Na današnji dan, pravoslavni vernici okupljaju se u crkvama, pale sveće i mole se pred ikonama ovih svetitelja, sećajući se njihovih brojnih isceljenja, verujući u njihovu moćnu zaštitu i zagovorništvo pred Gospodom.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici s pobožnošću i radošću danas obeležavaju Prenos moštiju Svetih besrebrenika Kira i Jovana, priznatih čudotvoraca i lekara bez naknade. Ovaj praznik podseća na događaj iz 412. godine kada su mošti ovih svetitelja prenete iz Kanoposa u Manutin, što je donelo mnogobrojna čudesa i isceljenja.
Sveti Kir i Jovan, poznati po svom mučeničkom stradanju, prvobitno se praznuju 13. februara. Njihov prenos u Manutin, međutim, obeležava se 11. jula sa posebnim duhovnim značenjem, jer su njihova sveta tela postala izvor mnogih isceljenja i znak Božje prisutnosti među ljudima.
Prenos moštiju ovih svetaca dogodio se na inicijativu svetog Kirila, patrijarha aleksandrijskog, koji je gorljivo molio Boga da očisti Manutin od idolopoklonstva i demonske sile koja je vladala tim mestom. Na njegove molitve, Božji anđeo mu se javio i otkrio da će Manutin biti očišćen ako se na to mesto prenesu mošti svetih Kira i Jovana.
Kiril je odmah postupio po ovom nebeskom nalogu, preneo je mošti svetitelja u Manutin i sagradio crkvu posvećenu njima. Čudesa koja su usledila potvrdila su svetost i moć ovih besrebrenika. Među mnogima koji su doživeli isceljenje od moštiju svetih Kira i Jovana bio je i Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana, koji je bio izlečen od škrofula. Teodor je povratio vid, Isidor iz Majuma se izlečio od truljenja jetre, žena po imenu Teodora je spasena od trovanja, a Evgenije je bio oslobođen od vodene bolesti...
Ovo sveto mesto u kom počivaju mošti ovih svetitelja i danas privlači verne hodočasnike koji traže duhovno i telesno isceljenje. Srpska pravoslavna crkva kroz liturgijske službe, molitve i pesme podseća svoje vernike na veliku snagu vere i molitve, inspirisana životom i delom svetih Kira i Jovana. Njihov primer besplatnog lečenja i nesebične ljubavi prema bližnjima ostaje trajan izvor nadahnuća za sve koji traže pomoć i utehu u Hristu.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su zaustavljeni okrutni progoni hrišćana.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Neustrašivi vojnik iz Milana svojim čudesima, isceljenjima i ljubavlju prema Hristu osvetlio je tamu idolopoklonstva i postao ugodnik Božji.
Praznik posvećen ovom svecu koji je mučenički stradao za Hrista, podseća nas na snagu vere, na istrajnost u molitvi i na Božju milost koja dolazi onima koji su spremni da se posvete duhovnom putu.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su zaustavljeni okrutni progoni hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Praznik Sveta Trojica se u narodu naziva "rođendanom" hrišćanske crkve.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
