svetog Đorđa je na Oplencu i ona je spomen-crkva i mauzolej dinastije Karađorđević, koju je kao svoju zadužbinu podigao kralj Petar I Karađorđević.
Đurđevdanak - hajdučki sastanak. Svakog 6. maja se slavi Sveti Đorđe kao početak proleća, a nekada su se na ovaj praznik okupljali hajduci i išli u borbu sa Tucima. Inače, ovaj svetac je na ikonama predstavljen kao ratnik na konju sa kopljem koji ubija aždaju. Zapravo on ubija paganstvo i propoveda hiršćanstvo. Iza njega je devojka sas krunom,kao simbol hrišćanstva.
Sveti Đorđe (275-303), čiji je praznik u narodu poznat kao Đurđevdan jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba istorijska je ličnost i živeo je u vreme cara Dioklecijana (284-305), velikog progonitelja pristalica, tada nepriznate, hrišćanske vere. Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i uglednih roditelja u Kapadokiji.
Kada mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao.
Najpoznatija Crkva Svetog Đorđa je na Oplencu i ona je spomen-crkva i mauzolej dinastije Karađorđević, koju je kao svoju zadužbinu podigao kralj Petar I Karađorđević. Oplenac je brdo pored Topole na kome je knez Aleksandar Karađorđević podigao prve vinograde, a kralj Petar I Karađorđević je počeo zidanje crkve mauzoleja i celog istorijsko - memorijalnog kompleksa koji će potom postati Zadužbina Kralja Petra I na Oplencu.
Danas kompleks obuhvata pored crkve Svetog Đorđa, mauzoleja srpske kraljevske porodice, i kraljeve vinograde i vinariju, Vinogradarevu kuću, kuću kralja Petra na Oplencu i Karađorđev konak u okviru Karađorđevog grada u Topoli. Kraljeva i Kraljičina vila su pod upravom Vlade Republike Srbije, dok je Hotel Oplenac ranije privatizovan.
Naziv brda potiče od oplena, drvenih delova volovskih kola koja su se pravila od hrasta i cera kojima je ovo brdo bilo prekriveno.
U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima Sveti Đorđe je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišcanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.
Đurdevdan je obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC kao zapovedni praznik i slavi se uvek 6. maja. Jedan je od najviše slavljenih praznika kod Srba, a kićenje kapija i ulaznih vrata venčićima od poljskog cveća samo je jedna od svetkovina kojih je više nego na bilo koji drugi prolećni praznik. Đurdevdan obiluje svetkovinama i obredima iz drevnih, prethrišćanskih vremena pogotovo u stočarskim predelima.
U tim krajevima su i do danas sačuvani običaji koji svedoče o svetkovini opšteg buđenja u prirodi - ritualno kupanje, durdevđanski uranci kraj kladenaca ili česama kao prirodnih svetilišta, devojačko pletenje venaca .
Do Đurđevdana nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, a od ovog dana priroda se preobražava i po običaju ljudi provode noć na proplancima i planinama. Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Slava Đurdevdan se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.
Đurđevdan se uzima i kao završetak zimske i početak letnje polovine godine, a poznato je i da je Đurđevdanak hajdučki sastanak, a Mitrovdanak hajdučki rastanak.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 14. sedmice po Duhovima donosi snažnu poruku o krotosti, milosti i istini koja ne mora da bude izgovorena glasno da bi promenila čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Evtiha po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Čudo Svetog arhangela Mihaila u Kolosima. Katolička crkva obeležava 23. nedelju kroz godinu, dok je u jevrejskom kalendaru 24. elul, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Njegovo stradanje za Hrista bilo je teško i dugo.
Sakralni objekat koji je u 19. veku bio jedno od važnih mesta opismenjavanja vozućkog kraja ponovo će dobiti svoju ulogu u okviru svetinje, zahvaljujući zajedništvu Crkve i vernog naroda.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Mitropolit Jovan služio je svetu liturgiju pred članovima dinastije Karađorđević, učenicima i vernicima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Evtiha po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Čudo Svetog arhangela Mihaila u Kolosima. Katolička crkva obeležava 23. nedelju kroz godinu, dok je u jevrejskom kalendaru 24. elul, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Njegovo stradanje za Hrista bilo je teško i dugo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Irineja, episkopa Lionskog, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta. Katolička crkva obeležava Svetu Majku Tereziju iz Kalkute, dok je za Jevreje danas Šabat, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Svoj život posvetio je borbi protiv gnosticizma.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
