Uz pažljivo odabrane sastojke i nekoliko lakih koraka, pripremite bogatu i hranljivu čorbu koja će oduševiti sve ljubitelje zdravih i ukusnih jela. Zapečeni karfiol sa belim lukom daje poseban ukus, dok dodatak prepečenih kockica hleba zaokružuje ovu deliciju.
Sastojci:
Za čorbu
2 kašike ulja
220 g belog dela praziluka
120 g srednjeg korena celera
600 g očišćenog karfiola
kašičica soli
1 l povrtnog temeljca
biber, po ukusu
Za posluživanje
1 kašika maslinovog ulja
kockice hleba
karfiol
1 čeno belog luka
Priprema:
Očistite i operite praziluk i celer, pa ih naseckajte na sitnije komade. Stavite litar temeljca (ili vode) da proključa. Dodajte ulje u šerpu i uključite na srednje tihu vatru. Dodajte praziluk i prstohvat soli i pržite 10 minuta uz povremeno mešanje.
Za to vreme operite karfiol, odvojte cvetove, pa jednu šestinu stavite sa strane. Praziluku najpre dodajte celer i izmešajte. Potom dodajte karfiol, kašičicu soli i prelijte ključalom tečnošću. Pustite da proključa na jačoj vatri, a zatim smanjite na srednje tihu, poklopite i ostavite da se krčka 10 minuta. Možda zvuči kratko, ali nije. Sklonite sa ringle da se malo prohladi.
Izblendirajte čorbu u blenderu ili štapnim mikserom. Vratite na ringlu i po želji dodajte još malo tečnosti. Probajte, dodajte biber i po potrebi so. Možete dodati i začinske biljke poput svežeg peršuna ili korijandera, a mala količina sušene mente će dati simpatičnu osvežavajuću notu.
Zagrejte tiganj na srednje jakoj vatri, a za to vreme naseckajte karfiol koji ste odvojili tako što ćete svaki cvetić podeliti na nekoliko režnjeva. U tiganj stavite kašičicu maslonovog ulja i položite komade karfiola i kockice hleba. Ovlaš posolite i ostavite da se prži dok karfiol ne požuti odozdo.
Okrenite, zatim dodajte još kašičicu ulja, sitno naseckan čen belog luka i pržite još par minuta. Pobiberite i po potrebi još malo posolite. Stavite po vrhu ove posne čorbe i poslužite.
Maren Winter / imageBROKER / Profimedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje, preko Trojeručice i rukopisa, do požara koji je umalo promenio sudbinu – priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Karfiol, masline i paradajz u starom manastirskom jelu pokazuju kako se od jednostavnih sastojaka može pripremiti obrok koji hrani i telo i dušu.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Čorba od sočiva sa neobičnim dodatkom koji menja sve – bez ijedne kapi ulja, a bogata ukusom i duhovnim smirenjem, ovo jelo se prenosi s kolena na koleno među podvižnicima.
Jednostavan posni recept koji kombinuju povrće i začine, savršen za lagani letnji obrok uz sezonsku salatu, oduševiće i nepca i onih koji ne poste.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
