Na današnji dan, pravoslavni vernici okupljaju se u crkvama, pale sveće i mole se pred ikonama ovih svetitelja, sećajući se njihovih brojnih isceljenja, verujući u njihovu moćnu zaštitu i zagovorništvo pred Gospodom.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici s pobožnošću i radošću danas obeležavaju Prenos moštiju Svetih besrebrenika Kira i Jovana, priznatih čudotvoraca i lekara bez naknade. Ovaj praznik podseća na događaj iz 412. godine kada su mošti ovih svetitelja prenete iz Kanoposa u Manutin, što je donelo mnogobrojna čudesa i isceljenja.
Sveti Kir i Jovan, poznati po svom mučeničkom stradanju, prvobitno se praznuju 13. februara. Njihov prenos u Manutin, međutim, obeležava se 11. jula sa posebnim duhovnim značenjem, jer su njihova sveta tela postala izvor mnogih isceljenja i znak Božje prisutnosti među ljudima.
Prenos moštiju ovih svetaca dogodio se na inicijativu svetog Kirila, patrijarha aleksandrijskog, koji je gorljivo molio Boga da očisti Manutin od idolopoklonstva i demonske sile koja je vladala tim mestom. Na njegove molitve, Božji anđeo mu se javio i otkrio da će Manutin biti očišćen ako se na to mesto prenesu mošti svetih Kira i Jovana.
Kiril je odmah postupio po ovom nebeskom nalogu, preneo je mošti svetitelja u Manutin i sagradio crkvu posvećenu njima. Čudesa koja su usledila potvrdila su svetost i moć ovih besrebrenika. Među mnogima koji su doživeli isceljenje od moštiju svetih Kira i Jovana bio je i Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana, koji je bio izlečen od škrofula. Teodor je povratio vid, Isidor iz Majuma se izlečio od truljenja jetre, žena po imenu Teodora je spasena od trovanja, a Evgenije je bio oslobođen od vodene bolesti...
Ovo sveto mesto u kom počivaju mošti ovih svetitelja i danas privlači verne hodočasnike koji traže duhovno i telesno isceljenje. Srpska pravoslavna crkva kroz liturgijske službe, molitve i pesme podseća svoje vernike na veliku snagu vere i molitve, inspirisana životom i delom svetih Kira i Jovana. Njihov primer besplatnog lečenja i nesebične ljubavi prema bližnjima ostaje trajan izvor nadahnuća za sve koji traže pomoć i utehu u Hristu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Neustrašivi vojnik iz Milana svojim čudesima, isceljenjima i ljubavlju prema Hristu osvetlio je tamu idolopoklonstva i postao ugodnik Božji.
Praznik posvećen ovom svecu koji je mučenički stradao za Hrista, podseća nas na snagu vere, na istrajnost u molitvi i na Božju milost koja dolazi onima koji su spremni da se posvete duhovnom putu.
Hiljade vernika širom vaseljene svedoče o blagodatima Svetitelja i dolaze na Eginu po utehu, nadu i isceljenje.
Svetitelj blagosti i praštanja, nepravedno gonjen, danas je utočište svim pravoslavnim vernicima koji nose nevidljivi teret - a ovaj dan mnogi smatraju presudnim.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Sveti apostol i jevanđelist Matej bio je jedan od dvanaestorice Isusovih apostola, nekadašnji carinik iz Kapernauma koji je ostavio sve da bi ga sledio.
Sva trojica su bila ugledni građani Edeski koji su postradali zbog vere u Hrista.
U momentu kada je on razapet, otvorila se zemlja i progatula sudiju i mnoge druge neznabošce.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
