Strašan zločin cara Iroda u Vitlejemu, gde su nevina deca postala žrtva tiranije, promenio je tok hrišćanske istorije i ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara slavi Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih, nevine žrtve jednog od najstrašnijih zločina u istoriji Hristove zemlje. Ovaj događaj, duboko ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, podseća nas na zlu narav cara Iroda, koji je, podstaknut zavišću i strahom od novog „Cara“, naredio ubistvo svih novorođenih dečaka u Vitlejemu i okolnim predelima.
Zakon cara Iroda, koji je išao do samih granica neljudskosti, izvršen je bezdušno. U njegovoj okrutnoj zapovesti nije bilo ni sažaljenja ni milosti. Vojska je ubijala decu na najstrašnije načine: mačevima, kamenjem, nogama, pa čak i rukama. Tela nevinih mladića, koja su se nedužna rodila u svetu svetlosti i nade, postala su žrtve nesagledivog zla.
Irod, ličnost ispunjena strašnom tamom, nije se zadovoljio samo smrću nevine dece. Njegov bes i pakost išli su čak dotle da je nastavio da ubija svakog ko bi mu se našao na putu, pa tako i sve one koji su mu davali savete o Mesiji. Naredio je pogibiju prvosveštenika Irkana i sedamdeset staraca iz Sinedriona, a zlo je dopiralo i do članova njegove porodice.
Tako su se u tom strašnom trenutku ispunile reči proroka Jeremije, koje su prenosile neverovatnu tugu majki koje su oplakivale svoju decu, a nije bilo nikakvog utešenja: „Glas u Rami ču se, plač i ridanje, i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema“ (Jeremija 31, 15).
Međutim, uprkos njegovim zločinima i pokušaju da se zastraši ceo narod, Irodov okrutni svet nije potrajao. Božja pravda je stigla i do njega. Njegovo telo je postalo odraz unutrašnjeg zla koje je nosio, a kazna Božja je bila nemilosrdna. Počeo je da oseća trulež, smrad i neizmerne bolove, koji su ga pratili sve do same smrti. Na kraju, kada je znao da ne može umaknuti pred Božijim delovanjem, naredio je još jedan užasan čin – da pobiju sve u okolini, kako bi bar njegova smrt donela više patnje.
Zločin koji se dogodio u Vitlejemu nije samo deo prošlosti. To je večiti podsetnik na borbu dobra i zla, na strahotu koja proističe iz pogrešnih namera, kao i na nevinost koja pati zbog ljudske oholosti. I danas, dok obeležavamo ovog svetog dana, molimo se za nevine duše mladenaca vitlejemskih, za njihove roditelje i sve one koji su prošli kroz muke zbog ovog zla.
Abu Muhamed al Golani, nekadašnji istaknuti član Al Kaide, sada predvodi Hajat Tahrir al-Šam i kontroliše poslednje uporište opozicije u Siriji. Njegov pokušaj da menja imidž i postane međunarodno priznat lider prate dramatična dešavanja i diplomatske manipulacije.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Zaboravite na sate sušenja u rerni — uz samo jedno jaje, malo šećera i mikrotalasnu rernu, dobićete savršeno hrskave zalogaje koji podsećaju na bakin dom i onu tihu sreću nedeljnih popodneva.
Jevanđelje nas danas poučava da je Hristos jedini istinski Pastir koji poznaje svoje i polaže život za njih, dok one koji dolaze mimo Njega prepoznaje kao lopove i razbojnike, jer samo kroz Njega čovek nalazi spasenje, sigurnost i duhovnu pašu.
U utorak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj u svom dubokom razmišljanju raskrinkava zablude savremenog čoveka koji traži istinu svuda, osim tamo gde mu je ona zaista data – u Bogu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na mestu gde je pre tačno osam decenija Sveti Joanikije Lipovac služio svoju poslednju liturgiju pre mučeničke smrti, podignuta je svetinja u selu Razboj kod Srpca, a srpski narod je, uz arhijereje i sveštenstvo, obnovio pamćenje kroz suze, pesmu i liturgiju – u ime vere koja ne umire.
Njihov otpor protiv vlasti često je doveo do najokrutnijih kazni, a istorija je ispunjena njihovim mučeničkim smrtnim kaznama, od spaljivanja na lomači do hranjenja zverima.
Sveti mučenik Patrikije episkop bruski, sa tri prezvitera Akakijem, Menandrom i Polienom, postradao je za veru u vreme Julijana Odstupnika u Brusi azijskoj.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
