Ostao je zapamćen kao veliki protivnik arijanstva.
SPC danas slavi svetog Jevesevija, episkopa samosatskog.
Bio je veliki izobličitelj arijanstva. Kada se upraznio presto antiohijski, njegovim nastojanjem bio je izabran Meletije za patrijarha, No, arijanci su brzo proterali Meletija iz Antiohije.
"Kada je umre zli sin Konstantinov, Konstancije, zacari se jedan gori od njega, Julijan Odstupnik. U vreme gonjenja hrišćana od strane Julijanove, sveti Jevsevije skide sa sebe svešteničke rase, a obuče se u vojničko odelo, te pod vidom vojnika obilazaše gonjene crkve po Siriji, Finikiji i Palestini, svuda utvrđujući veru pravoslavnu i postavljajući potrebne jereje i đakone i ostale klirike, a ponegde i episkope", piše u žitijama.
Kada je poginuo Julijan, Sveti Jevsevije je posavetovao Meletija te sazva sabor u Antiohiji 361. godine, na kojem je bilo dvadeset sedam arhijereja. Svi oni su još jednom osudili arijanska jeres, "a provozglasi vera pravoslavna onako kako beše izražena na I vaseljenskom saboru".
Pored Meletija i Jevsevija na ovom Saboru naročito je padao u oči sveti Pelagije Laodikijski, čuveni devstvenik i podvižnik.
Taj Sabor je bio u vreme blagočestivog cara Joviniana. Ali, kad je on umro, na carski presto dođe Valent, koji je opet krenuo da progoni hrišćane.
Sveti Meletije je prognan u Jermeniju, Jevsevije u Trakiju, a Pelagije u Arabiju.
Posle Valenta car je postao Gracijan, koji je dao slobodu Crkvi a zatočene arhijereje je vratio na njihova mesta. Tako se Meletije vrati u Antohiju, Jevsevije u Samosat, a Pelagije u Laodikiju.
"U to vreme mnoge eparhije i parohije behu udove, te Jevsevije revnosno hitaše da nađe i narodu da zakonite pastire".
No, kada on dođe sa izabranim episkopom Marinom u grad Dolihin, da bi novoga arhijereja ustoličio i jeres arijevsku, koja u tom gradu beše silna, izobličio, neki fanatički jeretik bacio je s krova ćeramidu na Jevsevijevu glavu. Tom prilikom svetitelj je teško ranjen, a kasnije je podlegao povredama.
Postradao je 379. godine.
Za njega se pričalo da "ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim".
Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac je rođen je u Amatuntu na Kipru, gde je živeo apostolskim životom i učio ljude hrišćanskoj veri.
Svetitelji su bili rođena braća.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Sveštenik Bojan Krstanović navodi da se upravo kod onih, koji se deklarativno bave duhovnošću, često mogu videti ozbiljni moralni i duhovni padovi.
Slušajući Pavla tri dana i tri noći, Tekla se obratila potpuno veri Hristovoj i zaveštala se da će živeti u devstvu.
Strasti su, prema pravoslavlju, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića.
Hiljade vernika ispunile su hram Svetog Spasa kako bi odale počast novoproslavljenom svetitelju, dok su mitropoliti i episkopi SPC istakli značaj njegovih teoloških dela i neumoran rad na očuvanju pravoslavnog identiteta.
Nije toliko važno koliki je krst, već kako ga nosimo.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
U Hramu Svetog Save, Patrijarh Porfirije je poručio vernicima da darovi od Boga nisu ukrasi, već zadaci i poziv da rastemo u ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Slušajući Pavla tri dana i tri noći, Tekla se obratila potpuno veri Hristovoj i zaveštala se da će živeti u devstvu.
Jovanovi roditelji su bili stari ljudi, Zaharije i Jelisaveta, kojima je najveća želja bila da dobiju dete, ali to se nikako nije dešavalo.
Prema predanju, Foka je čuo glas od goluba: "Čaša tvoja napuni se i treba da je ispiješ!“
Postradao je oko 130. god. Sahranjen je u Magneziji, gde je i postradao.
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Arhijerejska liturgija, beseda mitropolita Irineja i jubilej hrama od 250 godina okupili vernike, hor i predstavnike vlasti u Ratkovu.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u ovoj besedi razotkriva tajne Oca, Sina i Duha Svetoga i upozorava na opasnosti ljudske radoznalosti bez čiste duše.
Stihovi iz knjige The Qur'an – 365 Selections For Daily Reading za 6. oktobar podsećaju nas na skrivene darove prirode i važnost zahvalnosti.
U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
