Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) 4. aprila proslavlja Svetog sveštenomučenika Vasilija Ankirskog.
Sveti Vasilije Ankirski je živeo u vreme cara Konstancija. Pretrpeo je veliko zlo od Arijevaca.
Pročuo se kao veliki revnitelj pravoslavlja. Kada je na presto stupio Julijan Odstupnik, počelo je veliko gonjenje hrišćana.
Ovaj svetac javno je ustao pritiv toga i govorio o ovoj nečasnoj akciji, i još više ljudi preveo u hrišćanstvo. Ubrzo je završio u tamnici.
Kada je novi car Julijan došao u Ankiru, Vasilija su izveli pred cara.
On je pokušao da nagovori svetitelja da se okane hrišćanstva, obećavajući mu veliko bogatstvo i razne počasti.
Sveti Vasilije mu je odgovorio da on veruje u Boga koji je caru dao sve blago i bogatstvo koje poseduje, i da će mu to biti uskoro oduzeto, jer će umreti u ljutim mukama. Car Julijan se tada opako naljutio na ovog svetitelja i naredio da mu svakoga dana, u sedmici, deru kožu sa leđa.
I tako su mu mučitelji radili nekoliko dana. Kada su ga sedmog dana ponovo izveli pred cara, on je sam odrao deo svoje kože i bacio pred cara, uz reči “Uzmi Julijane jedi, ako ti je takvo jelo slatko, a meni je Hristos život”.
Taj događaj se razglasio u narodu i Julijan se od stida sklonio tajno iz Ankire u Antiohiju. Mučenika Vasilija su nastavili da muče usijanim gvožđem.
Mučen tako, sveti Vasilije pade na zemlju, gromko se moleći Bogu i govoreći:
"Svetlosti moja Hriste! Nado moja Isuse! Tiho pristanište onima koje bura vitla! Blagodarim Ti, Gospode Bože otaca mojih, što si mi dušu istrgao iz ada preispodnjeg, i sačuvao u meni ime Tvoje neoskvrnjeno, da likujući dovršim tečenje moje, i nasledim večni pokoj, radi obećanja datih ocima mojim od Tebe Velikog Arhijereja, Isusa Hrista Gospoda našeg! Primi dakle u miru duh moj, koji u ovom veroispovedanju neizmenljivo stoji, jer si žalostiv i veoma milosrdan Ti koji večito živiš i postojiš, amin!"
Spominje se u poslanici Rimljanima kao jedan od onih kojima apostol Pavle šalje pozdrave.
Rođen je 315. godine u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, gde se zamonašio i kasnije postao patrijarh 350. godine.
Darija je toliko bi istrajna u mukama, da su i neznabošci vikali: "Darija je boginja!"
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
U besedi za subotu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
On je 34 godine živeo kao prosjak iako je bio bogati naslednik.
Svi su posečeni mačem.
Bio je brat blizanac svete Sholastike.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
