Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) 4. aprila proslavlja Svetog sveštenomučenika Vasilija Ankirskog.
Sveti Vasilije Ankirski je živeo u vreme cara Konstancija. Pretrpeo je veliko zlo od Arijevaca.
Pročuo se kao veliki revnitelj pravoslavlja. Kada je na presto stupio Julijan Odstupnik, počelo je veliko gonjenje hrišćana.
Ovaj svetac javno je ustao pritiv toga i govorio o ovoj nečasnoj akciji, i još više ljudi preveo u hrišćanstvo. Ubrzo je završio u tamnici.
Kada je novi car Julijan došao u Ankiru, Vasilija su izveli pred cara.
On je pokušao da nagovori svetitelja da se okane hrišćanstva, obećavajući mu veliko bogatstvo i razne počasti.
Sveti Vasilije mu je odgovorio da on veruje u Boga koji je caru dao sve blago i bogatstvo koje poseduje, i da će mu to biti uskoro oduzeto, jer će umreti u ljutim mukama. Car Julijan se tada opako naljutio na ovog svetitelja i naredio da mu svakoga dana, u sedmici, deru kožu sa leđa.
I tako su mu mučitelji radili nekoliko dana. Kada su ga sedmog dana ponovo izveli pred cara, on je sam odrao deo svoje kože i bacio pred cara, uz reči “Uzmi Julijane jedi, ako ti je takvo jelo slatko, a meni je Hristos život”.
Taj događaj se razglasio u narodu i Julijan se od stida sklonio tajno iz Ankire u Antiohiju. Mučenika Vasilija su nastavili da muče usijanim gvožđem.
Mučen tako, sveti Vasilije pade na zemlju, gromko se moleći Bogu i govoreći:
"Svetlosti moja Hriste! Nado moja Isuse! Tiho pristanište onima koje bura vitla! Blagodarim Ti, Gospode Bože otaca mojih, što si mi dušu istrgao iz ada preispodnjeg, i sačuvao u meni ime Tvoje neoskvrnjeno, da likujući dovršim tečenje moje, i nasledim večni pokoj, radi obećanja datih ocima mojim od Tebe Velikog Arhijereja, Isusa Hrista Gospoda našeg! Primi dakle u miru duh moj, koji u ovom veroispovedanju neizmenljivo stoji, jer si žalostiv i veoma milosrdan Ti koji večito živiš i postojiš, amin!"
Spominje se u poslanici Rimljanima kao jedan od onih kojima apostol Pavle šalje pozdrave.
Rođen je 315. godine u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, gde se zamonašio i kasnije postao patrijarh 350. godine.
Darija je toliko bi istrajna u mukama, da su i neznabošci vikali: "Darija je boginja!"
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Pred njihovim moštima vernici traže utehu i pomoć za sebe i svoje bližnje, mole se za zdravlje, izbavljenje iz nevolja i snagu da izdrže životna iskušenja, a njihove molitve prate duboku veru u Božiju milost.
U pravoslavnom hrišćanstvu, odnos prema teškoćama povezan je sa trpljenjem, smirenjem i poverenjem u Boga.
Predanje o neobičnoj smrti tumanskog svetitelja vekovima se prenosi u braničevskom kraju, a njegova svetinja i danas okuplja veliki broj vernika.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Sve nevolje prihvatao je Hrista radi, ne odričući se vere koju je ispovedao.
Dometije je, prema predanju, dostigao takvo duhovno savršenstvo da je isceljivao bolesnike.
U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.
Među onima koji nisu želeli da učestvuju u idolopoklonstvu bilo je i sedam mladih vojnika, sinova uglednih efeskih starešina: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
Predanje o neobičnoj smrti tumanskog svetitelja vekovima se prenosi u braničevskom kraju, a njegova svetinja i danas okuplja veliki broj vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sve nevolje prihvatao je Hrista radi, ne odričući se vere koju je ispovedao.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnogučenika Dometija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Samuilo. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bernarda, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Na prazničnoj liturgiji vernicima se obratio mitropolit dalmatinski Nikodim, pozvavši ih da ljubav prema Bogu potvrde brigom o bližnjima i da nastave tradiciju svojih predaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
