Na poziv mitropolita krfskog Nektarija, mitropolit žički sa svojim saradnicima boravi u poseti Mitropoliji krfskoj, a na svetom tlu ostrva, uz blagoslov domaćina, bogoslužio je molitveno sećanje na naše pretke nastradale u Prvom svetskom ratu, ističući u besedi važnost očuvanja njihovog nasleđa.
U srcu Jonskog mora, na svetom tlu ostrva Vido, gde se sećanja na herojske žrtve prožimaju sa mirisom mora, vladika žički Justin održao je parastos postradalim ratnicima, čuvajući živim plamen njihovog nasleđa. Na poziv mitropolita Krfa, Paksona i Diapontijskih ostrva Nektarija, mitropolit žički Justin, zajedno sa svojim saradnicima, arhimandritima Damjanom i Savom, boravi u poseti Mitropoliji krfskoj.
Uz blagoslov domaćina, mitropolita Nektarija, mitropolit Justin je služio parastos na ovom svetom mestu, gde su naši preci, progonjeni i iscrpljeni, našli svoj poslednji mir. Ovaj čin nije bio samo duhovna obaveza, već i duboka molitvena povezanost sa onima koji su, iz ljubavi prema otadžbini, položili svoje živote.
U svojoj dirljivoj besedi, mitropolit Justin je sabranom narodu govorio o nesalomivom duhu i neustrašivom junaštvu naših postradalih vojnika. Njegove reči, prožete toplinom i saosećanjem, pozvale su prisutne da sa revnošću čuvaju sećanje na slavne pretke, da u svojim molitvama pominju njihova imena, kako bismo mi, njihovi potomci, bili dostojni njihovih podviga.
Ostrvo Vido, sa svojim kamenitim obalama i tihim vodama, postalo je svedok neprolazne ljubavi i vere, mesto gde se duše prošlih generacija susreću sa našim molitvama. Vladika Justin, služeći parastos, nije samo odao počast postradalim ratnicima, već je i osvetlio put svakome ko hoda stazama pravde i istine, podsećajući nas na to da su koreni naše vere i slobode duboko ukorenjeni u žrtvi i ljubavi naših predaka
Poglavar SPC, uz sasluženje mnogobrojnih arhijereja, služio je svetu liturgiju i pomen za 3.267 Srba, a uz verni narod i najviše državne predstavnike, Bratunac je postao mesto molitve i sećanja, gde su tuga i nada preplitali u molitvi za nevine žrtve. Posle bogosluženja povodom 26. godišnjice od prvih kidnapovanja i ubistava Srba u orahovačkoj opštini, mitropolit raško-prizrenski u svojoj besedi istakao je značaj očuvanja blagoslovene kosovsko-metohijske zemlje, naglašavajući da je sa Božjom pomoći moguće sačuvati veru i svetinje. Budi deo Religija.rs zajednice.
SPC / Eparhija žička
SPC / Eparhija žička
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija žička
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija žička
Pogledaj galeriju
POSLE LITURGIJE I POMENA STRADALIM SRBIMA SREDNJEG PODRINJA, PATRIJARH PORFIRIJE PORUČIO: Bol ne boli više ili manje zavisno od imena!
VLADIKA TEODOSIJE SLUŽIO PARASTOS U VELIKOJ HOČI: Sećanje na nevine žrtve i večnu ljubav prema postradalima u orahovačkom kraju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News