Posle bogosluženja povodom 26. godišnjice od prvih kidnapovanja i ubistava Srba u orahovačkoj opštini, mitropolit raško-prizrenski u svojoj besedi istakao je značaj očuvanja blagoslovene kosovsko-metohijske zemlje, naglašavajući da je sa Božjom pomoći moguće sačuvati veru i svetinje.
U Velikoj Hoči, na 26. godišnjicu prvih postradalih Srba u orahovačkoj opštini, održan je parastos u znak sećanja na nevine žrtve. Na spomeniku, svedoku tih strašnih događaja, uklesana su 84 imena ubijenih i kidnapovanih Srba od 1998. do 2000. godine. Parastos je služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje jereja Milana Stanojevića i protosinđela Kirila Dečanca, a uz prisustvo brojne rodbine, meštana Orahovca i Velike Hoče.
Obraćajući se sabranima, vladika Teodosije je istakao značaj pomena i sećanja na one koji su položili svoje živote za istinu i pravdu.
- Učinili smo parastos, pomen, sećanje, slugu božjih naših najmilijih koji su živote svoje položili za istinu i pravdu, nevine žrtve bezumnog sukoba i rata 1998. i 1999. godine. Kaže Gospod naš u Svetom jevanđelju da nema veće ljubavi nego da neko život svoj položi za bližnje. Ja bih se usudio da kažem da svi ovde spomenuti kojih se danas sećamo su položili život svoj za sve nas - kazao je mitropolit.
U svojim rečima, vladika je naglasio da su nevino stradali primljeni u večno obitalište i da su svojom žrtvom omogućili današnje življenje na ovim prostorima.
- Njih je Gospod izabrao i primio u večno obitalište, u rajsko naselje. Oni su mučenički postradali i oni su nevina žrtva za sve nas koji danas živimo na ovim prostorima i njihovom žrtvom i blagodaću Božjom evo mi 25 godina posle svih sukoba i stradanja živimo kao svoj na svome - dodao je mitropolit raško-prizrenski.
youtube/printscreen/kosovoonline
Parastosu su prisustvovali rodbina postradalih i brojni meštani Velike Hoče i Orahovca
Vladika Teodosije je takođe podsetio na značaj očuvanja blagoslovene, svete kosovsko-metohijske zemlje, naglašavajući da je njihova žrtva temelj današnjeg života na tim prostorima.
- Naročito Orahovac, Velika Hoča i okolina, vekovno naše ognjište i zemlja koja nam je data od Boga da uživamo sve plodove njene i da je čuvamo, ali sećajući se na sve postradale da ne zaboravimo njihovu žrtvu, ali i da se nikad ne odreknemo ovog blagoslovenog prostora, ove zemlje za koju su oni postradali jer su bili svoj na svome - rekao je mitropolit.
Obraćajući se sabranima, vladika je istakao da je sa Božjom pomoći moguće očuvati veru i sećanje na žrtve.
- Neko će reći da je to nemoguće ostvariti u ovo naše vreme u uslovima u kojima živimo, ali ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće i uz Božju pomoć, zasigurno, možemo i mi da prinesemo makar malu žrtvu na onu veliku žrtvu i stradanje koje su naši najmiliji podneli - rekao je on, dodajući da je važno ostati veran Bogu, Kosovu i Metohiji i svetinjama.
Pored mitropolita Teodosija, rodbini postradalih i meštanima obratili su se i Vesna Bošković, predsednica Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Aleksandar Micić, predsednik Privremenog organa opštine Orahovac, Negovan Mavrić, predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih lica, te u ime meštana Orahovca i Velike Hoče profesorica Marija Micić.
Današnji parastos u Velikoj Hoči bio je ne samo čin sećanja, već i podsećanje na večnu ljubav i veru koja nas povezuje, uz molitvu za mir i blagoslov za sve nevino postradale.
- Neka im je večan spomen i Carstvo nebesko od svih nas. Amin - zaključio je mitropolit Teodosije.
Manastirski kompleks posvećen svetim besrebrnjacima vekovima okuplja pripadnike svih religija, koji dolaze tražeći duhovni i telesni lek kod moštiju ovih svetitelja, koje počivaju u ovoj svetinji.
Ćetvrtog utorka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nam u svojoj knjizi ukazuje na opasnosti koje nosi stanje duhovne neosetljivosti i opominje nas da su takvi nalik onima koji ne reaguju ni na radost ni na tugu, izgubljeni u modernim učenjima i zabludama progresa.
