Strašan zločin cara Iroda u Vitlejemu, gde su nevina deca postala žrtva tiranije, promenio je tok hrišćanske istorije i ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara slavi Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih, nevine žrtve jednog od najstrašnijih zločina u istoriji Hristove zemlje. Ovaj događaj, duboko ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, podseća nas na zlu narav cara Iroda, koji je, podstaknut zavišću i strahom od novog „Cara“, naredio ubistvo svih novorođenih dečaka u Vitlejemu i okolnim predelima.
Zakon cara Iroda, koji je išao do samih granica neljudskosti, izvršen je bezdušno. U njegovoj okrutnoj zapovesti nije bilo ni sažaljenja ni milosti. Vojska je ubijala decu na najstrašnije načine: mačevima, kamenjem, nogama, pa čak i rukama. Tela nevinih mladića, koja su se nedužna rodila u svetu svetlosti i nade, postala su žrtve nesagledivog zla.
Irod, ličnost ispunjena strašnom tamom, nije se zadovoljio samo smrću nevine dece. Njegov bes i pakost išli su čak dotle da je nastavio da ubija svakog ko bi mu se našao na putu, pa tako i sve one koji su mu davali savete o Mesiji. Naredio je pogibiju prvosveštenika Irkana i sedamdeset staraca iz Sinedriona, a zlo je dopiralo i do članova njegove porodice.
Tako su se u tom strašnom trenutku ispunile reči proroka Jeremije, koje su prenosile neverovatnu tugu majki koje su oplakivale svoju decu, a nije bilo nikakvog utešenja: „Glas u Rami ču se, plač i ridanje, i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema“ (Jeremija 31, 15).
Međutim, uprkos njegovim zločinima i pokušaju da se zastraši ceo narod, Irodov okrutni svet nije potrajao. Božja pravda je stigla i do njega. Njegovo telo je postalo odraz unutrašnjeg zla koje je nosio, a kazna Božja je bila nemilosrdna. Počeo je da oseća trulež, smrad i neizmerne bolove, koji su ga pratili sve do same smrti. Na kraju, kada je znao da ne može umaknuti pred Božijim delovanjem, naredio je još jedan užasan čin – da pobiju sve u okolini, kako bi bar njegova smrt donela više patnje.
Zločin koji se dogodio u Vitlejemu nije samo deo prošlosti. To je večiti podsetnik na borbu dobra i zla, na strahotu koja proističe iz pogrešnih namera, kao i na nevinost koja pati zbog ljudske oholosti. I danas, dok obeležavamo ovog svetog dana, molimo se za nevine duše mladenaca vitlejemskih, za njihove roditelje i sve one koji su prošli kroz muke zbog ovog zla.
Abu Muhamed al Golani, nekadašnji istaknuti član Al Kaide, sada predvodi Hajat Tahrir al-Šam i kontroliše poslednje uporište opozicije u Siriji. Njegov pokušaj da menja imidž i postane međunarodno priznat lider prate dramatična dešavanja i diplomatske manipulacije.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Prisustvo prelata Džozefa Tobina na pravoslavnom bogosluženju, tokom kojeg ga je patrijarh Vartolomej oslovio titulom "visokopreosvećeni", izazvalo je oštre reakcije vernika širom sveta i otvorilo ozbiljna kanonska pitanja o granicama dijaloga s Vatikanom.
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
Arhiepiskop novogračaničko-čikaški i mitropolit srednjezapadnoamerički govori o tome zašto jubilej ove svetinje nadomak Čikaga nije samo sećanje na prošlost, već poziv da nastavimo delo Svetog Mardarija i sačuvamo duhovno sidrište srpskog naroda u tuđini.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U hramu Uspenja Presvete Bogorodice patrijarh sa arhijerejima u subotu 5. jula služi liturgiju i pomen za hiljade nevino postradalih Srba iz Birča i Srednjeg Podrinja.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na mestu gde je pre tačno osam decenija Sveti Joanikije Lipovac služio svoju poslednju liturgiju pre mučeničke smrti, podignuta je svetinja u selu Razboj kod Srpca, a srpski narod je, uz arhijereje i sveštenstvo, obnovio pamćenje kroz suze, pesmu i liturgiju – u ime vere koja ne umire.
Njegov život, od susreta sa Hristom i apostolom Petrom, pa do mučeničke smrti, svedoči o tome da istinska molitva ima snagu da sačuva čitav narod i porazi tamu ovoga sveta.
Priča o mladiću iz Jerusalima koji je svojim životom pokazao da istinska snaga dolazi iz ljubavi prema Hristu, čak i pred najtežim iskušenjima i mučeništvom.
"Ne sudite, da ne budete osuđeni" - čuvene Isusove reči iz besede na Gori. Nakon što kaže da ne treba osuđivati druge, Isus dodaje da im treba praštati greške.
Dok hiljade mladih bezglavo jure za muzičkim senzacijama i spektaklima, iguman manastira Podmaine upozorava da iza tih globalnih manifestacija stoje otvorene demonske poruke.
Saznajte kako se priprema tradicionalna jagnjeća kapama sa spanaćem, koja budi nostalgiju za detinjstvom, bakinom kuhinjom i prazničnom tišinom pred ikonama.
"Ne sudite, da ne budete osuđeni" - čuvene Isusove reči iz besede na Gori. Nakon što kaže da ne treba osuđivati druge, Isus dodaje da im treba praštati greške.
