Na današnji dan, pravoslavni vernici okupljaju se u crkvama, pale sveće i mole se pred ikonama ovih svetitelja, sećajući se njihovih brojnih isceljenja, verujući u njihovu moćnu zaštitu i zagovorništvo pred Gospodom.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici s pobožnošću i radošću danas obeležavaju Prenos moštiju Svetih besrebrenika Kira i Jovana, priznatih čudotvoraca i lekara bez naknade. Ovaj praznik podseća na događaj iz 412. godine kada su mošti ovih svetitelja prenete iz Kanoposa u Manutin, što je donelo mnogobrojna čudesa i isceljenja.
Sveti Kir i Jovan, poznati po svom mučeničkom stradanju, prvobitno se praznuju 13. februara. Njihov prenos u Manutin, međutim, obeležava se 11. jula sa posebnim duhovnim značenjem, jer su njihova sveta tela postala izvor mnogih isceljenja i znak Božje prisutnosti među ljudima.
Prenos moštiju ovih svetaca dogodio se na inicijativu svetog Kirila, patrijarha aleksandrijskog, koji je gorljivo molio Boga da očisti Manutin od idolopoklonstva i demonske sile koja je vladala tim mestom. Na njegove molitve, Božji anđeo mu se javio i otkrio da će Manutin biti očišćen ako se na to mesto prenesu mošti svetih Kira i Jovana.
Kiril je odmah postupio po ovom nebeskom nalogu, preneo je mošti svetitelja u Manutin i sagradio crkvu posvećenu njima. Čudesa koja su usledila potvrdila su svetost i moć ovih besrebrenika. Među mnogima koji su doživeli isceljenje od moštiju svetih Kira i Jovana bio je i Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana, koji je bio izlečen od škrofula. Teodor je povratio vid, Isidor iz Majuma se izlečio od truljenja jetre, žena po imenu Teodora je spasena od trovanja, a Evgenije je bio oslobođen od vodene bolesti...
Ovo sveto mesto u kom počivaju mošti ovih svetitelja i danas privlači verne hodočasnike koji traže duhovno i telesno isceljenje. Srpska pravoslavna crkva kroz liturgijske službe, molitve i pesme podseća svoje vernike na veliku snagu vere i molitve, inspirisana životom i delom svetih Kira i Jovana. Njihov primer besplatnog lečenja i nesebične ljubavi prema bližnjima ostaje trajan izvor nadahnuća za sve koji traže pomoć i utehu u Hristu.
Pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Neustrašivi vojnik iz Milana svojim čudesima, isceljenjima i ljubavlju prema Hristu osvetlio je tamu idolopoklonstva i postao ugodnik Božji.
Praznik posvećen ovom svecu koji je mučenički stradao za Hrista, podseća nas na snagu vere, na istrajnost u molitvi i na Božju milost koja dolazi onima koji su spremni da se posvete duhovnom putu.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Agatopoda i Teodula po starom i Prepodobnog Jovana po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Marije od Utelovljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Agatopod je bio đakon, a Teodul čtec crkve u Solunu.
Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
