Posle bogosluženja povodom 26. godišnjice od prvih kidnapovanja i ubistava Srba u orahovačkoj opštini, mitropolit raško-prizrenski u svojoj besedi istakao je značaj očuvanja blagoslovene kosovsko-metohijske zemlje, naglašavajući da je sa Božjom pomoći moguće sačuvati veru i svetinje.
U Velikoj Hoči, na 26. godišnjicu prvih postradalih Srba u orahovačkoj opštini, održan je parastos u znak sećanja na nevine žrtve. Na spomeniku, svedoku tih strašnih događaja, uklesana su 84 imena ubijenih i kidnapovanih Srba od 1998. do 2000. godine. Parastos je služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje jereja Milana Stanojevića i protosinđela Kirila Dečanca, a uz prisustvo brojne rodbine, meštana Orahovca i Velike Hoče.
Obraćajući se sabranima, vladika Teodosije je istakao značaj pomena i sećanja na one koji su položili svoje živote za istinu i pravdu.
- Učinili smo parastos, pomen, sećanje, slugu božjih naših najmilijih koji su živote svoje položili za istinu i pravdu, nevine žrtve bezumnog sukoba i rata 1998. i 1999. godine. Kaže Gospod naš u Svetom jevanđelju da nema veće ljubavi nego da neko život svoj položi za bližnje. Ja bih se usudio da kažem da svi ovde spomenuti kojih se danas sećamo su položili život svoj za sve nas - kazao je mitropolit.
U svojim rečima, vladika je naglasio da su nevino stradali primljeni u večno obitalište i da su svojom žrtvom omogućili današnje življenje na ovim prostorima.
- Njih je Gospod izabrao i primio u večno obitalište, u rajsko naselje. Oni su mučenički postradali i oni su nevina žrtva za sve nas koji danas živimo na ovim prostorima i njihovom žrtvom i blagodaću Božjom evo mi 25 godina posle svih sukoba i stradanja živimo kao svoj na svome - dodao je mitropolit raško-prizrenski.
youtube/printscreen/kosovoonline
Parastosu su prisustvovali rodbina postradalih i brojni meštani Velike Hoče i Orahovca
Vladika Teodosije je takođe podsetio na značaj očuvanja blagoslovene, svete kosovsko-metohijske zemlje, naglašavajući da je njihova žrtva temelj današnjeg života na tim prostorima.
- Naročito Orahovac, Velika Hoča i okolina, vekovno naše ognjište i zemlja koja nam je data od Boga da uživamo sve plodove njene i da je čuvamo, ali sećajući se na sve postradale da ne zaboravimo njihovu žrtvu, ali i da se nikad ne odreknemo ovog blagoslovenog prostora, ove zemlje za koju su oni postradali jer su bili svoj na svome - rekao je mitropolit.
Obraćajući se sabranima, vladika je istakao da je sa Božjom pomoći moguće očuvati veru i sećanje na žrtve.
- Neko će reći da je to nemoguće ostvariti u ovo naše vreme u uslovima u kojima živimo, ali ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće i uz Božju pomoć, zasigurno, možemo i mi da prinesemo makar malu žrtvu na onu veliku žrtvu i stradanje koje su naši najmiliji podneli - rekao je on, dodajući da je važno ostati veran Bogu, Kosovu i Metohiji i svetinjama.
Pored mitropolita Teodosija, rodbini postradalih i meštanima obratili su se i Vesna Bošković, predsednica Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Aleksandar Micić, predsednik Privremenog organa opštine Orahovac, Negovan Mavrić, predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih lica, te u ime meštana Orahovca i Velike Hoče profesorica Marija Micić.
Današnji parastos u Velikoj Hoči bio je ne samo čin sećanja, već i podsećanje na večnu ljubav i veru koja nas povezuje, uz molitvu za mir i blagoslov za sve nevino postradale.
- Neka im je večan spomen i Carstvo nebesko od svih nas. Amin - zaključio je mitropolit Teodosije.
Manastirski kompleks posvećen svetim besrebrnjacima vekovima okuplja pripadnike svih religija, koji dolaze tražeći duhovni i telesni lek kod moštiju ovih svetitelja, koje počivaju u ovoj svetinji.
Ćetvrtog utorka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nam u svojoj knjizi ukazuje na opasnosti koje nosi stanje duhovne neosetljivosti i opominje nas da su takvi nalik onima koji ne reaguju ni na radost ni na tugu, izgubljeni u modernim učenjima i zabludama progresa.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Kao mladić, tajno je napustio porodicu i otišao među monahe, a ono što se potom dogodilo njegovoj majci i bratu ostalo je upamćeno u pravoslavnom predanju vekovima.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
U znak poštovanja prema žrtvama tragičnih događaja iz 2004. godine, vernici su se okupili u svetinji, i podsećajući na borbu i snagu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
Na mestu gde su pre dvadeset i jednu godinu prekinuti mladi životi Ivana Jovovića i Pante Dakića, mitropolit raško-prizrenski u emotivnoj besedi prisetio se njihove žrtve i podsetio verni narod na važnost vere, nade i molitve za spas nevinih duša.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Dok su kolone vernog naroda ispred hrama na Vračaru sve duže, među vernicima se javlja pitanje da li će osveštani darovi biti dovoljni za sve koji čekaju poklonjenje.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
