Strašan zločin cara Iroda u Vitlejemu, gde su nevina deca postala žrtva tiranije, promenio je tok hrišćanske istorije i ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara slavi Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih, nevine žrtve jednog od najstrašnijih zločina u istoriji Hristove zemlje. Ovaj događaj, duboko ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, podseća nas na zlu narav cara Iroda, koji je, podstaknut zavišću i strahom od novog „Cara“, naredio ubistvo svih novorođenih dečaka u Vitlejemu i okolnim predelima.
Zakon cara Iroda, koji je išao do samih granica neljudskosti, izvršen je bezdušno. U njegovoj okrutnoj zapovesti nije bilo ni sažaljenja ni milosti. Vojska je ubijala decu na najstrašnije načine: mačevima, kamenjem, nogama, pa čak i rukama. Tela nevinih mladića, koja su se nedužna rodila u svetu svetlosti i nade, postala su žrtve nesagledivog zla.
Irod, ličnost ispunjena strašnom tamom, nije se zadovoljio samo smrću nevine dece. Njegov bes i pakost išli su čak dotle da je nastavio da ubija svakog ko bi mu se našao na putu, pa tako i sve one koji su mu davali savete o Mesiji. Naredio je pogibiju prvosveštenika Irkana i sedamdeset staraca iz Sinedriona, a zlo je dopiralo i do članova njegove porodice.
Tako su se u tom strašnom trenutku ispunile reči proroka Jeremije, koje su prenosile neverovatnu tugu majki koje su oplakivale svoju decu, a nije bilo nikakvog utešenja: „Glas u Rami ču se, plač i ridanje, i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema“ (Jeremija 31, 15).
Međutim, uprkos njegovim zločinima i pokušaju da se zastraši ceo narod, Irodov okrutni svet nije potrajao. Božja pravda je stigla i do njega. Njegovo telo je postalo odraz unutrašnjeg zla koje je nosio, a kazna Božja je bila nemilosrdna. Počeo je da oseća trulež, smrad i neizmerne bolove, koji su ga pratili sve do same smrti. Na kraju, kada je znao da ne može umaknuti pred Božijim delovanjem, naredio je još jedan užasan čin – da pobiju sve u okolini, kako bi bar njegova smrt donela više patnje.
Zločin koji se dogodio u Vitlejemu nije samo deo prošlosti. To je večiti podsetnik na borbu dobra i zla, na strahotu koja proističe iz pogrešnih namera, kao i na nevinost koja pati zbog ljudske oholosti. I danas, dok obeležavamo ovog svetog dana, molimo se za nevine duše mladenaca vitlejemskih, za njihove roditelje i sve one koji su prošli kroz muke zbog ovog zla.
Abu Muhamed al Golani, nekadašnji istaknuti član Al Kaide, sada predvodi Hajat Tahrir al-Šam i kontroliše poslednje uporište opozicije u Siriji. Njegov pokušaj da menja imidž i postane međunarodno priznat lider prate dramatična dešavanja i diplomatske manipulacije.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Dok su doktori gubili nadu, vera i molitva stvorile su trenutak koji nadmašuje ljudsku logiku - sveštenik iz Frankfurta otkriva kako je Minja doživeo isceljenje koje potvrđuje snagu Božjeg milosrđa i savršen tajming Svetih.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U hramu Uspenja Presvete Bogorodice patrijarh sa arhijerejima u subotu 5. jula služi liturgiju i pomen za hiljade nevino postradalih Srba iz Birča i Srednjeg Podrinja.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na mestu gde je pre tačno osam decenija Sveti Joanikije Lipovac služio svoju poslednju liturgiju pre mučeničke smrti, podignuta je svetinja u selu Razboj kod Srpca, a srpski narod je, uz arhijereje i sveštenstvo, obnovio pamćenje kroz suze, pesmu i liturgiju – u ime vere koja ne umire.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
U besedi za 20. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički pokazuje kako vera daruje ljudima vlast nad zlom i otkriva snagu koja nadilazi svaku opasnost.
