Molitveno se sećamo ugodnice Božje iz vrha rimskog društva, koja je posle gubitka dece okrenula leđa bogatstvu, promenila život iz temelja i ostavila duhovno nasleđe koje i danas tera na pitanje šta nam je zaista neophodno.
Srpska pravoslavna crkva 13. januara molitveno se seća ugodnice Božje iz ranih vekova hrišćanstva – Prepodobne Melanije Rimljanke. Njeno ime danas ne zvuči glasno kao imena careva i vojskovođa iz tog vremena, ali njena životna priča ima onu tihu snagu koja čoveka natera da se zapita šta zaista znači živeti smisleno i koliko smo spremni da se odreknemo onoga što smatramo „neophodnim“.
Melanija je rođena u Rimu, u porodici koja je imala sve: ugled, bogatstvo i sigurnost. Njeni roditelji bili su pobožni, ali i ljudi svoga staleža – za ćerku su imali već unapred isplaniran život. Tako je, još vrlo mlada, po njihovoj volji stupila u brak sa uglednim mladićem Apinijanom. Život je, spolja gledano, bio uređen i bezbrižan. Imali su decu, imanja i budućnost kakvu bi mnogi poželeli.
A onda se dogodilo nešto što često menja čoveka iz temelja. Posle rođenja drugog deteta, Melanija se teško razbolela. U toj krizi, na ivici života, rekla je mužu nešto što bi i danas mnogima zvučalo neshvatljivo: da će ozdraviti samo ako se on zakune pred Bogom da će ubuduće živeti s njom kao brat sa sestrom, u potpunoj uzdržanosti i posvećenosti duhovnom životu.
Apinijan je pristao i zakleo se. Prema predanju, Melanija je ne samo duhovno, nego i telesno ozdravila.
Nedugo zatim, njih dvoje su izgubili oboje dece. Taj bol ih nije slomio, već je, paradoksalno, postao prelomna tačka njihovog života. Doneli su odluku koja je u tadašnjem Rimu bila gotovo nezamisliva: da prodaju sve što imaju i sav novac razdele siromašnima, crkvama i manastirima. Od ljudi koji su imali „sve“, postali su putnici i dobrotvori, bez stalnog doma, ali sa jasnim ciljem.
Putovali su po mnogim zemljama i gradovima, pomažući gde god su mogli. Posetili su znamenite duhovnike u Gornjem i Donjem Misiru, od kojih su mnogo naučili i duhovno se nadahnuli.
Melanija je za sve to vreme živela u strogom podvigu: post, molitva i čitanje Svetog Pisma bili su njena svakodnevica. Postoji zapis da je imala običaj da svake godine tri puta pročita celo Sveto Pismo – i Stari i Novi Zavet. Sa Apinijanom je živela ne kao sa mužem, već kao sa svojim najbližim saradnikom i sapodvižnikom.
U Aleksandriji su dobili blagoslov od svetog Kirila, tadašnjeg patrijarha, a potom su se uputili u Jerusalim. Nastanili su se na Gori Jeleonskoj, mestu koje i danas za hrišćane ima posebno značenje. Tamo se Melanija povukla u tišinu i posvetila bogomislenom životu, postu i molitvi. Tako je provela četrnaest godina.
Ali njen život nije bio bekstvo od ljudi. Naprotiv, posle tog dugog perioda povučenosti, izašla je da služi drugima na njihovo spasenje. Osnovala je muški i ženski manastir, stvarajući prostor u kojem su se ljudi okupljali ne oko bogatstva ili moći, već oko traženja smisla i Boga.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka njenog života dogodio se kada ju je pozvao rođak Volusijan, senator u Carigradu i neznabožac. Melanija je otišla kod njega i uspela da ga obrati u hrišćansku veru – ono što, prema predanju, nije pošlo za rukom ni samom blaženom Avgustinu. To dovoljno govori o snazi njenog ličnog primera i reči.
Posle toga se vratila na Goru Jeleonsku, gde je i završila svoj zemaljski život 439. godine, u 57. godini.
Za današnjeg čoveka, koji živi u stalnoj jurnjavi za sigurnošću, statusom i „još malo više“, priča o Prepodobnoj Melaniji Rimljanki zvuči kao tihi, ali ozbiljan izazov. Ne zato što svi treba da prodamo sve što imamo i odemo u pustinju, već zato što nas podseća na jedno jednostavno, ali često zaboravljeno pitanje: šta je u našem životu zaista važno, a šta je samo navika i strah da ostanemo bez onoga na šta smo se navikli?
Zato se Crkva 13. januara ne seća Melanije samo kao svetiteljke iz davne prošlosti, već kao svedoka da se život može izgraditi i drugačije – tiše, skromnije, ali sa mnogo više smisla.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Istočni petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Inocenta iz Tortone, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Atanasija Velikog po starom kalendaru i Svete besrebrenike Kira i Jovana po novom kalendaru, dok katolici slave Svetog Ivana Boska, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Antonija Velikog po starom, i Sabor Svetih Tri Jerarha po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svete Martine i Svete Hijacinte Marescoti, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Časne verige Svetog apostola Petra po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svetog Valerija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Savu po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Anđele Meriči, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Istočni petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Inocenta iz Tortone, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetli četvrtak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Benedikta Žozefa Labra i Svete Bernadete Soubirous, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Od dolaska svetinje iz manastira Vatoped do litije i poklonjenja u Hramu Svetog Save - poznat je raspored događaja, kao i način na koji će vernici moći da priđu i dobiju blagoslov tokom njenog višednevnog boravka u prestonici.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.
