Strašan zločin cara Iroda u Vitlejemu, gde su nevina deca postala žrtva tiranije, promenio je tok hrišćanske istorije i ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara slavi Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih, nevine žrtve jednog od najstrašnijih zločina u istoriji Hristove zemlje. Ovaj događaj, duboko ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, podseća nas na zlu narav cara Iroda, koji je, podstaknut zavišću i strahom od novog „Cara“, naredio ubistvo svih novorođenih dečaka u Vitlejemu i okolnim predelima.
Zakon cara Iroda, koji je išao do samih granica neljudskosti, izvršen je bezdušno. U njegovoj okrutnoj zapovesti nije bilo ni sažaljenja ni milosti. Vojska je ubijala decu na najstrašnije načine: mačevima, kamenjem, nogama, pa čak i rukama. Tela nevinih mladića, koja su se nedužna rodila u svetu svetlosti i nade, postala su žrtve nesagledivog zla.
Irod, ličnost ispunjena strašnom tamom, nije se zadovoljio samo smrću nevine dece. Njegov bes i pakost išli su čak dotle da je nastavio da ubija svakog ko bi mu se našao na putu, pa tako i sve one koji su mu davali savete o Mesiji. Naredio je pogibiju prvosveštenika Irkana i sedamdeset staraca iz Sinedriona, a zlo je dopiralo i do članova njegove porodice.
Tako su se u tom strašnom trenutku ispunile reči proroka Jeremije, koje su prenosile neverovatnu tugu majki koje su oplakivale svoju decu, a nije bilo nikakvog utešenja: „Glas u Rami ču se, plač i ridanje, i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema“ (Jeremija 31, 15).
Međutim, uprkos njegovim zločinima i pokušaju da se zastraši ceo narod, Irodov okrutni svet nije potrajao. Božja pravda je stigla i do njega. Njegovo telo je postalo odraz unutrašnjeg zla koje je nosio, a kazna Božja je bila nemilosrdna. Počeo je da oseća trulež, smrad i neizmerne bolove, koji su ga pratili sve do same smrti. Na kraju, kada je znao da ne može umaknuti pred Božijim delovanjem, naredio je još jedan užasan čin – da pobiju sve u okolini, kako bi bar njegova smrt donela više patnje.
Zločin koji se dogodio u Vitlejemu nije samo deo prošlosti. To je večiti podsetnik na borbu dobra i zla, na strahotu koja proističe iz pogrešnih namera, kao i na nevinost koja pati zbog ljudske oholosti. I danas, dok obeležavamo ovog svetog dana, molimo se za nevine duše mladenaca vitlejemskih, za njihove roditelje i sve one koji su prošli kroz muke zbog ovog zla.
Abu Muhamed al Golani, nekadašnji istaknuti član Al Kaide, sada predvodi Hajat Tahrir al-Šam i kontroliše poslednje uporište opozicije u Siriji. Njegov pokušaj da menja imidž i postane međunarodno priznat lider prate dramatična dešavanja i diplomatske manipulacije.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
U svojoj knjizi za 29. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik otkriva ključne korake za duhovnu borbu – samostešnjivanje kroz ispunjavanje Božijih zapovesti i suzbijanje poročnih želja.
Strašan zločin cara Iroda u Vitlejemu, gde su nevina deca postala žrtva tiranije, promenio je tok hrišćanske istorije i ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Otvaranje centra u Grockoj predstavlja značajan korak u podršci osobama sa zavisnostima, kroz terapijske i duhovne metode, uz stalnu pomoć Crkve i zajednice.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Ime ovog sveca postalo je sinonim za hrabrost u veri i nepokolebljivu odanost Hristu, čak i pred najstrašnijim mukama. Pravoslavni vernici danas se sabiraju u hramovima, pale sveće i uznose molitve ovom svetitelju, čiji je životni put ostavio neizbrisiv trag u hrišćanskoj istoriji.
Na dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojnoj akciji, poglavar SPC je u dirljivoj besedi u Loznici osvetlio put nade i mira, naglašavajući da se patnje našeg naroda ne smeju pretvoriti u očaj, već u snagu i inspiraciju za izgradnju svetlije budućnosti.
Priča o mučeništvu oca Haritona ostaje svedočanstvo o hrabrosti i vere u teškim vremenima, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i simbol neugasive nade srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Srpska pravoslavna crkva danas molitvom i sećanjem proslavlja podvig hrišćana iz Nikomidije, koji su svojom žrtvom proslavili ime Božje i postali uzor nepokolebljive vere kroz vekove.
Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
Saborom se njenim naziva ovo praznovanje zato, što se toga dana sabiraju svi verni, da proslave, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno, služi u čast Njenu.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Od 10. januara do Bogojavljenja traje vreme koje narodna tradicija povezuje sa prisustvom nečistih sila, dok teolozi i sveštenici ukazuju na značaj božićne radosti i duhovnog smisla ovog perioda.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
