Ova dva sveta mučenika žrtvovala su svoje živote zbog nepokolebljive vere u Hrista. Njihovi životi podsećaju nas na hrabrost, snagu duhovne postojanosti i milosrđa, koje nadmašuju sva zemaljska blaga.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 30. avgusta obeležavaju spomen na Svetog mučenika Patrokla i Svetog mučenika Mirona, dvojicu svetitelja koji su svojim životom i stradanjem postali svetionici vere i hrabrosti u Hristu.
Sveti mučenik Patrokle potiče iz drevnog grada Trikasina, današnjeg Trua u Galiji. Nasledivši bogato imanje, ovaj pravi hrišćanin nije svoj život posvetio zemaljskom blagostanju, već je bogatstvo koristio da čini milostinju, dok je sam živeo podvižnički. Njegova pobožnost i čista duša otvorile su mu vrata čudotvorne sile isceljenja, te je postao poznat kao iscelitelj širom kraja.
Život ga je doveo pred cara Avrelijana, koji je tražio da Patrokle izda svoju veru u Hrista. Međutim, ovaj hrabri mučenik nije pokleknuo pred carskom silom, već je hrabro izjavio: „Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga“. Na ove reči, car je bio zapanjen, jer ga je Patrokle nazvao ubogim, iako je posedovao zemaljska blaga. Međutim, svetitelj mu odgovori: „Imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.“
Patrokle je osuđen na smrt, vojnici su ga odveli da ga pogube na blatištu kraj reke. Međutim, u svojoj molitvi, Gospod ga učini nevidljivim i prenese na drugu stranu reke. Ipak, nakon dužeg traganja, vojnici su ga pronašli i posekli. Telo ovog milosrdnog svetitelja pronašli su dva prosjaka kojima je često pomagao, te ga sa poštovanjem sahranili.
Sveti mučenik Miron bio je sveštenik u jednom mestu u Ahaji, poznat po svojoj blagosti, krotosti, bogoljubivosti i čovekoljubivosti. Rodom iz uglednog roda, Miron je svoj život posvetio služenju Bogu i ljudima. Međutim, u vreme cara Dekija, na sam dan Roždestva Hristova, neznabošci su upali u crkvu gde je služio i izveli ga pred sud.
Na putu mučenja, Miron se nije pokolebao. Kada su mu sudili i mučili ga sečući kožu na kajiše, anđeo se Božiji javio i osnažio ga. U jednom trenutku, hrabri mučenik uze jedan od kajiša svoje kože i njime udari sudiju Antipatra u lice. Ovaj zlikovac, preplašen i obuzet demonskim strahom, uze mač i sam sebi prekrati život.
Na konačnu kaznu, Svetog Mirona odvedoše u grad Kizik, gde ga posle mnogo patnji pogubiše mačem 250. godine po Hristu.
Danas, dok vernici Srpske pravoslavne crkve pale sveće i izgovaraju molitve, setimo se ovih svetitelja i njihove nepokolebljive vere u Hrista. Njihove muke nisu samo prošlost, već večna inspiracija za sve one koji teže istinskom duhovnom životu. Primeri Svetog Patrokla i Svetog Mirona podsećaju na vrednosti hrabrosti, milosrđa i vere u Gospoda, kojima se večno proslavljaju u Carstvu nebeskom.
RTS/Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Objava Sanije Ameti na Instagramu pokrenula je višegodišnji sudski postupak i duboku društvenu raspravu: švajcarsko pravosuđe ocenilo je da je povređena sloboda veroispovesti.
Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svoga duhovnog oca.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Ova svetiteljka posvetila je svoj život pomaganju stradalnicima, prkoseći nepravdi, gladi i progonima. Njeno mučeništvo i dela milosrđa ostaju večna inspiracija za sve generacije koje traže snagu u veri i žrtvi.
Praznik posvećen ovom svecu podseća nas na snagu vere koja nadilazi zemaljske nevolje. Njegova čudotvorna dela privukla su mnoge veri Hristovoj, a njegova nepokolebljiva hrabrost i milosrđe ostaju večna inspiracija.
Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svoga duhovnog oca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Antonija Velikog po starom, i Sabor Svetih Tri Jerarha po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svete Martine i Svete Hijacinte Marescoti, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Malo je onih koji znaju kako su lanci iz jerusalimske i rimske tamnice postali jedna od najpoštovanijih hrišćanskih relikvija i zašto se upravo u njima prepoznaje poruka da prava sloboda ne zavisi od zidova ni od ključeva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Časne verige Svetog apostola Petra po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svetog Valerija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Otkrijte kako u manastirskoj kuhinji, kroz zajednički trud bratstva i hodočasnika, nastaje posno jelo koje se priprema unapred, bez žurbe, i čuva ukus Hilandara i smisao posta.
U besedi za petak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razlikovati površno znanje koje obmanjuje od istinske mudrosti koja osvetljava srce i oblikuje duh.
Pravoslavna tradicija uči da nema "malih" i "velikih" grehova , već da svaki greh koji opterećuje savest treba izneti, bez obzira na stid, strah ili bojazan od osude.
