Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva 13. jula, odnosno 30. juna po crkvenom kalendaru, proslavlja Sabor Svetih apostola, praznik u narodu poznat i kao Pavlovdan. Ovaj dan dolazi neposredno nakon Petrovdana i posvećen je zajedničkom proslavljanju svih Hristovih apostola, koji su svojim propovedanjem raširili hrišćanstvo širom tada poznatog sveta.
Iako svaki od dvanaestorice apostola ima svoj poseban praznik u crkvenom kalendaru, Crkva je ustanovila i zajednički saborni praznik kako bi odala počast svima koji su sledili Hrista i bili prvi svedoci njegovog vaskrsenja i propovednici Jevanđelja.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva zbog svog neumornog misionarskog rada i brojnih poslanica koje čine deo Novog zaveta.
Na Pavlovdan se proslavljaju: sveti apostol Petar, sveti apostol Andrej Prvozvani, sveti apostol Jakov Zevedejev, sveti apostol Jovan Bogoslov, sveti apostol Filip, sveti apostol Vartolomej, sveti apostol Toma, sveti apostol Matej, sveti apostol Jakov Alfejev, sveti apostol Tadej, sveti apostol Simon Zilot, sveti apostol Matija i sveti apostol Pavle.
Predanje Crkve svedoči da su gotovo svi apostoli svoje služenje Hristu zapečatili mučeničkom smrću. Jedino je sveti apostol Jovan Bogoslov preminuo prirodnom smrću, dok su ostali postradali zbog vere koju su propovedali.
Sveti apostol Petar bio je razapet na krstu naopako, po sopstvenoj želji, smatrajući da nije dostojan da strada na isti način kao Hristos. Sveti Andrej Prvozvani raspet je na krstu, Jakov Zevedejev posečen mačem, Filip razapet, Vartolomej razapet, potom odran i posečen, Toma izboden sa pet kopalja, Matej spaljen, Jakov Alfejev razapet, Tadej razapet, Simon Zilot takođe razapet, Matija kamenovan, a zatim posečen sekirom, dok je apostol Pavle stradao odsecanjem glave.
U čast svetih apostola, car Konstantin Veliki, prvi rimski car koji je pružio slobodu hrišćanima, podigao je u Carigradu veličanstveni hram posvećen Dvanaestorici apostola, čime je dodatno istakao njihov značaj u životu Crkve.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Snimak iz Altun-alem džamije prikazuje muškarca koji se priključio namazu, a potom prišao mestu na kojem se nalazio mobilni telefon; za sada nema potvrde policije da je identifikovan.
Osnovni sud odredio mu jednomesečni pritvor, dok dostupne informacije pokazuju da bivši klirik u trenutku hapšenja nije bio u svešteničkoj službi Srpske pravoslavne crkve.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Đakon iz Katane prošao je kroz tamnicu, gladovanje i surovo mučenje, ali ono što je učinio neposredno pre smrti ostalo je zabeleženo kao snažno svedočanstvo vere u Hrista.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Crkva kroz molitve, troparе i stihire postepeno uvodi vernike u tajnu događaja koji se proslavlja, a ovaj čin ima duboko liturgijsko značenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Ipolita i Odanije Preobraženja Gospodnjeg po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Adrijan i Natalija. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Zefirina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Recept iz manastirske kuhinje donosi topao i hranljiv obrok bez dodavanja ulja, idealan za dane kada se posti na vodi.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Crkva kroz molitve, troparе i stihire postepeno uvodi vernike u tajnu događaja koji se proslavlja, a ovaj čin ima duboko liturgijsko značenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