U Sabornoj crkvi u Beogradu održan je svečani čin kojim je SPC postala duhovno bogatija. Brojni vernici su prisustvovali ovom događaju, iščekujući hirotoniju koja će se obaviti u Hramu Svetog Save.
Egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi, mitropolit zarajski, objašnjava zašto afrički narod sve češće pronalazi duhovno utočište u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, kako se gradi prisustvo na ovom kontinentu i uspostavlja dijalog sa drugim crkvama koje deluju na tom svetom tlu.
U svojoj knjizi za 10. nedelju posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik osvetljava moć posta i molitve u borbi protiv demonskih sila, objašnjavajući kako ove duhovne discipline stvaraju neprobojnu zaštitu i odvraćaju neprijatelje duše.
Ime ovog sveca postalo je sinonim za hrabrost u veri i nepokolebljivu odanost Hristu, čak i pred najstrašnijim mukama. Pravoslavni vernici danas se sabiraju u hramovima, pale sveće i uznose molitve ovom svetitelju, čiji je životni put ostavio neizbrisiv trag u hrišćanskoj istoriji.
Freska Arhanđela Gavrila u hramu u Arilju svedoči o neprolaznoj lepoti i veri, a vekovima nadahnjuje verne i umetnike. Njegova prisutnost večito ostaje simbol svetosti i Božije milosti, duboko ukorenjene u duhovnom nasleđu srpskog naroda.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Iako današnji pravoslavni verski praznik nosi i neke običaje koji zadiru u narodna verovanja i sujeverje, postoje i prakse usklađene sa učenjem Srpske pravoslavne crkve, koje duboko prožimaju naš duhovni život.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Sveti vladika Nikolaj Žički oštro je kritikovao paganske rituale i pozivao da samo kroz prave hrišćanske vrednosti i ispravno i dosledno poštovanje crkvenih pravila pronalazimo istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.
Na godišnjicu blaženog usnuća poglavara SPC, episkop toplički bogoslužio je u hramu na Tašmajdanu. Ova molitvena služba, u tišini i s poštovanjem, odala je počast velikom duhovnom lideru čije je delo i danas duboko ukorenjeno u životima vernika.
Na mestu gde su pre dvadeset i jednu godinu prekinuti mladi životi Ivana Jovovića i Pante Dakića, mitropolit raško-prizrenski u emotivnoj besedi prisetio se njihove žrtve i podsetio verni narod na važnost vere, nade i molitve za spas nevinih duša.
Episkop šabački oprostio se od Nikole Krsmanovića, hrabrog policajca koji je svoj život položio u službi naroda. Njegova žrtva nas podseća na ljubav i hrabrost koje nadilaze kraj ovozemaljskog života.
Na poziv mitropolita krfskog Nektarija, mitropolit žički sa svojim saradnicima boravi u poseti Mitropoliji krfskoj, a na svetom tlu ostrva, uz blagoslov domaćina, bogoslužio je molitveno sećanje na naše pretke nastradale u Prvom svetskom ratu, ističući u besedi važnost očuvanja njihovog nasleđa.
U Sabornoj crkvi u Beogradu održan je svečani čin kojim je SPC postala duhovno bogatija. Brojni vernici su prisustvovali ovom događaju, iščekujući hirotoniju koja će se obaviti u Hramu Svetog Save.
Posle bogosluženja i čina osveštavanja, mitropolit vranjski je poslao poruku naglašavajući da je naša sveta dužnost da nastavimo brigu o svetinjama, jer tako čuvamo i svoju veru.
Na svečanom molebanu u Hramu Svetog Save, kadeti Vojne akademije i Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije primili su duhovnu snagu za hrabro i odgovorno izvršavanje dužnosti, uz blagoslov na početku profesionalnog puta.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
U teškim trenucima bolesti, po rečima monaha sa Svete gore, ovaj duhovni čin može doneti mir i isceljenje, a roditelji i bake mogu pružiti duhovnu snagu i utehu svojoj porodici, podsećajući na snagu Božje milosti.
U svetinji u kojoj su nekada počivale mošti Svetog Save, monahinja mileševskog sestrinstva vodi neobičnu misiju, koristeći jastreba kako bi zaštitila svetinju i povezala se sa duhovnim nasledstvom Nemanjića.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
