Srpska pravoslavna crkva 26. oktobra proslavlja ovu svetiteljku, mladu devojku iz Kosovskog Pomoravlja koja je odbacila zavođenja i pretnje, hrabro branila svoju veru i podnela stradanje. Njeno postojano "ne dam veru svoju" postalo je zavet budućim pokolenjima.
U srcu Kosova i Metohije, u selu Pasjanu, vernici Srpske pravoslavne crkve danas se okupljaju da bi proslavili Svetu novomučenicu Bosiljku Pasjansku, čiji je život svedočanstvo čiste vere i postojanosti pred najtežim iskušenjima. Bosiljka je živela u skromnom i blagočestivom domu porodice Rajičić, okružena ljubavlju svojih bližnjih, od najranijeg detinjstva podučavana molitvi, radu i ljubavi prema Gospodu. Njeno siromašno selo, staro i ispunjeno istorijom, i danas je mesto gde njeno ime i priča pronalaze put do srca svakog vernika.
Bosiljkina mladost bila je posvećena porodičnim obavezama i pobožnosti – pomagala je roditeljima u svim poslovima i sa njima odlazila u crkvu na praznike. Njeno srce posebno je plamtelo za vreme božićnih i uskršnjih praznika kada je, zajedno sa porodicom, pristupala svetom pričešću.
Njena jednostavnost i posvećenost veri postale su vidljive svima koji su je poznavali. Na saborima i verskim okupljanjima u Gnjilanu i u manastiru Draganac, svojom skromnom lepotom privukla je pažnju mnogih, uključujući i jednog Arnautina, koji je pokušao da je nasilno privede svojoj veri i kući.
Ne želeći da se odrekne svoje vere i nasleđa, mlada Bosiljka postala je meta brutalnih napada, pokušaja zastrašivanja i fizičkog mučenja. Odvažna i postojana, Bosiljka je odbila sve pokušaje da se pokori ili da se uda za svog nasilnika, i to s verom i hrabrošću koju retko srećemo. Kada su je mučili žeđu, udarali i ponižavali, njen odgovor bio je jasan i postojan: „Imam svoju veru, i bolja mi ne treba, jer bolje nema.“
U poslednjem, demonskom činu okrutnosti, Arnauti su je na putu pored reke Lapušnice mučenički ubili, ali pre nego što je ispustila svoju plemenitu dušu, svedočila je rečima koje i danas odjekuju među vernicima: „Nije ovo smrt za mene, već život; vi ste u smrti, zauvek; vaše pogano pleme!“
Danas se njeni posmrtni ostaci čuvaju u crkvi u Pasjanu, a predanje o njenoj veri i stradanju prenosi se kroz pokolenja, pričama starijih meštana i fragmentima iz zapisa crkvenih duhovnika i hroničara. Freske u crkvi svedoče o njoj, prikazujući je kao simbol vere i postojanosti, ohrabrenje za sve one koji se suočavaju sa iskušenjima i potrebom za očuvanjem identiteta i tradicije.
Danas se vernici Srpske pravoslavne crkve mole Svetoj novomučenici Bosiljki Pasjanskoj, prizivajući njeno zastupništvo u trenucima iskušenja i tražeći snagu u njenoj veri. Uz njenu ikonu i sveću, uzdignimo molitvu:
Tropar Svetoj novomučenici Bosiljki Pasjanskoj (glas 4)
"Devica tvoja, Isuse, Bosiljka poje krepkim glasom: tebe, Ženiče moj, ljubim i tebe tražeći sastradavam ti, i saraspinjem i sapogrebujem se krštenju tvome i stradam tebe radi da bih carstvovala u tebi, i umirem za tebe da bih živela sa tobom. I kao žrtvu neporočnu primi mene koja ti s ljubavlju pripadam, a njenim molitvama, kao milostiv, spasi duše naše."
Svetiteljkin praznik postao je dan kada se narod sa Kosmeta i drugih delova Srbije okuplja u Pasjanu, da bi se setio njenog podviga i upalio sveću u znak poštovanja prema hrabroj devojci. Proslava novomučenice Bosiljke Pasjanske postala je simbol ne samo vere, već i jedinstva, očuvanja tradicije i nade da vera može nadvladati sve prepreke. Kroz molitve i prisustvo liturgiji, vernici pronalaze snagu u njenom svetiteljskom podvigu, verujući da je ona, sada kod Gospoda, zagovornica svih koji se bore za očuvanje vere i tradicije na Kosovu i u čitavom srpskom narodu.
Danas se njen podvig, molitveni duh i vera šire poput svetlosti među vernicima. Svetla uspomena na Svetu novomučenicu Bosiljku Pasjansku poziva sve nas da živimo svoj život sa verom, smirenošću i postojanošću, pronalazeći inspiraciju u njenom hrabrom otporu iskušenjima i patnjama. Naš narod se molitveno obraća Svetoj Bosiljki, tražeći od nje da nam bude zagovornica i zaštitnica u vremenu iskušenja i tuge, verujući da je njena žrtva put do večne radosti.
Iskrena duhovna povezanost sa Bogom i svetima može doneti utehu i isceljenje u trenucima fizičkih i duhovnih izazova.
Otkrijte bogatstvo liturgijskog jezika pravoslavlja i saznajte kako ovi drevni izrazi oblikuju duhovni život pravoslavnih vernika. Ključni pojmovi i njihova značenja pružaju jedinstven uvid u bogoslužbene prakse i tradicije.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
Po zauzeću Srbije, Osmanlije su mnoge srpske hramove pretvorili u svoje džamije, pa su to hteli da učine i sa dečanskom manastirskom crkvom, ali ih je čudesan događaj sprecio u tome.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
U besedi za dvadeset treći utorak po Duhovima, sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički poziva nas da otvorimo srce za silu Hristovog imena koje oživljava, isceljuje i preobražava.
Ajet 47:2 iz sure Muhamed otkriva kako vera i dobra dela vode ka oprostu i duhovnom ispunjenju.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Okupljeni vernici molitveno su proslavili ovu sveticu, inspirišući se njenim hrabrim primerom i porukama nade koje osvetljavaju tamu svakodnevice.
Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima.
Molitveno se sećamo Prepodobnog Avramija i sinovice mu Marije, svetitelja koji svedoči da se ljubav prema Bogu ne meri rečima, već delima i trpljenjem.
Srpska pravoslavna crkva 10. novembra proslavlja ovu svetiteljku, poznatu po snazi molitve i nepokolebljivoj veri, kojom je prkosila caru i mučiteljima.
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
Čudesa Svetog velikomučenika Dimitrija, koja je zapisao Ava Justin Popović, i danas svedoče da molitva, pokajanje i blagodat Božja pobeđuju i najtvrđa srca i najmračnija vremena.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Sinod Grčke pravoslavne crkve razmatra stroge mere protiv samozvanih klirika koji zloupotrebljavaju monašku odoru i crkvene titule za ličnu korist i kriminalne aktivnosti.
Ime, ističe Crkva, nije samo oznaka ili izraz ličnog ukusa roditelja, već nosi duhovni smisao i vezu sa tradicijom i verom naroda.
