Posle bogosluženja kojim je proslavljen ulazak Presvete Bogorodice u hram, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da vera Presvete Bogorodice predstavlja putokaz svima nama. Uz molitve, pesmu i blagoslov, vernici su poneli poruku da život po Božjoj volji vodi ka večnosti.
Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, u manastiru na Senjaku posvećenom ovom velikom prazniku, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju, okupljajući sestrinstvo manastira predvođeno igumanijom Teodorom, brojne arhijereje, sveštenstvo i verni narod prestonice. Manastir, koji je 1936. godine sagrađen dobrotom velike srpske dobrotvorke i zadužbinarke Perside Milenković, odjekivao je molitvama i himnama, slaveći Presvetu Bogorodicu, "časniju od heruvima i slavniju neuporedivo od serafima."
Foto: SPC
Patrijarh Porfitrije
Obraćajući se sabranima, patrijarh Porfirije podsetio je na duboko duhovno značenje praznika:
- Danas slavimo uvođenje u hram Presvete Bogorodice, one koja je najčasnija i najčistija, jer je njena vera bila čitav njen život. Za nju je volja Božja bila jedino načelo, jedini put i način života. U njenom životu sve je bilo da bude po reči Božjoj.
Ova sveta tajna vere, predanosti i poverenja u Boga, kako je patrijarh naglasio, treba da bude uzor svim hrišćanima. On je ukazao da je u životu svakog čoveka odlučujuće kojoj volji se priklanja – svojoj ili Božjoj:
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije i episkopi Aleksej i Dositej u manastiru Vavedenje u Beogradu
- Ukoliko se opredelimo za volju svoju, sve će biti prolazno, relativno i ispunjeno slabostima. Međutim, ako volja Božja bude koren našeg života, ona će nas osnažiti i osvetiti, omogućavajući nam da već sada i ovde vidimo večnost i smisao.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije lomi slavski kolač sa sestrinstvom manastira vavedenje i sa najmlađim vernicima
Lepoti bogosluženja doprinelo je umilno pojanje hora „Melodi“, pod dirigentskom palicom umetnice Divne Ljubojević, kao i molitveno učešće vernog naroda. Uz patrijarha su sasluživali episkopi hvostanski Aleksej i lipljanski Dositej, vikari patrijarha srpskog, kao i brojni sveštenici i đakoni.
Foto: SPC
Veterani Vojnoobaveštajne agencije patrijarhu Porfiriju dodelili su odlikovanje njihove organizacije
Poseban trenutak ovog molitvenog sabranja bio je kada su veterani Vojnoobaveštajne agencije uručili patrijarhu Porfiriju visoko priznanje njihove organizacije, kao znak zahvalnosti i poštovanja. Ovo odlikovanje je istaklo patrijarhovu predanost veri, narodu i dobru koje čini za društvo.
Praznik Vavedenja, kako je zaključio patrijarh, poziva sve hrišćane da, poput Presvete Bogorodice, svoj život predaju Božjoj volji:
- Ako svaku našu misao započinjemo i završavamo rečima: "Neka bude volja Tvoja," postaćemo učesnici Carstva Božjeg i već sada i ovde pronaći spasenje.
Uz molitveno proslavljanje Presvete Bogorodice, ovaj praznični dan u manastiru Vavedenje bio je ispunjen radošću, duhovnim uzdizanjem i zahvalnošću Bogu, podsećajući vernike na neprolaznu vrednost vere i predanja Božjoj volji.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Božićni post podrazumeva odricanje od poroka, stroga pravila o hrani, kao i važnost odlaska na bogosluženja i pričesti, a poglavar Srpske pravoslavne crkve posebno ističe značaj prisustva na liturgiji.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Ove godine, kao i kroz vekove svakog 4. decembra, slavimo veličanstveni trenutak kada je trogodišnja Djeva Marija u pratnji svetih roditelja, kročila u Božji hram, obasjana svetlom anđela i pesmama devojačkih horova.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
