Na poziv mitropolita krfskog Nektarija, mitropolit žički sa svojim saradnicima boravi u poseti Mitropoliji krfskoj, a na svetom tlu ostrva, uz blagoslov domaćina, bogoslužio je molitveno sećanje na naše pretke nastradale u Prvom svetskom ratu, ističući u besedi važnost očuvanja njihovog nasleđa.
U srcu Jonskog mora, na svetom tlu ostrva Vido, gde se sećanja na herojske žrtve prožimaju sa mirisom mora, vladika žički Justin održao je parastos postradalim ratnicima, čuvajući živim plamen njihovog nasleđa. Na poziv mitropolita Krfa, Paksona i Diapontijskih ostrva Nektarija, mitropolit žički Justin, zajedno sa svojim saradnicima, arhimandritima Damjanom i Savom, boravi u poseti Mitropoliji krfskoj.
SPC / Eparhija žička
Parastos srpskim vojnicima na ostrvu Vido
Uz blagoslov domaćina, mitropolita Nektarija, mitropolit Justin je služio parastos na ovom svetom mestu, gde su naši preci, progonjeni i iscrpljeni, našli svoj poslednji mir. Ovaj čin nije bio samo duhovna obaveza, već i duboka molitvena povezanost sa onima koji su, iz ljubavi prema otadžbini, položili svoje živote.
U svojoj dirljivoj besedi, mitropolit Justin je sabranom narodu govorio o nesalomivom duhu i neustrašivom junaštvu naših postradalih vojnika. Njegove reči, prožete toplinom i saosećanjem, pozvale su prisutne da sa revnošću čuvaju sećanje na slavne pretke, da u svojim molitvama pominju njihova imena, kako bismo mi, njihovi potomci, bili dostojni njihovih podviga.
Ostrvo Vido, sa svojim kamenitim obalama i tihim vodama, postalo je svedok neprolazne ljubavi i vere, mesto gde se duše prošlih generacija susreću sa našim molitvama. Vladika Justin, služeći parastos, nije samo odao počast postradalim ratnicima, već je i osvetlio put svakome ko hoda stazama pravde i istine, podsećajući nas na to da su koreni naše vere i slobode duboko ukorenjeni u žrtvi i ljubavi naših predaka
Poglavar SPC, uz sasluženje mnogobrojnih arhijereja, služio je svetu liturgiju i pomen za 3.267 Srba, a uz verni narod i najviše državne predstavnike, Bratunac je postao mesto molitve i sećanja, gde su tuga i nada preplitali u molitvi za nevine žrtve.
Posle bogosluženja povodom 26. godišnjice od prvih kidnapovanja i ubistava Srba u orahovačkoj opštini, mitropolit raško-prizrenski u svojoj besedi istakao je značaj očuvanja blagoslovene kosovsko-metohijske zemlje, naglašavajući da je sa Božjom pomoći moguće sačuvati veru i svetinje.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
Sećajući se nevino postradalih u zločinačkoj akciji „Oluja“, episkop osečkopoljski i baranjski pozvao na praštanje, nadu i oslonac u Hristu, poručujući da se stradanje pretvara u put ka Carstvu Božjem.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
