Svetitelji su bili rođena braća.
Srpska pravoslavna crkva idanas obeležava dan posvećen Svetim mučenicima Manuilu, Savelu i Ismailu - pravoslavnim svetiteljima iz 4. veka.
Sveti mučenici Manuil, Savel i Ismail bili su rođena braća. Bili su Persijanci. Otac im je bio neznabošac, a majka hrišćanka. i majke hrišćanka. Vaspitani su u hrišćanskom i sva trojica su bila krštena.
I kao hrišćani bili su visoki činovnici kod cara Alamundara. Poslati su caru Julijanu Odstupniku da pregovaraju i utvrde mir među carstvom Persijskim i Grčko-rimskim.
Car Odstupnik priredi nekakvu svetkovinu idolima u Halkidonu. Na toj svetkovini car sa svojim velmožama prinosio je žrtve idolima. Persijski izaslanici su odsustvovali sa te svetkovine.
"Car ih prizove i naredi im, da i oni uzmu učešća u svetkovini i prinesu žrtve bogovima. Onda oni izjave, da su oni strani podanici, da su došli kao izaslanici cara persijskog radi uspostavljanja mira među dva carstva, a ne zbog čega drugog; da su hrišćani, i da smatraju nedostojnim klanjati se mrtvim idolima i prinositi im žrtve", piše u žitijama.
Car se razjari i baci ih u tamnicu. Sutradan ih izvede ponovo i počne se s njima prepirati o veri, no braća su bila nepokolebljiva.Tada su ih nage privezali za drveće, tukli ih, i strugahu železnim četkama.
Za sve vreme mučenja, oni su se molili Bogu s blagodardnošću za muke: "O slatki Isuse, ove su nam muke slatke zbog ljubavi Tvoje!“
Angel Božji javi im se, uteši ih i oduze im svaki bol. Nasuprot svim međunarodnim odnosima, opaki car Julijan najzad izreče presudu, da se ova tri brata mačem poseku. Kada ih posekoše, udari veliki zemljotres, zemlja se rascepi i primi njihova tela, "da ih neznabošci ne bi sažegli po naređenju carevom".
"Tela mučenika potom zemlja izvrže, da bi ih hrišćani našli i česno sahranili".
Kada je persijski car čuo šta se dogodilo njegovim izaslanicima, spremio je vojsku protiv Julijana Odstupnika.
"A Julijan pođe na carstvo Persijsko uveren u svoju pobedu. No bi potučen do nogu, i sam pogibe sa sramom, na radost i smeh celoga sveta".
Pred posečenje, devojčica se mirno pomolila Bogu i stavila glavu pod mač dželata.
Ilija je Jeliseju preneo božju volju, ogrnuo ga svojim ogrtačem i izmolio od Boga proročki dar za njega.
Sveti car Lazar rodio se 1329. godine u gradu Prilepu. Još kao dete bio je blage naravi, oštrouman i dobrodu
Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac je rođen je u Amatuntu na Kipru, gde je živeo apostolskim životom i učio ljude hrišćanskoj veri.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Jedni su podizali i obnavljali svetinje, drugi se odricali visokih položaja i birali samoću, a jedan je zbog vere završio na vešalima, ostavljajući iza sebe priče koje i danas pamti Crkva.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
