Privođenje Srba iz Kosovskog Pomoravlja pod sumnjom na političke motive i nepoštovanje ljudskih prava izaziva ozbiljnu zabrinutost Eparhije raško-prizrenske, koja traži hitnu reakciju međunarodne zajednice i upozorava na rastući etnički antagonizam u regionu
Eparhija raško-prizrenska duboko je zabrinuta zbog nedavnih hapšenja petorice Srba sa Kosova i Metohije: Dragana Cvetkovića, Dragana Bilića, Miloša Šošića, Slobodana Jevtića i Dragana Ničića. Ovi ljudi, koje je uhapsila kosovska policija u selu Pasjane, u Kosovskom Pomoravlju, optuženi su za navodne zločine počinjene pre 25 godina tokom sukoba na Kosmetu.
Eparhija raško-prizrenska ističe da su "poslednjih 25 godina ovi ljudi mirno živeli u svom selu sa svojim porodicama, bili cenjeni kao dobri domaćini i, prema našem saznanju, bez ikakvog dosijea o bilo kakvim nezakonitim aktivnostima". Štaviše, Miloš Šošić je radio u kosovskoj policiji i prošao sve potrebne bezbednosne provere, dok je Dragan Cvetković invalid i otac lokalnog sveštenika.
Ova dugogodišnja integracija i služenje zajednici snažno kontrastiraju iznenadnim i teškim optužbama koje su, kako Eparhija raško-prizrenska naglašava, "jasne indikacije da ova hapšenja mogu biti politički motivisana sa ciljem da se izazove strah među srpskim narodom na Kosovu i Metohiji".
Kako Eparhija raško-prizrenska navodi, izveštaji sugerišu da su hapšenja izvršena bez odgovarajućih pravnih naloga i na osnovu tajnih spiskova, što dodatno naglašava zabrinjavajući obrazac proizvoljnih privođenja. Eparhija je posebno zabrinuta zbog "načina na koji su hapšenja izvršena", navodeći da je kosovska policija prilikom hapšenja postupala agresivno, uključujući "lomljenje vrata i maltretiranje starijih osoba pred njihovim porodicama". Ovakav tretman ne samo da je nehuman, već je i kontraproduktivan za ciljeve mira i pomirenja u regionu.
Eparhija raško-prizrenska SPC poziva međunarodne predstavnike da evidentiraju ozbiljne posledice ovakvih postupaka kosovskih vlasti i podignu svoj glas protiv "metoda prištinskih vlasti koje stvaraju sve veću etničku nestabilnost".
Pozivajući se na principe pravde i pravičnosti, Eparhija naglašava da "optužbe moraju biti zasnovane na jasnim dokazima i odgovarajućim pravnim procedurama, a ne na proizvoljnim hapšenjima i tajnim spiskovima". Crkva takođe apeluje na međunarodnu zajednicu da se angažuje i štiti prava i bezbednost svih građana, posebno nevećinskog stanovništva. Takođe, očekuje se da vlada u Beogradu pruži svu neophodnu pravnu pomoć uhapšenim licima, obezbeđujući da njihova prava budu zaštićena i da dobiju pravično suđenje.
U ovom teškom trenutku, Srpska pravoslavna crkva izražava punu solidarnost sa porodicama uhapšenih i poručuje da "ovakvi akti represije ne bi trebalo da nas zastraše, već da ojačaju našu rešenost da nastavimo da živimo na svojim vekovnim ognjištima sa dostojanstvom i mirom". Ovaj apel dolazi u osetljivom periodu kada bi dijalog između Beograda i Prištine trebao da napreduje, ali umesto toga, "ovakvi postupci vlasti u Prištini ukazuju na nedostatak iskrene spremnosti na dijalog i pokazuju težnju ka jačanju etničkog antagonizma".
"Prema očevicima i članovima porodica, kosovska policija je prilikom ovih hapšenja postupala agresivno, uključujući lomljenje vrata i maltretiranje starijih osoba pred njihovim porodicama. Ovakav tretman nije samo nehuman, već je i kontraproduktivan za ciljeve mira i pomirenja u regionu.
Ovakva praksa proizvoljnog hapšenja i pritvaranja uz upotrebu nasilja i zastrašivanja nisu samo kršenja ljudskih prava, već doprinose široj strategiji onog što Srbi na Kosmetu danas s pravom vide kao otvorenu etničku represiju sa ciljem etničkog čišćenja srpskog stanovništva s prostora gde vekovima živi," navodi se u reakciji Eparhije raško-prizrenske, koja naglašava da ostaje posvećena svojoj duhovnoj i humanitarnoj misiji, zalažući se za bezbednost i prava svojih vernika i mir među svim stanovnicima na Kosovu i Metohiji. Eparhija poziva sve strane da deluju konstruktivno i sa poštovanjem zakona, ljudskih prava i u cilju istinskog duha pomirenja.
youtube/printscreen/Radio Gorazdevac
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
