Ova dva sveta mučenika žrtvovala su svoje živote zbog nepokolebljive vere u Hrista. Njihovi životi podsećaju nas na hrabrost, snagu duhovne postojanosti i milosrđa, koje nadmašuju sva zemaljska blaga.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 30. avgusta obeležavaju spomen na Svetog mučenika Patrokla i Svetog mučenika Mirona, dvojicu svetitelja koji su svojim životom i stradanjem postali svetionici vere i hrabrosti u Hristu.
Sveti mučenik Patrokle potiče iz drevnog grada Trikasina, današnjeg Trua u Galiji. Nasledivši bogato imanje, ovaj pravi hrišćanin nije svoj život posvetio zemaljskom blagostanju, već je bogatstvo koristio da čini milostinju, dok je sam živeo podvižnički. Njegova pobožnost i čista duša otvorile su mu vrata čudotvorne sile isceljenja, te je postao poznat kao iscelitelj širom kraja.
Život ga je doveo pred cara Avrelijana, koji je tražio da Patrokle izda svoju veru u Hrista. Međutim, ovaj hrabri mučenik nije pokleknuo pred carskom silom, već je hrabro izjavio: „Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga“. Na ove reči, car je bio zapanjen, jer ga je Patrokle nazvao ubogim, iako je posedovao zemaljska blaga. Međutim, svetitelj mu odgovori: „Imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.“
Patrokle je osuđen na smrt, vojnici su ga odveli da ga pogube na blatištu kraj reke. Međutim, u svojoj molitvi, Gospod ga učini nevidljivim i prenese na drugu stranu reke. Ipak, nakon dužeg traganja, vojnici su ga pronašli i posekli. Telo ovog milosrdnog svetitelja pronašli su dva prosjaka kojima je često pomagao, te ga sa poštovanjem sahranili.
Sveti mučenik Miron bio je sveštenik u jednom mestu u Ahaji, poznat po svojoj blagosti, krotosti, bogoljubivosti i čovekoljubivosti. Rodom iz uglednog roda, Miron je svoj život posvetio služenju Bogu i ljudima. Međutim, u vreme cara Dekija, na sam dan Roždestva Hristova, neznabošci su upali u crkvu gde je služio i izveli ga pred sud.
Na putu mučenja, Miron se nije pokolebao. Kada su mu sudili i mučili ga sečući kožu na kajiše, anđeo se Božiji javio i osnažio ga. U jednom trenutku, hrabri mučenik uze jedan od kajiša svoje kože i njime udari sudiju Antipatra u lice. Ovaj zlikovac, preplašen i obuzet demonskim strahom, uze mač i sam sebi prekrati život.
Na konačnu kaznu, Svetog Mirona odvedoše u grad Kizik, gde ga posle mnogo patnji pogubiše mačem 250. godine po Hristu.
Danas, dok vernici Srpske pravoslavne crkve pale sveće i izgovaraju molitve, setimo se ovih svetitelja i njihove nepokolebljive vere u Hrista. Njihove muke nisu samo prošlost, već večna inspiracija za sve one koji teže istinskom duhovnom životu. Primeri Svetog Patrokla i Svetog Mirona podsećaju na vrednosti hrabrosti, milosrđa i vere u Gospoda, kojima se večno proslavljaju u Carstvu nebeskom.
RTS/Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Postavljanje skulpture vile Fločke na ušću Bojane izazvalo je reakciju oca Siniše, koji je ukazao na njenu simboliku iz ugla pravoslavnog hrišćanstva.
Tursko tužilaštvo tvrdi da su opštinski funkcioneri od pravoslavne crkvene fondacije, koja je po zakonu bila oslobođena plaćanja opštinskih taksi, tražili i uzeli gotovo tri miliona turskih lira za izdavanje dozvola.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ova svetiteljka posvetila je svoj život pomaganju stradalnicima, prkoseći nepravdi, gladi i progonima. Njeno mučeništvo i dela milosrđa ostaju večna inspiracija za sve generacije koje traže snagu u veri i žrtvi.
Praznik posvećen ovom svecu podseća nas na snagu vere koja nadilazi zemaljske nevolje. Njegova čudotvorna dela privukla su mnoge veri Hristovoj, a njegova nepokolebljiva hrabrost i milosrđe ostaju večna inspiracija.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
Vidovdan, praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i Svetih srpskih mučenika, poklapa se sa spomenom Svetog proroka Amosa.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
