Strašan zločin cara Iroda u Vitlejemu, gde su nevina deca postala žrtva tiranije, promenio je tok hrišćanske istorije i ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara slavi Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih, nevine žrtve jednog od najstrašnijih zločina u istoriji Hristove zemlje. Ovaj događaj, duboko ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, podseća nas na zlu narav cara Iroda, koji je, podstaknut zavišću i strahom od novog „Cara“, naredio ubistvo svih novorođenih dečaka u Vitlejemu i okolnim predelima.
Zakon cara Iroda, koji je išao do samih granica neljudskosti, izvršen je bezdušno. U njegovoj okrutnoj zapovesti nije bilo ni sažaljenja ni milosti. Vojska je ubijala decu na najstrašnije načine: mačevima, kamenjem, nogama, pa čak i rukama. Tela nevinih mladića, koja su se nedužna rodila u svetu svetlosti i nade, postala su žrtve nesagledivog zla.
Irod, ličnost ispunjena strašnom tamom, nije se zadovoljio samo smrću nevine dece. Njegov bes i pakost išli su čak dotle da je nastavio da ubija svakog ko bi mu se našao na putu, pa tako i sve one koji su mu davali savete o Mesiji. Naredio je pogibiju prvosveštenika Irkana i sedamdeset staraca iz Sinedriona, a zlo je dopiralo i do članova njegove porodice.
Tako su se u tom strašnom trenutku ispunile reči proroka Jeremije, koje su prenosile neverovatnu tugu majki koje su oplakivale svoju decu, a nije bilo nikakvog utešenja: „Glas u Rami ču se, plač i ridanje, i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema“ (Jeremija 31, 15).
Međutim, uprkos njegovim zločinima i pokušaju da se zastraši ceo narod, Irodov okrutni svet nije potrajao. Božja pravda je stigla i do njega. Njegovo telo je postalo odraz unutrašnjeg zla koje je nosio, a kazna Božja je bila nemilosrdna. Počeo je da oseća trulež, smrad i neizmerne bolove, koji su ga pratili sve do same smrti. Na kraju, kada je znao da ne može umaknuti pred Božijim delovanjem, naredio je još jedan užasan čin – da pobiju sve u okolini, kako bi bar njegova smrt donela više patnje.
Zločin koji se dogodio u Vitlejemu nije samo deo prošlosti. To je večiti podsetnik na borbu dobra i zla, na strahotu koja proističe iz pogrešnih namera, kao i na nevinost koja pati zbog ljudske oholosti. I danas, dok obeležavamo ovog svetog dana, molimo se za nevine duše mladenaca vitlejemskih, za njihove roditelje i sve one koji su prošli kroz muke zbog ovog zla.
Abu Muhamed al Golani, nekadašnji istaknuti član Al Kaide, sada predvodi Hajat Tahrir al-Šam i kontroliše poslednje uporište opozicije u Siriji. Njegov pokušaj da menja imidž i postane međunarodno priznat lider prate dramatična dešavanja i diplomatske manipulacije.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U hramu Uspenja Presvete Bogorodice patrijarh sa arhijerejima u subotu 5. jula služi liturgiju i pomen za hiljade nevino postradalih Srba iz Birča i Srednjeg Podrinja.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Kada je car Maksencije prinosio žrtve idolima i naređivao i drugima da to čine, sveta Ekaterina izađe smelo pred cara i izobliči njegovu idolopokloničku zabludu.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog Amfilohija Ikonijskog po starom kalendaru i Svetog Nikolu po novom, katolici su u periodu Adventa i takođe slave Svetog Nikolu, a u islamu i judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
