Ova dva sveta mučenika žrtvovala su svoje živote zbog nepokolebljive vere u Hrista. Njihovi životi podsećaju nas na hrabrost, snagu duhovne postojanosti i milosrđa, koje nadmašuju sva zemaljska blaga.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 30. avgusta obeležavaju spomen na Svetog mučenika Patrokla i Svetog mučenika Mirona, dvojicu svetitelja koji su svojim životom i stradanjem postali svetionici vere i hrabrosti u Hristu.
Sveti mučenik Patrokle potiče iz drevnog grada Trikasina, današnjeg Trua u Galiji. Nasledivši bogato imanje, ovaj pravi hrišćanin nije svoj život posvetio zemaljskom blagostanju, već je bogatstvo koristio da čini milostinju, dok je sam živeo podvižnički. Njegova pobožnost i čista duša otvorile su mu vrata čudotvorne sile isceljenja, te je postao poznat kao iscelitelj širom kraja.
Život ga je doveo pred cara Avrelijana, koji je tražio da Patrokle izda svoju veru u Hrista. Međutim, ovaj hrabri mučenik nije pokleknuo pred carskom silom, već je hrabro izjavio: „Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga“. Na ove reči, car je bio zapanjen, jer ga je Patrokle nazvao ubogim, iako je posedovao zemaljska blaga. Međutim, svetitelj mu odgovori: „Imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.“
Patrokle je osuđen na smrt, vojnici su ga odveli da ga pogube na blatištu kraj reke. Međutim, u svojoj molitvi, Gospod ga učini nevidljivim i prenese na drugu stranu reke. Ipak, nakon dužeg traganja, vojnici su ga pronašli i posekli. Telo ovog milosrdnog svetitelja pronašli su dva prosjaka kojima je često pomagao, te ga sa poštovanjem sahranili.
Sveti mučenik Miron bio je sveštenik u jednom mestu u Ahaji, poznat po svojoj blagosti, krotosti, bogoljubivosti i čovekoljubivosti. Rodom iz uglednog roda, Miron je svoj život posvetio služenju Bogu i ljudima. Međutim, u vreme cara Dekija, na sam dan Roždestva Hristova, neznabošci su upali u crkvu gde je služio i izveli ga pred sud.
Na putu mučenja, Miron se nije pokolebao. Kada su mu sudili i mučili ga sečući kožu na kajiše, anđeo se Božiji javio i osnažio ga. U jednom trenutku, hrabri mučenik uze jedan od kajiša svoje kože i njime udari sudiju Antipatra u lice. Ovaj zlikovac, preplašen i obuzet demonskim strahom, uze mač i sam sebi prekrati život.
Na konačnu kaznu, Svetog Mirona odvedoše u grad Kizik, gde ga posle mnogo patnji pogubiše mačem 250. godine po Hristu.
Danas, dok vernici Srpske pravoslavne crkve pale sveće i izgovaraju molitve, setimo se ovih svetitelja i njihove nepokolebljive vere u Hrista. Njihove muke nisu samo prošlost, već večna inspiracija za sve one koji teže istinskom duhovnom životu. Primeri Svetog Patrokla i Svetog Mirona podsećaju na vrednosti hrabrosti, milosrđa i vere u Gospoda, kojima se večno proslavljaju u Carstvu nebeskom.
RTS/Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Centralna proslava velikog jubileja održaće se 24. i 25. oktobra u Deževi, uz svečanu akademiju i liturgijsko sabranje kojim će načalstvovati poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Ova svetiteljka posvetila je svoj život pomaganju stradalnicima, prkoseći nepravdi, gladi i progonima. Njeno mučeništvo i dela milosrđa ostaju večna inspiracija za sve generacije koje traže snagu u veri i žrtvi.
Praznik posvećen ovom svecu podseća nas na snagu vere koja nadilazi zemaljske nevolje. Njegova čudotvorna dela privukla su mnoge veri Hristovoj, a njegova nepokolebljiva hrabrost i milosrđe ostaju večna inspiracija.
Svetom Evlampiju je zbog verovanja u Hrista odsečena glava, a Sveta Evlampija je izdahnula pre posečenja od posledica mučenja koje je pretrpela.
Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
Sveti apostol Jakov bio je sin Zavedejev i brat Svetog apostola Jovana Bogoslova.
Pre krštenja i prelaska u hrišćanstvo vodila je raskalašan život, bila je plesačica i prostitutka i na taj način se prilično obogatila.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
U ime patrijarha Porfirija, episkop lipljanski i vojni Dositej održao je dirljivu besedu o veri, služenju i žrtvi čoveka koji je život posvetio Otadžbini.
