Svetitelji su bili rođena braća.
Srpska pravoslavna crkva idanas obeležava dan posvećen Svetim mučenicima Manuilu, Savelu i Ismailu - pravoslavnim svetiteljima iz 4. veka.
Sveti mučenici Manuil, Savel i Ismail bili su rođena braća. Bili su Persijanci. Otac im je bio neznabošac, a majka hrišćanka. i majke hrišćanka. Vaspitani su u hrišćanskom i sva trojica su bila krštena.
I kao hrišćani bili su visoki činovnici kod cara Alamundara. Poslati su caru Julijanu Odstupniku da pregovaraju i utvrde mir među carstvom Persijskim i Grčko-rimskim.
Car Odstupnik priredi nekakvu svetkovinu idolima u Halkidonu. Na toj svetkovini car sa svojim velmožama prinosio je žrtve idolima. Persijski izaslanici su odsustvovali sa te svetkovine.
"Car ih prizove i naredi im, da i oni uzmu učešća u svetkovini i prinesu žrtve bogovima. Onda oni izjave, da su oni strani podanici, da su došli kao izaslanici cara persijskog radi uspostavljanja mira među dva carstva, a ne zbog čega drugog; da su hrišćani, i da smatraju nedostojnim klanjati se mrtvim idolima i prinositi im žrtve", piše u žitijama.
Car se razjari i baci ih u tamnicu. Sutradan ih izvede ponovo i počne se s njima prepirati o veri, no braća su bila nepokolebljiva.Tada su ih nage privezali za drveće, tukli ih, i strugahu železnim četkama.
Za sve vreme mučenja, oni su se molili Bogu s blagodardnošću za muke: "O slatki Isuse, ove su nam muke slatke zbog ljubavi Tvoje!“
Angel Božji javi im se, uteši ih i oduze im svaki bol. Nasuprot svim međunarodnim odnosima, opaki car Julijan najzad izreče presudu, da se ova tri brata mačem poseku. Kada ih posekoše, udari veliki zemljotres, zemlja se rascepi i primi njihova tela, "da ih neznabošci ne bi sažegli po naređenju carevom".
"Tela mučenika potom zemlja izvrže, da bi ih hrišćani našli i česno sahranili".
Kada je persijski car čuo šta se dogodilo njegovim izaslanicima, spremio je vojsku protiv Julijana Odstupnika.
"A Julijan pođe na carstvo Persijsko uveren u svoju pobedu. No bi potučen do nogu, i sam pogibe sa sramom, na radost i smeh celoga sveta".
Pred posečenje, devojčica se mirno pomolila Bogu i stavila glavu pod mač dželata.
Ilija je Jeliseju preneo božju volju, ogrnuo ga svojim ogrtačem i izmolio od Boga proročki dar za njega.
Sveti car Lazar rodio se 1329. godine u gradu Prilepu. Još kao dete bio je blage naravi, oštrouman i dobrodu
Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac je rođen je u Amatuntu na Kipru, gde je živeo apostolskim životom i učio ljude hrišćanskoj veri.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 12. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Hram, posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj gori.
Prepodobna Makrina bila je sestra Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.
Posle teških mučenja, pri kojima im je anđeo Božji ublažavao bol, svi biše mačem posečeni, najpre sveštenici i satrudnici Atinogenovi, a potom i sam Atinogen.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
