Posle bogosluženja povodom 26. godišnjice od prvih kidnapovanja i ubistava Srba u orahovačkoj opštini, mitropolit raško-prizrenski u svojoj besedi istakao je značaj očuvanja blagoslovene kosovsko-metohijske zemlje, naglašavajući da je sa Božjom pomoći moguće sačuvati veru i svetinje.
U Velikoj Hoči, na 26. godišnjicu prvih postradalih Srba u orahovačkoj opštini, održan je parastos u znak sećanja na nevine žrtve. Na spomeniku, svedoku tih strašnih događaja, uklesana su 84 imena ubijenih i kidnapovanih Srba od 1998. do 2000. godine. Parastos je služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje jereja Milana Stanojevića i protosinđela Kirila Dečanca, a uz prisustvo brojne rodbine, meštana Orahovca i Velike Hoče.
Obraćajući se sabranima, vladika Teodosije je istakao značaj pomena i sećanja na one koji su položili svoje živote za istinu i pravdu.
- Učinili smo parastos, pomen, sećanje, slugu božjih naših najmilijih koji su živote svoje položili za istinu i pravdu, nevine žrtve bezumnog sukoba i rata 1998. i 1999. godine. Kaže Gospod naš u Svetom jevanđelju da nema veće ljubavi nego da neko život svoj položi za bližnje. Ja bih se usudio da kažem da svi ovde spomenuti kojih se danas sećamo su položili život svoj za sve nas - kazao je mitropolit.
U svojim rečima, vladika je naglasio da su nevino stradali primljeni u večno obitalište i da su svojom žrtvom omogućili današnje življenje na ovim prostorima.
- Njih je Gospod izabrao i primio u večno obitalište, u rajsko naselje. Oni su mučenički postradali i oni su nevina žrtva za sve nas koji danas živimo na ovim prostorima i njihovom žrtvom i blagodaću Božjom evo mi 25 godina posle svih sukoba i stradanja živimo kao svoj na svome - dodao je mitropolit raško-prizrenski.
youtube/printscreen/kosovoonline
Parastosu su prisustvovali rodbina postradalih i brojni meštani Velike Hoče i Orahovca
Vladika Teodosije je takođe podsetio na značaj očuvanja blagoslovene, svete kosovsko-metohijske zemlje, naglašavajući da je njihova žrtva temelj današnjeg života na tim prostorima.
- Naročito Orahovac, Velika Hoča i okolina, vekovno naše ognjište i zemlja koja nam je data od Boga da uživamo sve plodove njene i da je čuvamo, ali sećajući se na sve postradale da ne zaboravimo njihovu žrtvu, ali i da se nikad ne odreknemo ovog blagoslovenog prostora, ove zemlje za koju su oni postradali jer su bili svoj na svome - rekao je mitropolit.
Obraćajući se sabranima, vladika je istakao da je sa Božjom pomoći moguće očuvati veru i sećanje na žrtve.
- Neko će reći da je to nemoguće ostvariti u ovo naše vreme u uslovima u kojima živimo, ali ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće i uz Božju pomoć, zasigurno, možemo i mi da prinesemo makar malu žrtvu na onu veliku žrtvu i stradanje koje su naši najmiliji podneli - rekao je on, dodajući da je važno ostati veran Bogu, Kosovu i Metohiji i svetinjama.
Pored mitropolita Teodosija, rodbini postradalih i meštanima obratili su se i Vesna Bošković, predsednica Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Aleksandar Micić, predsednik Privremenog organa opštine Orahovac, Negovan Mavrić, predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih lica, te u ime meštana Orahovca i Velike Hoče profesorica Marija Micić.
Današnji parastos u Velikoj Hoči bio je ne samo čin sećanja, već i podsećanje na večnu ljubav i veru koja nas povezuje, uz molitvu za mir i blagoslov za sve nevino postradale.
- Neka im je večan spomen i Carstvo nebesko od svih nas. Amin - zaključio je mitropolit Teodosije.
Manastirski kompleks posvećen svetim besrebrnjacima vekovima okuplja pripadnike svih religija, koji dolaze tražeći duhovni i telesni lek kod moštiju ovih svetitelja, koje počivaju u ovoj svetinji.
Ćetvrtog utorka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nam u svojoj knjizi ukazuje na opasnosti koje nosi stanje duhovne neosetljivosti i opominje nas da su takvi nalik onima koji ne reaguju ni na radost ni na tugu, izgubljeni u modernim učenjima i zabludama progresa.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu – vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Posle tvrdnji da se u vrhu Crkve govori o mogućem preuređenju crkvene nadležnosti na Primorju, Mitropolija crnogorsko-primorska objavila opširno objašnjenje i poručila da takva ideja nema nikakvo uporište.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
U znak poštovanja prema žrtvama tragičnih događaja iz 2004. godine, vernici su se okupili u svetinji, i podsećajući na borbu i snagu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
Na mestu gde su pre dvadeset i jednu godinu prekinuti mladi životi Ivana Jovovića i Pante Dakića, mitropolit raško-prizrenski u emotivnoj besedi prisetio se njihove žrtve i podsetio verni narod na važnost vere, nade i molitve za spas nevinih duša.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu – vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Posle tvrdnji da se u vrhu Crkve govori o mogućem preuređenju crkvene nadležnosti na Primorju, Mitropolija crnogorsko-primorska objavila opširno objašnjenje i poručila da takva ideja nema nikakvo uporište.
U manastiru Suvodol služeno je opelo dugogodišnjem nastojatelju kome su se vernici oprostili uz molitvu i sećanja na skroman i predan put koji je ostavio dubok trag u narodu i manastirskoj obitelji.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog po starom i Svetog Porfirija Gaskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Aleksandra Aleksandrijskog, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
