Marinko je voleo da se moli na grobu patrijarha Pavla, i to mu je donosilo jedan poseban mir
Smrt pevača Marinka Rokvića potresla je ceo region. Iako se mesecima spekulisalo o bolesti, niko sa sigurnošću nije mogao da tvrdi da je njegovo zdravstveno stanje bilo toliko loše. Članovi Marinkove porodice nisu želeli da se o tome piše ni javno govori, a sve kako bi ga zaštitili od pritiska zbog cele situacije.
Rak pankreasa uzeo je maha, a porodica je sve vreme bila uz njega da bi što bezbolnije prošao kroz izuzetno težak period. S obzirom na to da su Rokvići pobožni, te da redovno obilaze srpske svetinje, Marinko je utehu našao u molitvama, koje su mu donele mir.
Kako su pisali mediji jedan njegov blizak prijatelj otkrio je da je pevač često odlazio u manastir Rakovica gde je sahranjen patrijarh Pavle.
Wikimedia/Snežana Negovanović/GNU FDL
- Tamo je često išao zajedno sa sinovima iako je znao da mu se bliži kraj, ali ga vera nije napustila do sudnjeg dana. Voleo je jako da se moli na grobu patrijarha Pavla, i to mu je donosilo jedan poseban mir. Iako je znao da mu nema leka jer je rak pankreasa nešto što niko nije uspeo da pobedi, Marinko je molitvama samo želeo da ublaži svoju muku - rekao je pevačev prijatelj.
Pokojni Marinko je pred smrt viđen kako sa sinom Nikolom posećuje ovaj manastir, a mnoge je tada šokirao njegov izgled, s obzirom na to da je pevač bio u vidno lošem stanju. Ipak vera nije napustila njegove sinove i ovih daan svedočimo hodošašću Nikole Rokvića koji se uputio u Grčku peške.
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
Formalnosti i spoljašnje prakse mogu dati okvir, ali samo iskrena veza sa Bogom i moralna doslednost čine veru potpunom i stvarno živom.
Od blagoslova patrijarha Pavla do molitve pred svakim mečem - otkrivamo kako pravoslavlje daje snagu, smirenost i unutrašnji kompas jednom od najvećih sportista sveta.
Dok saveti i discipline ponekad zakazuju, molitva ostaje neuništiva veza koja vodi, čuva i pruža sigurnost i kada nismo uz njih.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje po starom i Svetog apostola Onisima po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Klaudija la Columbierea, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Sretenje se takođe naziva i "Hristovo sretenje u hramu" ili "Hristovo prikazanje".
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
