Ova dva sveta mučenika žrtvovala su svoje živote zbog nepokolebljive vere u Hrista. Njihovi životi podsećaju nas na hrabrost, snagu duhovne postojanosti i milosrđa, koje nadmašuju sva zemaljska blaga.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 30. avgusta obeležavaju spomen na Svetog mučenika Patrokla i Svetog mučenika Mirona, dvojicu svetitelja koji su svojim životom i stradanjem postali svetionici vere i hrabrosti u Hristu.
Sveti mučenik Patrokle potiče iz drevnog grada Trikasina, današnjeg Trua u Galiji. Nasledivši bogato imanje, ovaj pravi hrišćanin nije svoj život posvetio zemaljskom blagostanju, već je bogatstvo koristio da čini milostinju, dok je sam živeo podvižnički. Njegova pobožnost i čista duša otvorile su mu vrata čudotvorne sile isceljenja, te je postao poznat kao iscelitelj širom kraja.
Život ga je doveo pred cara Avrelijana, koji je tražio da Patrokle izda svoju veru u Hrista. Međutim, ovaj hrabri mučenik nije pokleknuo pred carskom silom, već je hrabro izjavio: „Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga“. Na ove reči, car je bio zapanjen, jer ga je Patrokle nazvao ubogim, iako je posedovao zemaljska blaga. Međutim, svetitelj mu odgovori: „Imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.“
Patrokle je osuđen na smrt, vojnici su ga odveli da ga pogube na blatištu kraj reke. Međutim, u svojoj molitvi, Gospod ga učini nevidljivim i prenese na drugu stranu reke. Ipak, nakon dužeg traganja, vojnici su ga pronašli i posekli. Telo ovog milosrdnog svetitelja pronašli su dva prosjaka kojima je često pomagao, te ga sa poštovanjem sahranili.
RTS/Printscreen
Ikona Svetog mučenika Mirona
Sveti mučenik Miron bio je sveštenik u jednom mestu u Ahaji, poznat po svojoj blagosti, krotosti, bogoljubivosti i čovekoljubivosti. Rodom iz uglednog roda, Miron je svoj život posvetio služenju Bogu i ljudima. Međutim, u vreme cara Dekija, na sam dan Roždestva Hristova, neznabošci su upali u crkvu gde je služio i izveli ga pred sud.
Na putu mučenja, Miron se nije pokolebao. Kada su mu sudili i mučili ga sečući kožu na kajiše, anđeo se Božiji javio i osnažio ga. U jednom trenutku, hrabri mučenik uze jedan od kajiša svoje kože i njime udari sudiju Antipatra u lice. Ovaj zlikovac, preplašen i obuzet demonskim strahom, uze mač i sam sebi prekrati život.
Na konačnu kaznu, Svetog Mirona odvedoše u grad Kizik, gde ga posle mnogo patnji pogubiše mačem 250. godine po Hristu.
Danas, dok vernici Srpske pravoslavne crkve pale sveće i izgovaraju molitve, setimo se ovih svetitelja i njihove nepokolebljive vere u Hrista. Njihove muke nisu samo prošlost, već večna inspiracija za sve one koji teže istinskom duhovnom životu. Primeri Svetog Patrokla i Svetog Mirona podsećaju na vrednosti hrabrosti, milosrđa i vere u Gospoda, kojima se večno proslavljaju u Carstvu nebeskom.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Praznik posvećen ovom svecu podseća nas na snagu vere koja nadilazi zemaljske nevolje. Njegova čudotvorna dela privukla su mnoge veri Hristovoj, a njegova nepokolebljiva hrabrost i milosrđe ostaju večna inspiracija.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Slavska sveća bi trebalo da bude od pravog voska, lepo ukrašena i visine od 50 do 60 cm. Obavezno se pali na dan slave pre nego što se preseče slavski kolač, i to uz molitvu domaćina, koji se prekrsti, pomoli i celiva sveću, izražavajući time ljubav prema svetitelju i činu slave.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
